Vršnjački pritisak i slika o sebi: Kako pomoći tinejdžerima da izgrade samopouzdanje

Odnosi sa vršnjacima imaju važnu ulogu u formiranju slike koju adolescenti imaju o sebi. Dok im prihvatanje i podrška pomažu da izgrade samopouzdanje, vršnjačko nasilje može narušiti njihov osećaj lične vrednosti. Istraživanja ukazuju na to da povezivanje prošlih, sadašnjih i budućih iskustava može pomoći mladima da razumeju sebe i da negativni događaji ne postanu njihova trajna slika o sebi.

Adolescencija je period velikih promena tokom kojeg mladi preispituju svoje vrednosti, razvijaju nova interesovanja i pokušavaju da razumeju ko su i kakve osobe žele da postanu. U tom procesu značajnu ulogu imaju odnosi sa vršnjacima. Prihvatanje u društvu može da doprinese osećaju pripadnosti, dok zadirkivanje, odbacivanje i vršnjačko nasilje mogu da dovedu do sumnje u sopstvenu vrednost.

Kada se negativna iskustva ponavljaju, njihove posledice ne moraju da se završe u trenutku kada se neprijatna situacija dogodi. Ona mogu da utiču na samopouzdanje, odnose sa drugima i način na koji mlada osoba doživljava sebe. Zbog toga je važno razumeti kako adolescenti grade identitet i na koji način odrasli mogu da im pomognu u tom procesu.

Kako vršnjački odnosi utiču na razvoj identiteta?

Prijateljstva tinejdžerima pružaju podršku, osećaj pripadnosti i priliku da kroz odnose sa drugima bolje upoznaju sebe. Međutim, kada umesto podrške dobijaju uvredljive komentare o svom izgledu, osobinama ili ponašanju, postoji rizik da takve poruke počnu da prihvataju kao istinite.

To je posebno značajno u adolescenciji, kada mladi aktivno razvijaju sliku o sebi i traže svoje mesto u društvu. Ponavljano odbacivanje može da podstakne pitanja poput toga da li sa njima nešto nije u redu ili da li su njihove osobine razlog zbog kojeg ih drugi ne prihvataju.

Zbog toga vršnjačko nasilje ne treba posmatrati samo kao trenutni problem u odnosima među mladima. Ono može da utiče i na način na koji adolescenti razumeju sopstveni identitet.

Šta je osećaj kontinuiteta sopstvenog identiteta?

Psiholozi koriste pojam samokontinuiteta da opišu osećaj povezanosti između onoga što smo bili, što smo sada i onoga što ćemo postati. To ne znači da osoba veruje da se nikada ne menja, već da i pored promena prepoznaje vezu između različitih faza svog života.

Ovaj osećaj može biti važan tokom adolescencije, kada se menjaju interesovanja, društveni krugovi i pogled na svet. Kada mlada osoba uspeva da sagleda sebe kroz duži vremenski period, lakše može da razume da trenutne okolnosti ne predstavljaju celu njenu ličnost.

Negativno iskustvo može da bude deo nečijeg života, a da pritom ne određuje njegovu ukupnu vrednost ili budućnost.

Kako vršnjačko nasilje može da naruši sliku o sebi?

Istraživanje sprovedeno među 310 adolescenata u brazilskom gradu Kuritibi bavilo se vezom između vršnjačkog nasilja, samokontinuiteta i negativne slike o sebi. Učesnici koji su doživeli nasilje pokazali su slabiji osećaj povezanosti sa sobom kroz vreme tokom naredne školske godine.

Istraživači su samokontinuitet procenjivali pomoću pitanja o tome u kojoj meri adolescenti sebe doživljavaju kao istu osobu uprkos promenama. Rezultati su takođe ukazali na povezanost između snažnijeg osećaja samokontinuiteta i manjeg prihvatanja negativnih tvrdnji o sebi.

Jedno od mogućih objašnjenja jeste da osećaj povezanosti sa sopstvenom prošlošću i budućnošću pomaže mladima da neprijatne događaje sagledaju iz šire perspektive. Umesto da odbacivanje dožive kao dokaz da nisu dovoljno vredni, mogu da ga razumeju kao teško iskustvo koje ne opisuje sve što jesu.

