PRONALAZITE LI SEBE ILI DRUGE: 3 tipa očekivanja karakteristična za nesrećne ljude
Postoje nerazumna i nerealna očekivanja koja često vode do očaja.
Kliford Lazarus (Clifford Lazarus) je ugledni psiholog, psihoterapeut i direktor „Lazarus“ Instituta. Između ostalog, piše članke za sajt „Psyhology Today“, a ovo su delovi njegovog teksta koji se bavi problemom nerealnih očekivanja, a koja ne mogu da donesu ništa dobro.
„Boni je odrasla u očekivanju da će život biti jednostavan i lak. Iz bogate kuće otišla je u malu, privatnu školu, nije imala veće probleme, niti je morala da se brine o sebi. Kada je krenula na koledž, i napustila okolinu koja se zaštitnički ponašala prema njoj, raspala se. Očekivala je da će sve moći sama, da će biti nezavisna, ali nije imala veštine ili želje da se suoči sa životom sama.
Boni je imala tri osnovna zahteva tipična za mnoge ljude koji nisu srećni. „Moram da radim ispravno,“ „Drugi moraju da budu dobri prema meni, „Nikada ne bi trebalo da se suočavam sa teškoćama i komplikacijama.“
Neki ljudi, kao što je Boni, veruju da njih nikada ne treba da zadesi gužva u saobraćaju, da ne moraju da čekaju u redu, ili uopšte da moraju da trpe ili da se suočavaju sa različitim problemima.
Dr. Elis (1913 – 2007.) jedan je od najčuvenijih i veoma citiranih autora na polju kliničke psihologije. Inovator u lečenju „Racionalno emotivno bihejvioralne terapije“, Elis je identifikovao tri tipa iracionalnih očekivanja ili nerazumnih zahteva koji su osnova većine „neurotičnih“ očekivanja i nepotrebnih osećaja nesreće.
Prvi zahtev „Moram da radim ispravno,“ odnosi se na „ego mandat“. To znači da:
Ljudi često imaju neopravdano velika očekivanja od sebe.
Misle da moraju da žive prema svojim idealima. „Moram da radim kako treba, Moram da budem uspešan. Ako to ne uspem, neću živeti onako kako sam očekivao, biću očajan, neuspešan, i zaslužujem najgore.“
Ova vrsta razmišljanja je osnova samo-omalovažavanja i samo-mržnje.
Drugi zahtev: „Drugi moraju da budu dobri prema meni,“ znači sledeće:
Ljudi imaju nerazumna očekivanja da drugi moraju da ih tretiraju sa poštovanjem i da uvek budu fer.
Kada se to ne desi, ili kada drugi nisu ljubazni ili dobri, uznemirenost osobe postaje ekstremna i u osnovi je osećaj da su „počinioci“ zaslužili sve najgore. Iza takvih stavova nalaze se mržnja, bes, neprijateljstvo i agresija.
Treći „neurotični“ zahtev je „Nikada ne bi trebalo da se suočavam sa poteškoćama i komplikacijama.“
Ljudi veruju da svet, okolnosti i drugi ljudi ne treba da ih razočaraju ili ih dovedu u neprijatnost.
Oni instistiraju na tome da svi treba da im daju šta žele brzo i lako. Takve osobe pate od niske tolerancije na frustraciju i imaju tendenciju da uvećavaju problem.
Lako se može uočiti koliko je nerealno i samoporažavajuće imati ove zahteve i očekivanja.“
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
Piše: N.V.
