Ljudi vas pamte po tome kako se osećaju pored vas: DESET navika dobrih sagovornika

Dobar sagovornik nije nužno najglasniji, najduhovitiji ili onaj koji uvek ima spreman odgovor. Stručnjaci za komunikaciju izdvojili su deset navika zbog kojih se ljudi osećaju prijatno, saslušano i cenjeno – od pažljivog slušanja do pravog trenutka za šalu.

Neki ljudi jednostavno umeju da razgovaraju. Sa njima i najobičniji small talk lako preraste u zanimljivu razmenu, a posle susreta ostaje utisak da ste razgovarali sa nekim ko vas je zaista čuo. Iako se takva veština često pripisuje harizmi, stručnjaci za komunikaciju smatraju da se iza nje kriju konkretne navike koje svako može da razvije.

Za portal Upworthy izdvojili su deset ponašanja koja karakterišu ljude koji lako uspostavljaju odnose i ostavljaju dobar utisak, piše portal Upworthy.

1. Slušaju bez ometanja

Jedan od najjednostavnijih načina da pokažete nekome da vam je važan jeste da mu poklonite punu pažnju. To znači da ne proveravate telefon, ne gledate preko njegovog ramena u potrazi za nekim zanimljivijim i ne razmišljate o sledećoj osobi sa kojom želite da razgovarate.

„Usmerite pažnju samo na osobu koja je ispred vas. Uspostavite kontakt očima. Kada ste potpuno prisutni, pokazujete poštovanje i zainteresovanost i pomažete drugoj osobi da se oseća cenjeno, a ne kao da se takmiči za vašu pažnju“, kaže Keri Garbis, direktorka i osnivačica kompanije Ovation Communication.

2. Postavljaju pitanja koja im pomažu da upoznaju drugu osobu

Ljudi koji umeju da grade odnose ne razgovaraju samo o površnim temama. Zanimaju ih potrebe, brige i ono što je njihovom sagovorniku trenutno važno.

Kejt Mejson, doktorka nauka i trener za poslovnu komunikaciju, savetuje da kolegu ili prijatelja pitate: „Šta te trenutno najviše brine?“ ili „Koji ti je najveći problem u ovom trenutku?“

Takva pitanja mogu da otkriju kako nekome zaista možete da pomognete. A kada se kasnije setite onoga što vam je sagovornik rekao i nešto konkretno uradite tim povodom, pokazujete da niste slušali tek reda radi.

Freepik/The Yuri Arcurs Collection

3. Vode računa da razgovor ne bude jednosmeran

Niko ne voli razgovor u kojem jedna osoba neprestano govori o sebi, ali nije dobro ni kada se sve vreme vrti oko problema drugog sagovornika. Dopadljivi ljudi umeju da pronađu ravnotežu.

Rob Volpe, stručnjak za komunikaciju i autor knjige Tell Me More About That, upozorava da razgovor ponekad može da postane toliko usmeren na drugu osobu da se vi u njemu više ni ne osećate prisutno.

Ako se to događa, sasvim je u redu da kažete: „Voleo bih da podelim i svoje mišljenje o ovome“ ili „Mogu li da ti kažem šta se meni trenutno dešava?“

Empatija ne znači da morate da budete nečiji terapeut.

4. Prilagođavaju energiju sagovorniku

Nije svaki razgovor isti, pa ne bi trebalo ni da se u svakom ponašamo na isti način. Neko voli miran, sporiji razgovor, dok drugi govori brzo, gestikulira i unosi mnogo energije u komunikaciju.

Dženifer Anderson, stručnjakinja za komunikaciju koja radi sa preduzetnicima, kaže da suptilno usklađivanje sa govorom tela i energijom druge osobe može da joj pomogne da se oseća prijatnije.

Zamislite razliku između razgovora sa nekim ko se opušteno zavalio u fotelju i osobe koja se ponaša kao da upravo treba da održi prezentaciju. Ako vi govorite tiho i smireno, a druga osoba je izrazito energična – ili obrnuto – lako može doći do neprijatnosti.

To ne znači da treba da glumite tuđu ličnost, već da obratite pažnju na tempo, ton i atmosferu razgovora.

5. Ne oslanjaju se na unapred pripremljena pitanja

Pripremljena pitanja mogu da budu korisna kada ste nervozni ili ne znate kako da započnete razgovor. Ipak, ljudi koji su posebno vešti u komunikaciji obično ne pokušavaju da slede unapred osmišljeni scenario.

