Zašto otkaz HR-u nije strategija, već bežanje od stvarnosti
Deluje mi da je percepcija o nebitnosti HR funkcije poslednjih godinu dana uzela maha. Od lokalnih eksperata i konsultanata koji pokušavaju da grade karijeru na tome, pa sve do nekih globalnih CEO vizionara koji, verovatno pokušavajući da budu simpatični ili da kažu nešto epohalno, izjave nešto što ozbiljno uzdrma tržište. Upravo takvo ludilo, upakovano u celofan lažnog vizionarstva, nedavno smo imali prilike da vidimo na globalnoj biznis sceni. Rajan Breslou, mladi CEO i osnivač američkog finteka Bolt, vrlo epohalno je izjavio da je otpustio apsolutno ceo svoj HR tim. Njegovo obrazloženje? Rekao je da su „kreirali probleme koji nisu postojali” i da su, pazi sad, svi ti problemi prosto nestali onog trenutka kada im je uručio otkaze. Taj svoj potez je ponosno nazvao „ratnim liderstvom”.
Piše: Nikola Milosavljević, Senior HR Consultant/Managing Partner @ HR Fabrika
Logika: Kada ti se upali crvena lampica u kolima, rešenje je razbijena instrument tabla
Znate onu neprijatnu situaciju, kada voziš auto-putem, muzika je na maksimumu i osećaš se nepobedivo. Odjednom, na instrument tabli počinje da blinka ona iritantna crvena lampica za ulje. Ignorišeš. Koji trenutak kasnije, motor počinje da zvuči drugačije, auto gubi na snazi, a ispod haube se nazire dim. Šta radiš u tom trenutku? Da li smanjuješ brzinu, staješ u zaustavnu traku i tražiš majstora da reši kvar pre nego što mašina potpuno zariba? Ili uzmeš čekić, razbiješ tu prokletu lampicu koja ti bode oči, presečeš žice od senzora i kažeš suvozaču: „Eto, rešio sam problem. Više ništa ne svetli crveno, možemo da nastavimo…” Zvuči kao apsolutno ludilo, zar ne? Svi znamo kako se ta vožnja završava.
Bojan Stanić
Kaži nešto – makar i glupo
Hajde da na trenutak skinemo te korporativne naočare i pogledamo surovu istinu u oči. Breslou je ovo izjavio u trenutku kada je evaluacija njegove kompanije doživela slobodan pad kakav se retko viđa, sa 11 milijardi dolara strmoglavila se na jedva 300 miliona. Pričamo o padu od 97 procenata. Kada se brod nađe u takvoj oluji i krene da tone brzinom svetlosti, najlakše je naći žrtvenog jarca. A ko je bolja meta od funkcije koja se bavi ljudima?
Fora sa problemima koji „odu” zajedno sa HR-om je u tome što oni zapravo nikada ne nestanu. Oni samo ostanu bez svedoka. Postanu nevidljivi na radaru menadžmenta, guraju se pod tepih i tamo tiho trule, sve dok se ne pretvore u fakture koje kompaniju koštaju glave.
Kao neko ko je godinama unazad duboko u ovoj industriji i kroz konsultantski posao svakodnevno ulazi u probleme različitih organizacija, ne pada mi na pamet da advokatišem bilo kome niti da šminkam stvarnost. Nemam apsolutno nikakav problem da javno kažem ono što se po hodnicima često šapuće: loš HR je i te kako stvaran.
Video sam to svojim očima više puta nego što želim da priznam. Video sam ljude u HR-u koji se ponašaju kao saobraćajci u slepoj ulici. Video sam procese koji postoje samo radi procesa, birokratizovane sisteme koji guše svaku trunku inovacije, i „stručnjake” čiji se ceo doprinos svodi na merenje ko je u koliko sati provukao karticu i biranje boje balona za naredni tim-bilding. Takav, uskogrudi i policijski HR zaista stvara trenje tamo gde je kompaniji potreban gas. Ako je takva atmosfera vladala u Boltu, onda mogu da razumem frustraciju. Kompaniji koja se bori za goli opstanak ne treba još jedan sloj birokratije.
