Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Bogojavljenje, a u našim krajevima za ovaj dan vezuju se raznorazni običaji, ali i verovanja.

Bogojavljenje se praznuje 19. januara i predstavlja dan krštenja Isusa Hrista kada su se zajedno pojavili Otac, Sin i Sveti duh po prvi put (otud i naziv Bogojavljenje). Takođe, ovaj praznik označava kraj nekrštenih dana kada se u crkvama ne vrše obredi krštenja.

Dani od Božića do Bogojavljenja u narodu se zovu „nekršteni“. Veruje se da se, u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste/ukrštaju vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta. Ko se tada zatekne na otvorenom i to vidi može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.

Sa druge strane, nekada se smatralo da su dani pogodni za venčanja počinjali baš od Bogojavljenja.

Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima: „Hristos se javi“ a otpozdravljaju sa: „Vaistinu se javi“.

Plivanje za Časni krst

Za današnji praznik se vezuju brojni zanimljivi običaji, a jedan od njih je svakako i plivanje za Časni krst.

Srbi su obnovlili stari običaj da se u reku baci krst, a mladići i devojke se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate. Običaj plivanja za krst potiče od davnina, te simbolizuje čoveka koji teži da kroz muke i stradanja dostigne čistotu.

Sveštenstvo pojašnjava da je krst simbol stradanja, a da čovek tokom života nosi sopstveni krst, baš kao što je Isus Hristos nosio svoj. Poenta toga je da čovek treba da bude spreman da sve to podnese, s tim da je jedan od osnovnih ciljeva plivanja za časni krst na Bogojavljenje zapravo sabornost ljudi koji se okupljaju.

Takođe, cilj je druženje i slavljenje Isusa Hrista. Navode i da se plivanje pogrešno shvata kao da ima takmičarski duh, već je njegova simbolika da svi ujedinjeni u veri treba da iznesu krst iz vode, što suštinski simboliše zajednicu.

Veruje se da krst, koji bi trebalo da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje bogojavljenske vodice, onom ko prvi dopliva do njega, donosi sreću tokom cele godine.

Koji se još običaji vežu za ovaj dan?

Dan pre Bogojavljenja, odnosno na Krstovdan, kao i na sam praznik, vrši se veliko osvećenje vode u hramu, ili u porti hrama. Ta voda se uzima i nosi kući, te se čuva kao čudotvorna sveta dragocenost. Veruje se da, ako se tom vodom poprska kuća radi osvećenja, to će je zaštititi od demona i ostalih nečistih sila. Ta voda se pije cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela, pišu Nezavisne.

Običaj je bio i da neudate devojke stave ogledalce ispod jastuka noć uoči Bogojavljenja, jer se verovalo da će sanjati muškarca za koga će se udati.

Nekada su mlade devojke na bogojavljensko jutro odlazile na netaknuti izvor, bacale pokoje zrno pšenice i kukuruza u njega, izgovarajući sledeće reči: „Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive.“ Zatim bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga gde su ih čekali ostali ukućani.

Tako su i starije žene u selima vodile računa o vremenskim prilikama za Bogojavljenje, kako bi znale kakvo ih vreme očekuje. Verovalo se da će, ako na ovaj dan bude jak mraz, ili ako pada sneg, godina biti rodna, a ako bude vedro, godina će biti sušna.

Takođe, običaj je bio da se na Bogojavljenje izađe na neku vetrometinu, iznese malo pepela i pušta pomalo iz ruku, kako bi se odredio koji se vetar zakrstio, odnosno pobedio na Krstovdan. Ako je duvao istočni vetar, to je značilo da će godina biti sušna, ako duva jugo, da će biti kišna i bolešljiva, dok je zapadni vetar predskazivao rodnu godinu.

Većina običaja i obreda je bila podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, a to može samo onaj ko je zdrav, da se ujutru, pre sunca, obavi ritualno kupanje u reci.