Lažna statistika, pravi problem: Zašto milienijaci imaju osećaj krivice kada se odmaraju?

„70 odsto pripadnika milenijalaca ne može istinski da se opusti jer su odrasli verujući da je odmor gubljenje vremena.“ Ova tvrdnja poslednjih nedelja obišla je društvene mreže i prikupila hiljade deljenja. Problem je samo jedan – nikada nije postojalo istraživanje koje je došlo do tog zaključka.

Psihološkinja i istraživačica Nato Lagidze pokušala je da pronađe izvor ove statistike, očekujući da će ga lako potvrditi. Međutim, otkrila je da brojka od 70 odsto nema nikakvo naučno uporište. Nije je objavio nijedan univerzitet, istraživački centar niti relevantna institucija.

Ipak, dok je tragala za izvorom, naišla je na nešto mnogo zanimljivije – stvarna istraživanja pokazuju da je problem stresa i sagorevanja među ovim generacijama ozbiljniji nego što mnogi misle.

Odakle je nastala „statistika“?

Najverovatnije je nastala pogrešnim tumačenjem istraživanja koje je 2024. godine sprovela kompanija Talker Research za turističku kompaniju Apple Vacations.

U tom istraživanju učestvovalo je 2.000 Amerikanaca, a pokazalo se da 29 odsto ljudi koji ni na odmoru ne stavljaju opuštanje na prvo mesto smatra da je odmor gubljenje vremena. Kod milenijalaca taj procenat iznosio je 30 odsto.

Drugim rečima, nije reč o 70 odsto svih pripadnika generacije Z i milenijalaca, niti o njihovom odnosu prema odmoru uopšte. Negde između istraživanja i objava na društvenim mrežama brojka je „porasla“, a kontekst potpuno nestao.

Sigurno niste znali da postoji generacija između gen Z i milenijalaca

Ali pravi podaci nisu ništa manje zabrinjavajući

Iako je viralna statistika izmišljena, stvarni podaci govore da su mlađe generacije pod ogromnim pritiskom. Globalno istraživanje kompanije Deloitte, u kojem je učestvovalo više od 22.000 ljudi, pokazalo je da: 40 odsto pripadnika generacije Z kaže da oseća stres ili anksioznost većinu ili sve vreme, isto tvrdi i 35 odsto milenijalaca.

Situacija je još ozbiljnija prema istraživanju kompanije Cigna, gde je čak 91 odsto mladih od 18 do 24 godine prijavilo visok nivo stresa, dok je gotovo svaki ispitanik naveo simptome sagorevanja.

Još jedno istraživanje, koje je sproveo Aflac, pokazalo je da 66 odsto milenijalaca oseća umeren ili visok nivo burnouta, više nego bilo koja druga generacija na tržištu rada.

Zašto nam je teško da ne radimo ništa?

Najzanimljiviji deo priče nije lažna statistika, već psihološki fenomen na koji ona ukazuje.

Još 2010. godine američki naučnik Christopher Hsee objavio je istraživanje o fenomenu koji je nazvao „averzija prema besposličarenju“. Njegov tim pokazao je da ljudi često traže bilo kakvu aktivnost, čak i kada ona nije potrebna, jer im je neprijatno da jednostavno – ne rade ništa.

Drugim rečima, potreba da budemo stalno zauzeti nije karakteristika generacije Z ili milenijalaca. Ona je duboko ukorenjena u ljudskoj psihologiji.

Ono što jeste drugačije jeste svet u kojem današnje generacije žive.

Pametni telefoni, poslovne poruke koje stižu i posle radnog vremena, društvene mreže i neprekidno poređenje sa tuđim uspesima stvaraju utisak da svako ko miruje – zaostaje.

Odmor nije luksuz, već potreba mozga

Savremena neurološka istraživanja pokazuju da mozak tokom odmora nije „isključen“. Naprotiv.

Tokom perioda kada ne radimo ništa aktivira se takozvana default mode network, mreža u mozgu odgovorna za obradu uspomena, kreativno razmišljanje, planiranje i bolje razumevanje sopstvenih emocija.

Zato odmor nije izgubljeno vreme. On je jedan od načina na koji naš mozak zapravo radi svoj najvažniji posao.

Zašto lažne statistike tako lako poverujemo?

Možda je najvažnija lekcija ove priče to što se izmišljena brojka proširila upravo zato što je zvučala istinito. Mnogi su se u njoj prepoznali. Delovala je kao potvrda osećaja koji već imaju – da je danas teško odmoriti bez griže savesti.

Iako nauka ne potvrđuje da je 70 odsto mladih naučeno da je odmor gubljenje vremena, potvrđuje nešto drugo: mlađe generacije zaista žive pod većim pritiskom, češće sagorevaju i teže pronalaze prostor za pravi odmor.

A možda je upravo zato važnije da verujemo proverljivim podacima nego viralnim objavama – jer je stvarnost dovoljno ozbiljna i bez izmišljenih statistika.

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/drobotdean