PREDUZETNIČKA PRIČA: Od male ugostiteljske radnje do ozbiljne mlekare za 25 godina
Danas ima kompaniju poznatu po robnoj marki Zapis Tare i proizvodima od mleka. Vlasnik „Mlekare Spasojević“ iz Bajine Bašte, Radomir Spasojević u vode privatnog biznisa ušao je početkom devedesetih ali najpre kao ugostitelj.
“Moj motiv za počinjanje privatnog posla bio je čista borba za opstanak i puko preživljavanje, nakon rada u društvenom sektoru i iskustva privređivanja u eri samoupravnog socijalizma. Počeo sam od male ugostiteljske radnje SUR Snek Bar Dom na spratu Doma omladine u Bajinoj Bašti, davne 1992. godine u vreme najveće inflacije, kada nisam znao šta sa pazarima, jer se nekoliko puta dnevno menjao kurs nemačke marke”, seća se Radomir svojih početaka.
Nešto kasnije, 1995. došao je na ideju da u prizemlju svoje porodične kuće registruje mini mlekaru. Početni kapacitet mlekare bio je 40 litara dnevno a oprema i infrastruktura gotovo nikakva. Radomir kaže da je početni kapital bio dovoljan samo za rekonstrukciju podova, postavljanje pločica, ulaznih i izlaznih vrata na budućoj mlekari. Nije bilo dovoljno novca za osnovnu opremu a u odnosu na današnje propise uspevao je da obezbedi samo oko 10 odsto neophodnog. Posedovao je stari Wartburg karavan koji je služio i za dovoz mleka i za razvoz gotovih proizvoda.
“Pored nedostatka osnovne opreme za rad falilo je još mnogo toga, što se kasnije kupovalo, kako se i kad moglo, iz sopstvenih sredstava. Morali smo kupovati laktofrize za svoje proizvođače na terenu, zbog kvalitetnijeg skladištenja i očuvanja kvaliteta mleka, bila je neophodna nabavka specijalnih izolovanih vozila sa rashladnim uređajima za transport gotovih proizvoda, nabavka najpre primitivnih pakerica a zatim najsavremenijih, kupovina prohronskih cisterni, duplikatora i tankova za dovoz, fermentisanje i skladištenje mleka, zatim kupovina zemljišta zbog proširenja prostora u više navrata i na kraju pravljenje planova i projekata i dobijanje dozvola za rekonstrukciju postojećeg i pravljenje novog pogona mlekare. Tek smo 2013. godine, posle 18 godina rada, od Fonda za razvoj, podigli prvi kredit za izgradnju novog proizvodnog pogona”, navodi on.
Međutim kvalitet nije imao alternativu pa su u svoju proizvodnju implementirali vrhunske standarde – 2003. uveli su MQ ISO 9001:2000 i promovisali sopstvenu robnu marku Zapis Tare a tri godine kasnije standard HACCP.
Uporedo sa tehnološkim razvojem širili su tržište tako da danas svoje proizvode plasiraju u gradove zapadne Srbije a polovinu proizvodnje na beogradsko tržište.
Radomir kaže da je Mlekara Spasojević oduvek radila na principima domaćinskog poslovanja bez ulaženja u rizike zaduživanja. Svim dobavljačima plaćaju avansno kako bi se izborili za neki procenat rabata. “Pružamo se samo onoliko koliki nam je guber”, kaže on.
Mišljenja je da je opstanak na tržištu složen jer je domaće tržište neuređeno, kupci prilično siromašni a naplata neizvesna. Glavni izazovi sa kojima se danas susreću u poslovanju su veliki troškovi prevoza, energije ali i visoke stavke manuelnog rada.
Radomir kaže da bi svakome ko u Srbiji odluči da uđe u privatan biznis preporučio da se u to ne upušta bez jasne vizije i da mora da računa na velika odricanja, izazove i neizvesnost.
“Slobodnog vremena i lagodnog života u ovom poslu nema. Pogotovo u mojoj grani delatnosti koja traži neprekidan rad 365 dana u godini. Nisam siguran da bih ponovo odabrao isti put i krenuo u isti posao kao 1992. godine jer tada nisam ni blizu imao predstavu kakvi me sve izazovi čekaju na ovom teškom putu”, zaključio je Radomir.
Izvor: BIZLife
Piše: Tanja Njegomir
