Kako da u 4 koraka rešite problem na poslu?
Probleme na poslu treba rešavati svakodnevno. Neki od njih su žalbe korisnika, problem kvaliteta, smanjenje budžeta ili problemi u komunikaciji i dinamici tima.
Zbog toga ne bi trebalo da bude iznenađenje da je jedna od glavnih veština koju poslodavci traže od kandidata „rešavanje problema“.
Karijerni trener Ešli Stahl je shvatila tokom godina rada sa klijentima, koji osećaju da su zaglavljeni ili ne vole njihov trenutni posao, da rešavanje problema nije samo sposobnost, već se svodi na to koliko možete da se fokusirate na identifikaciju samog problema.
Kako Albert Ajnštajn kaže: „Kada bih dobio jedan sat da spasem planetu, potrošio bih 59 minuta da definišem problem i jedan minut da ga rešim.“
Šta je problem koji rešavamo?
Pa ipak, u svetu u kojem umesto da slušamo, često pripremamo odgovore za druge, čini se da retko sledimo njegov savet.
U većini slučajeva krećemo direktno u akciju da ugasimo požar, umesto da odvojimo vreme da shvatimo odakle plamen potiče. Ne trošimo vreme da bismo razumeli šta je problem koji u stvari rešavamo, što dovodi do trošenja vremena fokusiranog na aspekte koji zapravo ne dopiru do korena problema.
Problem – rešenje (Pixabay)
Na primer, tokom godina treniranja klijenata koji traže jasnoću, otkrila je da jasnoća nije ona koja im je zaista potrebna. Prema njenim rečima, koren njihove nelagode i borbe je u tome što treba da se ponovo povežu sa onim što su autentično. Isključivanje je koren problema.
Bilo da se radi o profesionalnom ili privatnom životu, postoje četiri koraka za rešavanje problema na pravi način, piše Forbs.
1. Proverite svoje pretpostavke
Kada prvi put identifikujete problem, uverite se da vaša izjava nema traga rešenja. Ako ste, na primer, prodavali onlajn kurs, a prodaja nije ono što ste zamišljali, možda ste pomislili da bi bilo mudro da šaljete više e-poruka. Ali šta ako vaša publika nije bila na listi e-pošte? Ili šta ako ponuda proizvoda nije nešto što su oni zainteresovani da kupe? Postoji mnogo mogućih uzroka za ovaj problem. Sve pretpostavke dovode do toga da iskaz problema postane nejasan.
Prvo, shvatite da su pretpostavke urođena ljudska karakteristika i nešto što svi rade da bi preživeli na najprimarnijem nivou. Istraživanja su otkrila da mozak zapravo nagrađuje pretpostavke i da nas ubeđuje da smo u pravu, čak i kada možda grešimo.
Problem – rešenje (Pixabay)
Prema istraživanju koje je sprovela Bojana Kuzmanović sa Instituta Max Planck za istraživanje metabolizma u Kelnu, svaki put kada čujemo informacije koje potkrepljuju naše pretpostavke, mozak aktivira dve oblasti prefrontalnog korteksa – deo mozga odgovoran za donošenje odluka i kognitivno ponašanje – povezano sa nagradom.
Imajući ovo na umu, transformišite svoje pretpostavke u pitanja. Umesto da verujete u pretpostavku: „Niko nije kupio moj proizvod zato što nije video reklame putem e-pošte“, preoblikujte to u pitanje: „Zašto niko nije kupio moj proizvod?“ Ovo vas odmah izvlači iz režima pretpostavke i otkriva koren problema.
2. Dođite do korena problema
Nije dovoljno da identifikujete problem ako ne razumete zašto je to problem.
Istraživanje postaje neverovatno vredna komponenta u ovom procesu rešavanja problema.
Počnite da razgovarate sa svojom publikom, bilo da su to kupci, potencijalni klijenti ili saradnici. Pronađite gde provode svoje vreme na mreži i počnite da se povezujete sa njima kao sredstvo da otkrijete njihova razmišljanja o vašem problemu. Dođite do knjiga i počnite da proučavate druge ljude koji žive u istom profesionalnom prostoru kao i vi da biste bolje razumeli probleme koje su prevazišli i kako su to uradili. Pročitajte recenzije proizvoda konkurenata i obratite posebnu pažnju na odeljak za komentare njihovog fida da biste videli da li imaju iste probleme. Uradite sva ova istraživanja pre nego što preduzmete bilo kakvu akciju.
Pitanje – rešenje (Pixabay)
3. Navedite problem na što više načina
Da li ste se ikada uverili da je ideja rešenje? Prihvatanje samo jedne izjave o problemu na ovaj način može da vam da tzv. viziju tunela.
Kada ste pod stresom, vaš mozak je iscrpljen zbog nedostatka dopamina, ali kada se fokusirate na nešto, aktivirate prefrontalni korteks, pokrećući dopamin u vašem mozgu. Pod velikim stresom čula postaju prigušena kako biste se osećali dobro i išli napred.
Da biste se izborili sa „vizijom tunela“, napravite listu potencijalnih razloga zašto možda imate problem, bez obzira koliko oni bili glupi ili čudni. Ne osuđujte sebe zbog problema koje stvarate, posmatrajte ovo jednostavno kao vežbu vašeg mozga da pokrenete stvari i ponovo se povežete sa svojom kreativnošću. Nakon kreiranja liste, vratite se na prvobitnu izjavu o problemu i referencirajte istraživanje koje ste napravili da biste videli da li se pojavljuju nova rešenja ili pravi problem.
Posao, problem (Unsplash)
4. Pitajte šta biste mogli da uradite
Svi želimo da „ispravimo to kako treba“, zbog čega je toliko primamljivo pitati se: „Šta da radim?“ Ali reći „trebalo bi“ ima tendenciju da zaključa naše umove.
Eksperiment Akademije za menadžment pokazao je da je jednostavno prebacivanje sa „trebalo“ na „moglo“ dovelo učesnike do toga da generišu kreativnija rešenja za izazove. Budite onaj koji će pitati: „Šta ako…?“ i „Šta kažeš na…?“ Možda ćete biti iznenađeni onim što dolazi.
Iako ova četiri koraka u početku mogu da izgledaju kao da usporavate stvari, važno je da zapamtite da ulaganje ovog dodatnog vremena sprečava gubljenje vremena kasnije na sprovođenje pogrešnih radnji i neefikasnih rešenja.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay, Unsplash
