„Od 2012. do 2022. imali smo šest godina sa republičkim, parlamentarnim i predsedničkim  izborima i pet godina bez izlaska na birališta. Prosečna stopa rasta BDP-a u godinama bez izbora iznosila je 4,2% i bila je čak pet puta veća nego u godinama kada je izbora bilo – 0,75%. Očekujem da eventualno raspisivanje izbora neće imati većeg uticaja na performanse privrede, a u meri u kojoj taj uticaj bude postojao, da će biti blago negativan. S druge strane, lako su predvidivi efekti na donošenje zakona i aktivnost javne uprave“, kaže Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED–u.

Predsednički izbori 2022. godine, glasačke kutije, izborno mesto

Prema njegovim rečima, može se očekivati suspenzija donošenja zakona na oko šest meseci, pad intenziteta aktivnosti državne uprave u obavljanju svakodnevnih poslova i kratkotrajno povećanje javnih rashoda da bi se pridobili različiti segmenti biračkog tela. To za efekat može da ima i blagi stimulans privrednoj aktivnosti na kraći rok, i potencijalno izazov na duži rok, kada bude trebalo nadoknaditi sredstva koja su kao podrška kampanji usmerena na neproduktivne namene.

„Izostanak reformi poslovnog okruženja je ono što je obeležilo 2022. koja je bila izborna godina, što je velika prоpuštena šansa, jer desetine dobrih inicijativa dugo čeka na usvajanje. Nadamo se da se takav scenario neće desiti i ove godine“, ističe Vasiljević.

Izbori utiču i na donošenje zakona

NALED će na jesen objaviti novi Regulatorni indeks Srbije, izveštaj koji meri kvalitet donošenja i sprovođenja propisa (stepen realizacije plana donošenja zakona, uključenost zainteresovanih strana, merenje i praćenje efekata zakona na privredu, sprovođenje propisa i drugo).

Vasiljević podseća da je regulatorno okruženje u prethodnom RIS-u za 2021/22 dobilo ocenu 47 od maksimalnih 100 što pokazuje da smo tek na pola puta od željenog standarda. Jedan od najupečatljivijih podataka jeste da je Vlada Srbije u 2021. imala u planu donošenje 397 zakona od čega je usvojeno 86. Iako je reč o tek petini ostvarenog cilja, to je bolji rezultat nego u 2020. koja je bila i izborna i kada je usvojeno tek 11% planiranih zakona.

Novčanik, novac (Freepik)

S druge stane, Vasiljević ne očekuje da će potencijalni izbori imati veći uticaj na planove privrede, jer se ne prave polazeći od izbornih ciklusa, koji su kod nas relativno nepredvidljivi.

„Prema neposrednim svedočenjima investitora koja smo dobili, politička stabilnost i predvidljivost su među najznačajnijim pozitivnim karakteristikama našeg poslovnog okruženja. Lično su mi takve reči, kada sam ih prvi put čuo pre više godina, bile zbunjujuće, jer sam očekivao da od države očekuju mnogo više od stabilnosti i predvidivog poslovnog okruženja. U međuvremenu sam toliko puta čuo to isto, naročito u kontekstu problema u poslovanju u nekim ekonomijama u okruženju u kojima te stabilnosti i predvidljivosti nema. Kod privrednika ne opažam očekivanje da izbori, ako do njih dođe, niti donesu razrešenje ključnih neizvesnosti koje boje poslovno okruženje niti da dovedu u pitanje osnovne pravce ekonomske politike. Tako da ne bih rekao da su privrednici u iščekivanju oko toga da li će do izbora doći“, navodi Vasiljević.

Članovi NALED-a su, kako podseća, krajem prošle godine predstavili Vladi Srbije predlog 35 mera za unapređenje uslova poslovanja, koje smatraju prioritetnim za ubrzanje ekonomskog rasta, razvoj privrede i privlačenje investicija, veću efikasnost javne uprave, otvaranje radnih mesta i bolji standard građana. Ove mere nisu još realizovane, piše NALED.