Studija: Zagađen vazduh TROSTRUKO SMRTONOSNIJI od korone
iše od osam i po miliona ljudi je 2018. umrlo od zagađenja izazvanog sagorevanjem fosilnih goriva, pokazuje nova zajednička studija Harvarda i tri prestižna britanska univerziteta, što je znatno više nego što su ranija istraživanja sugerisala.
To znači da je zagađenje vazduha izazvano sagorevanjem fosilnih goriva odgovorno za gotovo 20 procenata smrti na svetskom nivou, piše portal Klima101.
Istraživanje objavljeno u časopisu Environmental Research je pokazalo da najvišu stopu smrtnosti imaju regioni sa najvećim zagađenjem vazduha povezanim sa fosilnim gorivima, kao što su istočna Evropa, jugoistok Azije i istočni deo Severne Amerike.
Ova studija znatno povećava prethodne procene o broju ljudi koji umire zbog zagađenja vazduha.
Veliko istraživanje o uzrocima smrti na globalnom nivou iz 2019. je procenilo da je ukupan broj umrlih od spoljašnjeg zagađenja vazduha oko 4,2 miliona. U ovu brojku su, pored sagorevanja fosilnih goriva uključene i smrti povezane sa ostalim izvorima zagađenja poput dima šumskih požara i paljenja strnjike.
Prethodna istraživanja su se u najvećoj meri oslanjala na podatke osmotrene satelitima i očitavanja sa mernih stranica kako bi procenila prosečne godišnje koncentracije PM2,5 čestica na globalnom nivou. Međutim, iz ovih očitavanja nije bilo moguće razlikovati čestice nastale sagorevanjem fosilnih goriva, od onih koje su uzrokovane prašinom ili dimom šumskih požara.
Beograd često u vrhu najzagađenijih gradova (foto: bizlife)
„Uz pomoć satelitskih podataka vidite samo jedan delić slagalice“, ukazala je Loreta Mikli sa Harvarda, jedna od autorki studije. „Koristeći satelite je teško napraviti razliku između različitih tipova čestica, a možete se susresti i sa velikim ‘rupama’ u podacima“, dodala je.
Kako bi prevazišli ovaj izazov, istraživači su koristili pouzdani globalni 3D model pod imenom GEOS-Chem koji je u stanju da pokaže nivoe zagađenja u visokoj rezoluciji od 50 puta 60 kilometara.
„Umesto da se oslanjamo na proseke zagađenja koji pokrivaju velike regione, želeli smo da mapiramo gde se zagađenje nalazi, kao i gde ljudi žive, kako bismo mogli tačno da znamo kakav vazduh ljudi udišu“, rekao je Karn Vohra, vodeći autor studije sa Univerziteta u Birmingemu.
Nakon što su mapirali zagađenje, istraživači su te podatke obradili koristeći najnovija saznanja o zdravstvenim problemima koji su izazvani zagađenjem vazduha. Iako je nepovoljan uticaj čestičnog zagađenja na zdravlje odavno poznat, ispostavilo se da su prethodna istraživanja potcenila efekat na zdravlje koji imaju relativno niži nivoi zagađenja, kao i izuzetno visoke koncentracije zagađujućih materija.
„Kada razgovaramo o opasnostima povezanim sa sagorevanjem fosilnih goriva, često se fokusiramo samo kontekst klimatskih promena i emisije ugljen-dioksida, zanemarujući potencijalni uticaj na zdravlje ostalih polutanata koji su emitovani zajedno sa gasovima sa efektom staklene bašte„, rekao je Džoel Švarc, jedan od kreatora novog modela za procenu uticaja zagađenja vazduha na zdravlje koji je korišćen u istraživanju.
Beograd često u vrhu najzagađenijih gradova (foto: bizlife)
„Nadamo se da ćemo kvantifikacijom posledica po zdravlje koje nastaju usled sagorevanja fosilnih goriva moći da pošaljemo jasnu poruku kreatorima politika i ostalim zainteresovanim stranama o koristima prelaska na alternativne izvore energije“, dodao je on.
Još jedna od autorki istraživanja, Eloi Mare, ukazuje da ova saznanja dodatno doprinose ogromnoj količini dokaza koja pokazuju da zavisnost od fosilnih goriva ugrožava globalno zdravlje.
„Ne možemo čiste savesti nastaviti da se oslanjamo na fosilna goriva dok su nam istovremeno dostupne čistije alternative, posebno sada kada znamo da postoje tako ozbiljne zdravstvene posledice“, zaključila je ona.
Poređenja radi, za manje od godinu dana koliko traje pandemija koronavirusa, od posledica zaražavanja preminulo je 2,4 miliona ljudi, što je više od tri puta manje od procenjenog broja preminulih od zagađenja vazduha tokom 2018. godine.
Izvor: 021
Foto: BIZLife
