Zašto je poželjno biti prosečan? Psihološkinja Nataša Jokić-Begić ima objašnjenje

Još malo brojimo do najuzbudljivijeg vikenda u godini – Weekenda.17, koji ove godine donosi još bolje, zanimljivije i veće izdanje HR.Weekenda. Ove godine, teme iz oblasti psihoterapije HR.Weekend odmaći će se od klasičnih predavanja o poslovanju i ljudskim potencijalima te posetiocima doneti nove i modernije interdisciplinarne teme. Prof. dr. sc. Nataša Jokić-Begić biće tu da nas sve odmakne od klasičnih „moranja“ i vrati u svet gde je i biti prosečan ok.

Prosečnost je ok?

„U rečniku je pojam ‘prosečan’ definisan kao ‘onaj koji se po svojim svojstvima ili obeležjima ne ističe; običan, kao većina’, a kada se pročita ovako napisana definicija postaje još jasnije koliko nas je vrednosni sistem u kojem živimo uverio kako je nedostatno biti običan i ne isticati se. Umesto da mislimo kako je ugodno biti kao većina“.

Privatna arhiva

Ovo su reči kojima je prof. dr. sc. Nataša Jokić-Begić, inače voditeljka Postdiplomskih specijalističkih  studija kliničke psihologije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu i licencirana kognitivno-bihevioralna terapeutkinja. Ako krenemo dalje istraživati činjenice o prosečnosti, doći ćemo do spoznaje da je većina ljudi upravo prosečna te kako je samo tri procenta onih koji su po nekoj svojoj osobini iznadprosečni. No, zašto onda svi težimo biti natprosečni? Zašto teramo 97 procenata ljudi da čine sve kako bi ušli u onih tri procenta – u tri procenta u kojih stane tačno toliko i niti jedan više? I šta time dobijamo?

Prof. dr. sc. Nataša Jokić-Begić ističe kako nam je norma i težnja ka iznadprosečnosti nametnuta još od malena, kada su nam govorili kako moramo biti najbolja verzija sebe, kada još nismo ni znali šta su decimale, ali smo znali da je 5.0 nešto dobro, nešto čemu treba da težimo. I dok je za društvo takav mindset odličan, „jer imamo ogromnu količinu ljudi koja se bori, stremi ciljevima, takmiči se… za pojedinca je to strašno teško“. Dakle, dolazimo do odgovora na pitanje „I šta time dobijamo?“. Dobijamo 97 procenata ljudi koji su nesrećni i sve više ljudi koji prolaze kroz krizu mentalnog zdravlja, dok se trude da postignu natprosečnost.

„Implicitni imperativ 5.0 se prenosi na sve aspekte života. Problem nastaje kada se u nekom aspektu života ne dosegne taj imaginarni kriterijum. Tada neke ljude preplavi silan osećaj manje vrednosti koji je praćen anksioznošću. Zabrinjavajuće je da se sve više mladih ljudi bori s verovanjem da nisu dovoljno dobri zato što nisu najbolji“, istakla je prof. dr. sc. Jokić-Begić te dodala „ako prosečnost doživimo kao sklad, a ona to jest, onda je prihvatljiva sama po sebi. Biti psihički i telesno prosečan nosi sa sobom više zdravlja, srećniji i kvalitetniji život“.

U borbi protiv izvrsnosti

Treba naglasiti kako natprosečnost nije loša, već je dar koji ima svoju cenu. Dar koji ne treba nametati svima. No, kako da se izborimo od pritiska okoline, ali i od samih sebe, te kako da stanemo na kraj svim našim „moranjima“?

„Otpornost na pritiske je individualna, ali generalno bismo mogli reći da su mlađi ljudi manje otporni od starijih. Zato je odgovornost starijih da kada uoče anomaliju u društvu, a ovoliko stremljenje „izvrsnosti“ jest anomalija koja već ima svoje posledice kroz narušeno mentalno zdravlje, na to i upozore“, odgovorila nam je prof. dr. sc. Jokić-Begić, ujedno i predsednica međunarodnog udruženja za istraživanje stresa, traume, anksioznosti i otpornosti (The Stress, Trauma, Anxiety, and Resilience Society – STAR Society). Iako se često šali kako je „u džihadu protiv izvrsnosti“, prof. dr. sc. Jokić-Begić svoj je rad na postdiplomskim studijama kliničke psihologije usmerila upravo ka edukaciji mladih generacija psihologa, čije će znanje i rad uticati na buduće naraštaje.

Odredite dva do tri područja u životu u kojima želite biti najbolji

Za kraj, na pitanje šta bi preporučila mladim ljudima koji osećaju pritiske „moranja“, prof. dr. sc. Jokić-Begić odgovara: „Pitajte se šta biste želeli svome detetu. Uverena sam da ćete odgovoriti zdravlje i sreću. Tačka. Pri tome znate da je oboje krhko, da će život doneti i bolesti i nesreće i probleme i patnju i da neće biti lako. Pa trebamo li sebi nametati još stresa, nesreće, anksioznosti i tuge s „moranjima“? Neka „moranja“ nećemo moći izbeći, a neka će biti čak i željena, ali nemojte da ih je previše. Odredite dva do tri područja u životu u kojima želite biti najbolji što možete, u kojima želite biti protagonista, u kojima ćete davati najviše od sebe, za koja ćete „ginuti“, koja ćete hteti da vam pišu na grobnom kamenu. A u ostalim područjima smete dobiti 3 jer to znači da ste obavili dovoljno dobro“.

Sve o ovoj sveprisutnoj temi i još više o istraživanjima o stresu, traumi, anksioznosti i otpornosti poslušajte na HR.Weekendu od 19. do 22. septembra u Rovinju, a informacije o novom, većem i još boljem izdanju HR.Weekenda možete pronaći ovde, ali i na profilima društvenih mreža Instagram, LinkedIn i Facebook.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: Privatna arhiva