„Prorok iz Omahe“ o AI: Pustili smo duha iz boce

Voren Bafet će prvi priznati da ne zna mnogo toga o veštačkoj inteligenciji i to je u skladu s njegovom dugovečnom filozofijom da se drži dalje od tehnologije koju ne shvata i nikad ne ulaže u nešto što ne razume.

Međutim, na godišnjoj skupštini njegove kompanije Berkšir Hatavej nije mogao da izbegne pitanja o veštačkoj inteligenciji.

Bafet je odgovorio na nekoliko pitanja o AI rekavši da je tehnologija poput duha u boci, jer kad ga jednom pustite, može imati neugodne efekte.

Ono što ga najviše brine jeste mogućnost velikih prevara od strane AI koje mogu ugroziti prelomna otkrića kao što je nuklearno oružje imalo neželjene efekte i ugrozilo opstanak čovečanstva.

Takođe, Bafet smatra da niko ne zna odgovor na još jedno pitanje, a to je ono o uticaju AI na svet, odnosno kako će ona promeniti živote pojedinaca svaki dan. Prema Bafetu, to pitanje već vekovima muči najbolje ekonomiste.

Šta ćemo sa slobodnim vremenom?

„veštačka inteligencija nam može omogućiti velike količine slobodnog vremena“, dodao je Bafet. „E sad, šta će svet sa svim tim slobodnim vremenom je sasvim drugačije pitanje. Znam da mnogo osoba na putu na posao žudi za slobodnim vremenom, a meni se lično sviđa mogućnost postojanja više problema za rešiti“, rekao je Bafet koji je poznat po tome što je decenijama nasmejan dolazio u svoju kancelariju u Omahi.

On je naveo primer Džona Mejnarda Kejnsa, jednog od najvažnijih ekonomskih mislilaca savremenog doba, koji je ispravno predvideo da će proizvodnja po glavi stanovnika eksponencijalno rasti, ali nije uspeo da predvidi šta ćemo učiniti s većom produktivnošću.

Kejns se inače smatra ocem makroekonomije koji je podržavao vladine intervencije kroz socijalne programe zapošljavanja tokom Velike depresije i autor je knjige „Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca“ koju Bafet svima toplo preporučuje za čitanje.

AI glavni pokretač povećanja radne produktivnosti?

Produktivnost snažno raste unazad nekoliko poslednjih tromesečja. Ne zna se tačan razlog tome, ali se veruje da je za to odgovorna AI, pa čak i politika vraćanja zaposlenih u kancelarije.

Ekonomski istraživači takođe navode da ne bi trebalo pridavati preveliki značaj kratkoročnom rastu produktivnosti, jer državne podatke tek treba revidirati, a katkad su potrebne godine da se tačno odredi što je uticalo na taj rast.

Ono što se zna sa sigurnošću jeste da će AI biti glavni pokretač povećanja radne produktivnosti. Štaviše, prema rečima potpredsednika IBM-a Gerija Kona, „svaka kompanija razmatra AI i načine kako bi im mogla pomoći“.

Većina firmi tek određuje budžete voljne da potroši u AI i razvijanje strategija kako će veštačka inteligencija pomoći klijentima i zaposlenima.

Problem tehnološkog napretka koji smanjuje količinu dostupnih poslova je sve veći problem, i od pojave ChatGPT krajem 2022. sprovedena i objavljena su brojna istraživanja o tome kako će AI uticati na radna mesta.

AI (ne)će zameniti radnike

Oko 37 odsto poslovnih rukovodilaca je u jednom istraživanju navelo kako je tehnologija zamenila radnike prošle godine, a 44 odsto ih napominje da će ove godine uslediti još mnogo otkaza zbog napretka u veštačkoj inteligenciji. Međutim, istorijski tehnološki napreci, poput industrijalizacije, potvrđeno nisu okončali mnoga radna mesta kao što su to stručnjaci upozoravali.

Zbog potencijalnog manjka radnih mesta zbog AI, neki stručnjaci, ali i milijarderi i političari navode potrebu za uvođenjem univerzalnog osnovnog dohotka (UOD) kako bi se održala privreda. Neki od milijardera koji razmatraju tu zamisao su Ilon Mask, Mark Zakerberg i Sem Altman.

Uglavnom, prema Bafetu firme koje zavise od ljudskih radnika, poput njegovog Berkšira, moraju da počnu potragu za ravnotežom između načina kako da ih tehnologija učini efikasnijim bez ugrožavanja zaposlenih.

S obzirom da je reč o „Proroku iz Omahe“, verovatno će mnoge druge kompanije i korporacije učiniti baš to.

Izvor: Poslovni dnevnik

Foto: screenshot, Beta/AP