Oksfam: Na svakog novog milijardera skoro milion siromašnih
Milijarderi u prehrambenom i energetskom sektoru povećavaju svoje bogatstvo za milijardu dolara svaka dva dana, dok cena osnovnih dobara u svetu raste brže nego što je to bilo decenijama.
To je objavila međunarodna konfederacija humanitarnih organizacija „Oksfam“ koja se bavi suzbijanjem siromaštva, i preporučila oštrije oporezivanje bogataša.
Na svakog ko je postao milijarder tokom pandemije, a jedan je to postajao svakih 30 sati, skoro milion ljudi moglo bi skoro istom brzinom biti gurnuto u ekstremno siromaštvo ove, 2022. godine, pokazuje novi izveštaj „Oksfama“.
Izveštaj nazvan „Profitiranje na bolu“ (Profiting from Pain) objavljen je na početku Svetskog ekonomskog foruma ekskluzivnog skupa globalne elite koji se u Davosu priređuje prvi put „licem u lice“ od početka paandemije kovida-19, tokom koje su milijarderi uživali u ogromnom uvećanju svog bogatstva.
Pandemija i poskupljenja – dar s neba
„Milijarderi stižu u Davos da proslave neverovatan porast svog bogatstva. Pandemija i sada naglo povećanje cena hrane i energije za njih su, jednostavno rečeno, bili dar s neba, ali su decenije napretka u suzbijanju ekstremnog siromaštva sada preokrenute i milioni ljudi se suočavaju s nemogućim povećanjem troškova jednostavnog preživljavanja“, rekla je Gabriela Buher, izvršna direktorka „Oksfam Internešnela“ čije je sedište u Najrobiju, u Keniji.
Izveštaj pokazuje da su tokom pandemije 573 osobe u svetu postale novi milijarderi, po jedan na svakih 30 sati. S druge strane „Oksfam“ predviđa da će ove godine još 263 miliona ljudi u svetu pasti u ekstremno siromaštvo, po stopi od milion ljudi na svaka 33 sata.
Beta/AP
Bogatstvo milijardera je poraslo više u prva 24 meseca kovida-19 nego za prethodne 23 godine ukupno. Ukupno bogatstvo svetskih milijardera sada je iznosi 13,9 odsto globalnog BDP. To je trostruko povećanje u odnosu na 2000. godinu kada je iznosilo 4,4 odsto svetskog BDP.
„Bogatstvo milijardera se nije povećalo jer su sada pametniji ili rade više“, već „radnici rade više, za manje plate i u lošijim uslovima“, rekla je Buher.
Ona smatra da su „superbogati decenijama nekažnjeno nameštali sistem i sada ubiru prednosti. Oni su šokantnu količinu svetskog bogatstva zaplenili privatizacijom i monopolima, uništavanjem regulative i prava radnika, a svoj novac su skrivali u poreskim rajevima – sve uz saučesništvo država“.
Korozivno i opasno
Za to vreme, nastavila je Buher, „milioni drugih ljudi preskaču obroke, isključuju grejanje, zaostaju s plaćanjem računa i pitaju se šta još mogu da urade da bi preživeli“.
Ta „groteskna nejednakost kida veze koje nas drže zajedno kao čovečanstvo. To izaziva podele, korozivno i opasno. To je nejednakost koja bukvalno ubija“, rekla je šefica „Oksfama“.
Novo istraživanje „Oksfama“ takođe pokazuje da korporacije u energetskom, prehrambenom i farmaceutskom sektoru gde su monopoli posebno česti, ostvaruju rekordno visoke profite, čak i kada se plate jedva pomeraju, a radnici se usred pandemije bore s cenama koje su decenijama visoke.
Milijarde profita u hrani i energetici
Bogatstvo milijardera u hrani i energetici poraslo je za 453 milijarde dolara u poslednje dve godine, što je po milijardu dolara svaka dva dana. Pet najvećih energetskih kompanija (BP, Šel, TotalEnerdžis, Ekson i Ševron) zajedno ostvaruju profit od 2.600 dolara svake sekunde.
Samo u sektoru hrane svet sada ima 62 nova milijardera, piše „Oksfam“.
Danas u svetu 2.668 milijardera poseduje 12,7 hiljada milijardi dolara, što je povećanje za trećinu (3,78 hiljada milijardi dolara). Deset najbogatijih ljudi na svetu poseduje više bogatstva od najsiromašnijih 40 odsto čovečanstva – 3,1 milijarde ljudi.
„Oksfam“ je izračunao da bi radnik u donjih 50 procenata po prihodima, morao da radi 112 godina da bi zaradio ono što osoba koja je među najbogatijima u svetu dobije u jednoj godini.
Farmaceutski milijarderi profitiraju od bola i patnje
Pandemija, piše u izveštaju, stvorila je 40 novih farmaceutskih milijardera. Farmaceutske korporacije poput Moderne i Fajzera ostvaruju profit od 1.000 dolara svake sekunde samo od svoje monopolske kontrole nad vakcinom protiv kovida-19, uprkos tome što su za njen razvoj dobile milijarde dolara državnih investicija.
Te kompanije državama naplaćuju vakcine do 24 puta više od potencijalnih troškova njihove proizvodnje. Računa se da delom i zato 87 odsto ljudi u zemljama sa niskim prihodima još nije u potpunosti vakcinisano.
„Izuzetno bogati i moćni profitiraju od bola i patnje…Neki su se obogatili uskraćujući milijardama ljudi pristup vakcinama, drugi iskorišćavajući rastuće cene hrane i energije, a isplaćuju ogromne bonuse i dividende dok plaćaju što je moguće manje poreza. To rastuće bogatstvo i rastuće siromaštvo su dve strane iste medalje, dokaz da ekonomski sistem funkcioniše upravo onako kako su ga bogati i moćni smislili“, rekla je Buher.
Oporezivanje bogatstva
Državama „Oksfam“ preporučuje i da uvedu trajne poreze na bogatstvo da bi obuzdale ekstremno bogaćenje i monopolska moć, kao i prevelike emisije ugljenika koje nastaju aktivnošću superbogatih.
Godišnji porez na bogatstvo milionera, počevši od samo dva procenta i pet procenata za milijardere, mogao bi da generiše 2,52 hiljade milijardi dolara godišnje dovoljno da izvuče 2,3 milijarde ljudi iz siromaštva, da napravi dovoljno vakcina za ceo svet i da pruži opštu zdravstvenu i socijalnu zaštitu za sve koji žive u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima.
„Oksfamovi“ proračuni su piše u saopštenju, zasnovani na najnovijim i najsveobuhvatnijim dostupnim izvorima podataka, a broj najbogatijih je s Forbsove liste milijardera.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
