Srpski mali privrednici ne mogu da namire potrebe stranog tržišta

Malim preduzećima u Srbiji nedostaju izvori finansiranja. Inostranstvo traži više nego što proizvođači mogu da ispune, pišu Večernje novosti.

Iz inostranstva nekada stiže i pet puta više upita nego što naša preduzeća imaju kapaciteta da prihvate. Tako je jedan remonter šinskih vozila iz Srbije, samo tokom poslednje dve godine imao 35 zahteva za saradnju, a uspeli su da zaključe svega tri odsto ponuđenih ugovora. Jedan od ključnih problema, tvrde privrednici, je nemogućnost naših firmi da brzo prilagode proizvodnju novom zahtevu. To podrazumeva da jednostavno i u kratkom roku dođu do novca za investiranje, a bankarski sektor ne deli zajmove ni lako, ni jednostavno, niti svakom.

Na primer, firma „Eko baling“ rešila je da promeni delatnost. Iz lanca reciklaže odlučili su da pređu u proizvodnju eteričnih ulja. Sredstva su potražili najpre od Fonda za razvoj, ali su dobili svega četvrtinu traženog novca, što nije bilo dovoljno ni za neophodni destilator.

Mreža za poslovnu podršku povezuje kompanije iz Evrope i regiona sa proizvođačima u Srbiji. Njihovo iskustvo govori da je srpskim kompanijama teško da odgovore zahtevima naručilaca, jer ne mogu u podnošljivom roku da obezbede potrebne mašine.

Jedan kanadski fond je bio spreman da uloži 300 miliona dolara u srpske firme, ali smatraju da je finasijsko izvešatvanje nepouzdano. U Srbiji se godišnje osnuje 4.000 do 5.000 fantomskih preduzeća.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay