Zašto nema vakcina za buduće prvake?

Piše: Milenko Vasović

Američki milijarder Dejvid Rokfeler umro je prošle sedmice u 101. godini života. Od 1976. jedan od najbogatijih ljudi sveta živeo je sa tuđim srcem. Neki su tvrdili da ih je šest puta menjao, neki da je to izmišljotina, ali se zna da mu je najmanje tri puta  presađivano srce, od toga jednom neuspešno koje je odmah zamenjeno.

To je posle Muse Kesadžije koji je „imao“ tri svoja srca svetski rekord. Ali dok je Marko Kraljević „pogubio od sebe boljega“ i u ondašnjem dvoboju lišio Musu života, za Rokfelerov život su se borili najveći medicinski stručnjaci današnjice.

Priča o Rokfelerovim srcima može se čitati na mnogo načina, prvi i najvažniji je da je medicina toliko napredovala da srce može da menja kao rezervni deo bilo kog aparata, čak i češće. Drugo, onaj ko ima para može da računa na dugovečnost što ranije nije bio slučaj.

Treće, koliko god se lekari zaklinjali u etičnost i ravnopravnost pacijenata, teško je poverovati da Rokfeler nije dobijao organ preko reda. Po tome ima sličnosti sa srpskim zdravstvom.

Ima možda još jedna mala spajalica između pokojnog milijardera i srpske medicine. Naime, u čuvenoj ratnoj bolnici u Valjevu 1915. godine silom prilika je urađena prva operacija na otvorenom srcu što je kasnije poguralo tu granu hirurgije. I tu prestaje svaka sličnost sa srpskim zdravstvom koje je i danas u velikom glibu kao da su ratna vremena.

Evo primer: U ponedeljak je sin mog prijatelja otišao na regularno zakazanu operaciju žuči. Tri dana su ga pripremali, izgladnjavali i onda bez razloga otpustili kući, uz obrazloženje da još nije na programu. Kada će biti, ne zna se…

Majka moga kuma otišla je u četvrtak na operaciju katarakte. Bilo je sve uobičajeno, operacija zakazana, pacijent pripremljen sa urednim nalazima. Poranila, nije ni spavala od uzbuđenja, kad u ordinaciji saznaje da mora da se vrati kući, „nema sočiva“. Kao da je preko noći nestalo sočiva, a ženu niko ni da obavesti.

U petak u dnevnim novinama, za koje i premijer povremeno piše, čitam da je u Beogradu nestašica vakcina za buduće prvake. Čuo sam za to i ranije, u porodici imamo poletarca, ali sam mislio da je sporadičan slučaj. Još je stigao i glas da te vakcine, i kada ih ima, lekari nerado preporučuju jer su uvezene iz Azije i sumnja se u njihov kvalitet.

Šta povezuje ove tri priče? Pa, novac. Ne, ne mislim na mito koji se možda očekivao u prva dva slučaja, mada ni to ne treba isključiti. Očigledno je da država Srbija ne nabavlja ono što njenim građanima treba. Ni lekove, ni vakcine, ni pomoćna sredstva, bar ne u dovoljnoj količini. I o tome se ćuti.

Nigde u javnosti ne možete čuti šta nedostaje srpskom zdravstvu, a lekari se ne skidaju sa malih ekrana. Političari narodu mažu oči sa velikim investicijama, sa nabavkom skupih  aparata, sa krečenjem…. Naravno i to treba, ali ako nema vakcina, džaba ti i konkurs za klinički centar. Džaba krečenje. Osnov zdravlja nacije je primarna zaštita.

Ovih dana slušamo bajkovite priče o punoj državnoj kasi i to gubi svaki smisao ako nema vakcine za prvake. Ne može se na tome štedeti makar sto puta bila izborna kampanja. Pa Rokfeler da je štedeo na zdravlju ne bi dočekao 101.

Izvor: BIZLife