Umesto toga, slušaju šta druga osoba govori i postavljaju potpitanja koja prirodno proizlaze iz razgovora.

„Najdopadljiviji ljudi u prostoriji su često oni koji su prisutni u razgovoru i postavljaju dodatna pitanja na osnovu onoga što sagovornik govori“, objašnjava Garbis.

Pitanje „Kakvo je vreme?“ može da bude dobar početak, ali pitanje „Kako si se odlučio za taj posao?“ otvara prostor za stvarno upoznavanje.

6. Svesni su sebe i svojih predrasuda

Dobar razgovor ne zavisi samo od toga koliko pažljivo slušamo druge već i od toga koliko dobro razumemo sopstvene reakcije.

Volpe ističe da svi imamo određene predrasude i automatske procene koje mogu da utiču na način na koji doživljavamo ljude. Ako uhvatite sebe kako nekoga osuđujete, pokušajte da zastanete i zapitate se odakle ta procena dolazi.

Umesto da odmah zaključite kakva je osoba preko puta vas, budite radoznali. Takav pristup otvara prostor za više empatije i smanjuje mogućnost da razgovor bude zasnovan na pretpostavkama.

Tri pravila komunikacije zbog kojih vas ljudi neće prekidati tokom razgovora

7. Potvrđuju ono što je druga osoba rekla

Ljudi žele da osete da su viđeni i saslušani. To ne znači da morate da se slažete sa svime što čujete, već da pokažete da ste razumeli i prihvatili pravo druge osobe da ima svoje iskustvo.

Garbis navodi primer: ako vam neko kaže da je tokom vikenda išao na skijanje, nemojte odmah preuzeti razgovor rečenicom: „I ja sam išao na skijanje.“

Umesto toga, možete reći: „Zvuči uzbudljivo, pričaj mi još o tome.“

Rečenice poput „To ima smisla“, „Razumem zašto ti je to važno“ ili „Mogu da shvatim zbog čega se tako osećaš“ mogu da smanje napetost i pomognu sagovorniku da se oseća sigurnije.

8. Ostaju smireni, čak i kada je razgovor neprijatan

Smirenost je posebno važna kada se razgovor zahukta. Osoba koja ne reaguje impulsivno, ne podiže ton bez potrebe i ne pretvara svaku razliku u sukob često ostavlja utisak pouzdanosti.

„Smirenost je najmoćnija komunikacijska prednost koju možete da imate. Ako uspete da ostanete mirni, naročito u napetom razgovoru, delovaćete pouzdano, stabilno i pribrano“, kaže Mejson.

To ne znači da treba potisnuti emocije ili se praviti da problem ne postoji. Reč je o tome da ne dozvolite da trenutna nervoza preuzme kontrolu nad načinom na koji razgovarate.

9. Pamte imena

Kada zapamtite nečije ime, razgovor postaje ličniji. Ime pokazuje da osobu ne doživljavate kao još jedno prolazno poznanstvo.

Garbis savetuje da ime ponovite na početku razgovora, a zatim i pri rastanku. Ako ga zaboravite, nemojte paničiti niti unapred objašnjavati da ste „užasni sa imenima“.

Jednostavno recite: „Izvini, možeš li još jednom da mi kažeš kako se zoveš? Ne bih voleo da zaboravim.“

I mali trik može da pomogne: kada upoznate nekoga, odmah pokušajte da njegovo ime povežete sa nekom informacijom koju vam je rekao.

10. Koriste humor, ali ne na tuđ račun

Smeh je jedan od najbržih načina da se ljudi opuste i povežu. Ipak, dobar humor ne mora da bude spektakularan, a razgovor nije audicija za stand-up komičara.

Anderson savetuje da obratite pažnju na simpatične i duhovite detalje koji se prirodno pojave u razgovoru. Nije potrebno da svaku situaciju pretvarate u šalu.

Važno je i da humor ne bude oružje. Podsmevanje, zajedljivi komentari i „prženje“ prijatelja ili kolega mogu da ostave utisak nesigurnosti, a ne samopouzdanja.

Ako niste sigurni šta da kažete, bezazlena šala često je bolji izbor od pokušaja da budete najduhovitija osoba u prostoriji.

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/maria 123, Freepik/The Yuri Arcurs Collection