Tada su SAD i Evropska unija uveli sankcije Rusiji kao odgovor na njenu invaziju na Ukrajinu i u tom prvom trenutku dolar je iznosio 139 rublji.

Regionalni poslovni portal SEEbiz navodi da je zapanjujući skok rublje u sledećim mesecima dao gorivo Kremlju kao „dokaz“ da zapadne sankcije ne deluju.

„Ideja je bila jasna: nasilno slomiti rusku ekonomiju“, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin prošle nedelje na godišnjem Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.

“Nisu uspeli. Očigledno, to se nije dogodilo.”

Vladimir Putin (Beta/AP)

Krajem februara, nakon početnog pada rublje Rusija je više nego udvostručila ključnu kamatnu stopu zemlje na neverovatnih 20 odsto s pređašnjih 9,5 procenta. Od tada se vrednost valute poboljšala do te mere da je snizila kamatnu stopu tri puta da bi krajem maja dostigla 11 odsto.

Kako se navodi, rublja je zapravo toliko ojačala da ruska središnja banka aktivno preduzima mere kako bi pokušala da je oslabi, bojeći se da će to učiniti njihov izvoz manje konkurentnim.

novac, rublja, pixabay

Šta stoji iza rasta ruske valute, rublje?

Razlozi su, kako se navodi, zapanjujuće visoke cene energije, kontrola kapitala i same sankcije.

Rusija je najveći svetski izvoznik plina i drugi najveći izvoznik nafte. Njegov primarni kupac je Evropska unija, koja nedeljno kupuje milijarde dolara vrednu rusku energiju, a istovremeno pokušava da je kazni sankcijama.

Nemačka nazvala prekide u isporuci ruskog gasa „NAPADOM“: Putin pravi HAOS

To je EU stavilo u nezgodnu poziciju – sada je Rusiji poslato eksponencijalno više novca za kupovinu nafte, gasa i uglja nego što je vrednost pomoći datoj Ukrajini, što je pomoglo da se popuni ratna blagajna Kremlja. A s cenama nafte tipa Brent, 60 odsto višim nego u ovo doba prošle godine, iako su mnoge zapadne zemlje obuzdale svoju kupovinu ruske nafte, Moskva i dalje ostvaruje rekordnu dobit.

U prvih 100 dana rusko-ukrajinskog rata, Ruska Federacija je zaradila 98 milijardi dolara prihoda od izvoza fosilnih goriva, prema Centru za istraživanje energije i čistog vazduha, istraživačkoj organizaciji sa sedištem u Finskoj. Više od polovine te zarade dolazi iz EU, oko 60 milijardi dolara.