Filip Petrović je Maintenance Manager kompanije Wersirius i jedan od mladih menadžera koji iz Niša učestvuje u svakodnevnom funkcionisanju američke industrije drumskog teretnog transporta. Njegova odgovornost obuhvata koordinaciju održavanja voznih parkova sa hiljadama kamiona u više od 20 saveznih država SAD, gde svaki zastoj ili kvar direktno utiče na isporuke, troškove i pouzdanost logističkog lanca.

Vodeći tim od preko 15 profesionalaca, Filip upravlja procesima koji omogućavaju da se vozila brzo vrate u funkciju, da se održavanje planira efikasno i da se operativni rizici svedu na najmanju meru. U industriji u kojoj se rezultat meri satima, kilometrima i kontinuitetom isporuke, njegova uloga predstavlja važnu vezu između tehničke spremnosti voznih parkova i stabilnosti logističkih operacija. Iz Niša, sa svojim timom, doprinosi tome da američka logistika funkcioniše precizno, pouzdano i na vreme, pokazujući da se globalni operativni standardi mogu graditi i iz Srbije – kroz znanje, disciplinu i odgovornost.

• Po čemu vas ljudi najčešće prepoznaju u poslovnom okruženju, a šta vide samo oni koji vas poznaju i van kancelarije?

‒ Na poslu ljudi najčešće vide Filipa koji mora da ostane smiren i organizovan u trenucima kada se odluke donose odmah, jer u održavanju voznih parkova nema mnogo prostora za odlaganje. Vide nekoga ko koordinira tim, rešava probleme u hodu, preuzima odgovornost i brine o tome da se svaki zastoj što brže pretvori u konkretno rešenje. To je deo posla koji traži fokus, brzinu reakcije i poverenje među ljudima.

Van kancelarije, oni koji me poznaju vide jednostavniju stranu moje ličnosti, nekoga ko uživa u košarci, radu sa mladima i trenucima provedenim kraj Nišave. Sport mi je uvek bio više od igre, jer me je naučio disciplini, timskom duhu i poštovanju svakog zajedničkog cilja, ali mi je istovremeno ostao i prostor u kome se vraćam sebi, prijateljima i gradu iz kog sam potekao.

• Koju osobinu iz privatnog života smatrate najzaslužnijom za svoj poslovni uspeh?

‒ Disciplinu bih izdvojio kao osobinu koja je najviše uticala na moj poslovni razvoj, ali bih rekao da se ta disciplina dodatno oblikovala kroz korporativnu kulturu Wersiriusa. Sport me je rano naučio da se ozbiljan rezultat ne gradi jednim velikim potezom, već svakodnevnim radom, ponavljanjem i spremnošću da ostaneš fokusiran i kada nema brzog priznanja. Upravo se tako uči i u Wersiriusu, kroz odgovornost, kontinuitet, rad sa timom i spremnost da se problem reši onda kada se pojavi.

U održavanju voznih parkova, kao i u košarci, rezultat zavisi od pripreme, komunikacije i sposobnosti da u pravom trenutku uradiš ono što je potrebno. Mislim da se uspeh najčešće gradi kroz male, ali dosledne korake, kroz odgovornost prema timu i kroz naviku da se posao završi kako treba, čak i kada okolnosti nisu idealne.

• Koju životnu lekciju primenjujete podjednako i u poslu i van njega?

‒ Košarka me je naučila da se svaka akcija igra posebno i da se svaki poen zaslužuje iznova. Ne možeš stalno da razmišljaš o promašenom šutu, niti da unapred živiš u rezultatu koji tek treba da dođe. Moraš da budeš prisutan, da pročitaš situaciju, doneseš najbolju odluku u tom trenutku i daš najbolje od sebe u sledećem napadu. Istu lekciju primenjujem i u poslu.

U logistici se stvari rešavaju na isti način – klijent po klijent, kamion po kamion, problem po problem. Ne možeš uvek da kontrolišeš sve okolnosti, ali možeš da kontrolišeš svoj pristup, fokus i spremnost da preuzmeš odgovornost. Kada tako posmatraš posao, svaki dan postaje niz konkretnih odluka, u kojima je najvažnije da ostaneš smiren, koristan timu i potpuno posvećen sledećem koraku.

• Šta biste voleli da pročitate o sebi u BIZLifeu za deset godina?

‒ Voleo bih da za deset godina pročitam da sam ostao dosledan onome što me je privuklo Wersiriusu, viziji osnivača i rukovodstva kompanije – priči drugara iz Niša, lokalpatriota koji su verovali da iz svog grada mogu da zakorače u svet i rade za globalna tržišta. Voleo bih da se vidi da moj put nije ostao samo lični uspeh, već da je otvorio prostor mladim ljudima da poveruju u to da ne moraju da biraju između svog grada i velike karijere.

Ako za deset godina još neki drugari iz Niša, Srbije ili regiona budu sledili sličan put, te ako generacijama Z i alfa budem primer da se znanjem, radom i zajedništvom može izaći na svetsku scenu, a istovremeno služiti zajednici iz koje si ponikao – smatraću da sam uradio nešto zaista važno. Najveći uspeh bio bi da doprinesem da Niš i Srbija zauzmu mesto u svetu koje zaista zaslužuju.