Važno je naglasiti da rezultati ovakvih istraživanja ne znače da je samokontinuitet jedini faktor koji utiče na posledice vršnjačkog nasilja niti da sam po sebi može da ih ukloni. Podrška porodice, škole i stručnjaka ostaje važna, naročito kada se nasilje ponavlja.

Kako roditelji mogu da pomognu tinejdžerima?

Roditelji, nastavnici i školski savetnici mogu da pomognu adolescentima da razmišljaju o sebi izvan trenutnih problema i da prepoznaju osobine, vrednosti i iskustva koja su deo njihovog identiteta.

Jedan od pristupa jeste razgovor o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Roditelji mogu da podstaknu tinejdžere da se prisete situacija koje su uspešno prevazišli, razmisle o osobinama koje su zadržali tokom odrastanja i prepoznaju šta bi želeli da razviju u budućnosti.

Korisno je postavljati pitanja koja ne nameću gotove odgovore, već mladima ostavljaju prostor da sami dođu do zaključaka. Na primer:

– Koje tvoje osobine su ostale iste u poslednjih nekoliko godina?

– Na koje si svoje postupke ili odluke ponosan?

– Šta si naučio iz nekog teškog iskustva kroz koje si prošao?

– Koje osobine želiš da zadržiš i kada odrasteš?

– Šta bi voleo da promeniš kod sebe i koji bi mogao da bude prvi korak?

Važno je da ovakvi razgovori ne postanu dodatni pritisak da tinejdžer mora da bude snažan, pozitivan ili da iz svake neprijatnosti izvuče pouku. Cilj je da dobije priliku da razume svoja osećanja i sagleda sebe šire od jednog događaja.

Pisanje pisma budućoj verziji sebe

Još jedna mogućnost jeste vežba u kojoj tinejdžeri pišu pismo sebi u budućnosti, a zatim pokušavaju da zamisle kako bi njihova buduća verzija gledala na trenutne izazove.

Slične aktivnosti ispitivane su u istraživanjima koja su se bavila povezivanjem sadašnjeg i budućeg identiteta. Rezultati jednog pilot-istraživanja ukazali su na to da ovakva vežba može da podstakne razmišljanje o budućnosti i planiranje obrazovnih i profesionalnih ciljeva. Ipak, potrebno je više istraživanja da bi se utvrdilo koliko direktno može da pomogne adolescentima koji su izloženi vršnjačkom nasilju.

Roditelji mogu da predlože tinejdžerima da napišu šta im je trenutno važno, čemu se nadaju i koje bi savete želeli da dobiju od sebe za nekoliko godina. Na taj način mogu da počnu da razmišljaju o sadašnjim problemima kao o delu šireg životnog puta.

Teško iskustvo ne mora da definiše osobu

Adolescentima se problemi u školi i odnosi sa vršnjacima ponekad čine kao najvažniji deo života, zbog čega odbacivanje ili nasilje mogu da deluju kao nešto što će ih zauvek odrediti. Podsećanje na ranija iskustva, lične vrednosti i buduće ciljeve može da im pomogne da razviju širu perspektivu.

Odgovornost za sprečavanje vršnjačkog nasilja ne treba prebacivati na adolescente koji ga doživljavaju. Njihov zadatak nije da nauče da lakše podnose nasilje, već je važno da odrasli prepoznaju problem, pruže podršku i preduzmu odgovarajuće korake kako bi se nasilje zaustavilo.

Izgradnja stabilnijeg identiteta podrazumeva da mladi mogu da prihvate promene, prepoznaju sopstvene vrednosti i razumeju da njihovu ličnost čini mnogo više od mišljenja njihovih vršnjaka ili jednog teškog perioda. Podrška roditelja može da im pomogne da razviju takav pogled na sebe, uz svest da neprijatna iskustva mogu da ostave trag, ali ne moraju da određuju ko će postati.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZlife

Foto: Unsplash/Helena Lopes