Mislite da lažova možete prepoznati po očima? Psihološkinja kaže da gledate pogrešnu stvar
Kontakt očima, osmeh i govor tela nisu pouzdani pokazatelji da li neko govori istinu. Mnogo više mogu da otkriju detalji koje osoba iznosi i mogućnost da se njene tvrdnje provere.
Većina ljudi veruje da može da prepozna kada neko laže. Dovoljno je, čini se, obratiti pažnju na pogled, nervozu ili neubedljiv osmeh. Međutim, naša sposobnost da razlikujemo istinu od laži znatno je slabija nego što mislimo.
Psihološkinja Leanne ten Brinke, autorka knjige „Poisonous People: How to Resist Them and Improve Your Life“, ističe da ljudi u proseku prepoznaju laž sa svega 54 odsto tačnosti. Drugim rečima, kada pokušavamo da procenimo da li nam neko govori istinu, često nismo mnogo bolji od pukog nagađanja.
U razgovoru za podkast The Diary of a CEO, koji vodi Steven Bartlett, Brinke je govorila o tome zbog čega uobičajeni znaci laganja nisu toliko pouzdani i na šta bi zapravo trebalo obratiti pažnju.
Kontakt očima nije dokaz iskrenosti
Izbegavanje pogleda jedan je od najčešćih znakova koje ljudi povezuju sa laganjem. Ako sagovornik skreće pogled, deluje nesigurno ili izbegava da nas gleda direktno u oči, lako možemo zaključiti da nešto krije.
Ipak, kako objašnjava ten Brinke, istraživanja ne pružaju pouzdanu potvrdu da je izbegavanje kontakta očima pokazatelj laganja.
Način na koji neko gleda sagovornika može da zavisi od brojnih okolnosti, pa samo na osnovu toga ne možemo pouzdano proceniti da li je iskren. Isto važi i za osmeh.
Često se veruje da se iskren osmeh prepoznaje po tome što uključuje i mišiće oko očiju, dok se neiskren vidi samo u uglovima usana. Međutim, osoba može da se osmehuje iz pristojnosti ili zbog društvenih normi, bez ikakve namere da nekoga obmane.
Zato ni osmeh koji ne dopire do očiju sam po sebi nije dokaz da neko laže.
Šta može da ukaže na laganje?
To ne znači da je laganje nemoguće prepoznati. Prema rečima ten Brinke, jedan od pokazatelja može biti vidljiv mentalni napor tokom odgovaranja.
Osoba koja pokušava da smisli odgovor može češće da zastajkuje, koristi poštapalice poput „ovaj“ i „pa“ ili pokazuje znake napora dok formuliše ono što želi da kaže.
Ipak, nijedan od ovih znakova nije nepogrešiv dokaz. Zastajkivanje može da bude posledica nervoze, nesigurnosti ili potrebe da se slože misli, zbog čega ponašanje sagovornika treba posmatrati u širem kontekstu.
Postavljajte pitanja na koja nije dovoljno odgovoriti sa „da“ ili „ne“
Jedan od korisnijih načina da procenimo nečiju priču jeste da tražimo dodatna objašnjenja.
Umesto pitanja na koja se može odgovoriti jednom rečju, bolje je postavljati otvorena pitanja i tražiti od sagovornika da detaljnije objasni šta se dogodilo. Prema ten Brinke, količina detalja koje osoba iznosi predstavlja jednu od najdoslednijih razlika između istinitih i lažnih iskaza.
Kada neko izmišlja priču, može se oslanjati na sporedne detalje koji zvuče uverljivo, dok mu je teže da objasni ključne događaje i pruži informacije koje je moguće proveriti.
Zato je važno obratiti pažnju na to da li sagovornik zaista odgovara na pitanje, da li suštinski detalji imaju smisla i da li njegove tvrdnje mogu da se potvrde.
Proverljive informacije važnije su od govora tela
Umesto da pokušavamo da iz izraza lica ili pogleda iščitamo nečije namere, korisnije je da se zapitamo koliko je ono što nam govori moguće proveriti.
U poslovnom okruženju to može da znači traženje konkretnih podataka, objašnjenja, dokumenata ili primera koji potkrepljuju iznete tvrdnje. U razgovoru za posao, na primer, umesto procene kandidata na osnovu nervoze ili kontakta očima, smislenije je postavljati dodatna pitanja o njegovom iskustvu i konkretnim rezultatima.
Isto važi za poslovne pregovore i svakodnevnu komunikaciju. Uverljiv nastup ne mora da znači da je priča istinita, kao što ni nesigurnost ne znači automatski da neko nešto prikriva.
Najkorisnija strategija nije pokušaj da se laž prepozna na prvi pogled, već provera onoga što nam je rečeno.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash/Vitaly Gariev
