Lideri odlučuju na osnovu osećaja, percepcije i poverenja
Postoji jedna stvar koju CEO retko kaže naglas. Ne na panelima. Ne pred timom. Možda ni pred sobom. Kaže je samo kada je dovoljno umoran da prestane da glumi. „Nisam bio siguran. Ali sam osećao da je to pravo.“
Piše: Srđan Vukčević,CEO & EXECUTIVE COACH
Proveo sam decenije radeći sa liderima u regionu – od telekomunikacija do osiguranja, od bankarstva do javnog sektora. Različite industrije, različiti profili, isti obrazac kada dođe do ključnih odluka: podaci su bili prisutni, ali nisu bili odlučujući. Odlučivalo je nešto drugo.
Behavioralna ekonomija to naziva različitim imenima. Kahneman ga zove Sistem 1. Evolucija ga je gradila milionima godina. Ja ga zovem onako kako ga opisuju sami lideri kada im date dovoljno prostora: osećaj, percepcija, poverenje.
Osećaj nije suprotnost analizi. To je analiza koja se desila prebrzo da bismo je svesno pratili. Kada iskusan direktor uđe u sastanak i za trideset sekundi zna da nešto nije u redu – ne zna šta, ali zna da nešto jeste, to nije magija. To je mozak koji je obradio hiljade sličnih situacija i poslao signal pre nego što su se aktivirali frontalni režnjevi.
Problem nije u tome što lideri koriste osećaj. Problem je što se za to stide. Problem je i što ga pokušavaju sakriti da bi drugima izgledali racionalno. Kao da to što rade uvek ima smisla.
Percepcija je skuplja greška. Ono što vidimo nije stvarnost — to je naša interpretacija stvarnosti, filtrirana kroz sve što smo do tog trenutka doživeli. Dva direktora mogu gledati isti kvartalni izveštaj i videti potpuno različite stvari. Nijedan nije u krivu. Oba gledaju kroz sopstvene naočare.
Najopasnije odluke koje sam video nisu bile one donete bez podataka. Bile su one donete sa pogrešnom percepcijom toga šta podaci znače.
Poverenje je, od sva tri, najređi resurs.
Organizacije funkcionišu na osnovu informacija koje teku prema gore. Ali informacije koje teku prema gore nisu neutralne — one su filtrirane, uglađene, prilagođene onome što sistem smatra da lider želi da čuje.
Lider koji ne inspiriše poverenje ne dobija signale, dobija prezentacije.
A odluke donete na osnovu prezentacija, a ne signala, imaju karakterističan potpis: izgledaju logično, dokumentovano, odbranjivo. I često greše tačno tamo gde je stvarnost bila komplikovanija nego što je izgledala na slajdu.
Šta sam uvideo radeći sa liderima u regionu?
Da najveći od njih nisu odlučivali uprkos osećaju, percepciji i poverenju. Odlučivali su kroz njih — svesno, disciplinovano, uz stalni rad na kalibraciji sopstvenih naočara.
I da je najopasnija rečenica u poslovnom svetu ona koja zvuči najsigurnije: Podaci to potvrđuju.
Srđan Vukčević će o liderstvu po dizajnu i donošenju odluka govoriti na HR4Leadership 2026 konferenciji, 7. maja u Hiltonu Podgorica, gde je Rory Sutherland headline govornik.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Aleksandar Jaredić