HR je ključna funkcija u kriznim vremenima
Hajde da budemo ozbiljni ljudi. Kriviti celu funkciju ljudskih resursa zbog njenih najlošijih i osrednijih predstavnika je podjednako bizarno kao kada biste ukinuli kompletan finansijski sektor zato što vam je jedan računovođa pogrešno sračunao porez.
Više volim da pričam o onom pozitivnom što sam vide kada su krizna vremena – HR lidere koji doslovno vade kompanije iz živog blata i organizacionih kriza iz kojih se mnogi nikada ne bi izvukli. To su ljudi koji drže glavu iznad vode kompletnom menadžmentu kada zavlada opšta panika. To su profesionalci koji imaju hrabrosti da sednu preko puta direktora i kažu mu istinu koju niko drugi ne sme da izgovori. Oni prepoznaju „burnout” pre nego što on uništi ključni projekat, balansiraju između nerealnih apetita biznisa i stvarnih kapaciteta ljudi, i od toksičnih radnih sredina prave mesta gde zaposleni zapravo žele da dođu na posao.
Pravi, strateški HR se ne oseti kroz birokratiju. Oseti se kroz to što su ti menadžeri odjednom postali sjajni lideri, što ti je kultura otporna na šokove, i što tvoji najbolji talenti odbijaju pozive hedhantera. Lini Nair je godinama vodila HR u Unileveru upravljajući ljudima u 190 zemalja, pre nego što su je vizionari iz modnog giganta Chanel postavili za svog globalnog CEO-a. Pametni i veliki igrači odlično razumeju šta znači kada neko zna kako se upravlja najkompleksnijim resursom na planeti – čovekom.
Danas svi pričaju o veštačkoj inteligenciji i tome kako će nas agenti i algoritmi zameniti. Mnogi lideri naivno misle da će automatizacijom izbeći „problem” zvan ljudski faktor. Ali istina je da svaki AI na kraju dana ima „problem sa ljudima“ – jer biznis se ne oslanja na kod, oslanja se na poverenje, emociju i ljudsku povezanost.
Istraživanja platforme Gartner su nemilosrdno jasna po tom pitanju: kompanije koje u kriznim vremenima i transformacijama degradiraju i skrajnu funkciju upravljanja ljudima, neminovno beleže drastičan pad angažovanosti i vrlo brzo gube upravo one ključne talente koji donose profit.
Ono što mene iskreno brine u celoj ovoj priči nije jedan mladi američki direktor. Brine me što živimo u kulturi brzih, instant rešenja, gde se ovakve izjave prenose kao velike poslovne mudrosti. Ako naši domaći i regionalni lideri odluče da progutaju ovu priču, pa preko noći počnu da izigravaju „ratne komandante” tako što će ukinuti svoje HR timove, posledice će biti pogubne. Kada u krizi otpustite one koji treba da brinu o vašim ljudima, niste rešili nijedan jedini sistemski problem. Samo ste razbili onu crvenu lampicu sa početka priče i ugasili svetlo u sobi punoj nagaznih mina. Kratkoročna ušteda na platama tih ljudi uvek će vam se vratiti kao brutalna i dugoročna kazna na tržištu.
Zato, kada vam sledeći put neki harizmatični preduzetnik na nekoj konferenciji bude objašnjavao kako je očistio firmu od „zlog HR-a” i kako mu je odjednom svanulo, ne dajte se prevariti njegovim osmehom. Zastanite i postavite sebi jedno jedino logično pitanje – Da li zaista verujete da bolest nestaje samo zato što ste pocepali lekarski nalaz i otpustili doktora koji vam je postavio dijagnozu?
O autoru:
Nikola Milosavljević je ko-osnivač HR Fabrike i HR asocijacije O.U.R. HR, jedne od najuticajnijih HR inicijativa u regionu. Kroz konferencije, treninge i podkast O.U.R. HR Stories, Nikola okuplja lidere koji su spremni da govore otvoreno – o izazovima, greškama, promenama i pravim ljudima iza procesa. Kao konsultant i trener sa više od 15 godina iskustva, sarađuje sa nekim od najuspešnijih kompanija u regionu, pomažući im da unaprede svoje HR strategije, razviju lidere i stvore radna okruženja u kojima ljudi zaista žele da ostanu – ne zato što moraju, već zato što ih neko vidi i vrednuje.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: The Yuri Arcurs Collection, Bojan Stanić
