Od inženjerske logike do finansijske strategije

Energetski sektor prolazi kroz jednu od najvećih transformacija u svojoj istoriji, a ljudi koji razumeju i tehnologiju i finansije postaju ključni sagovornici o budućnosti poslovanja. Upravo takav spoj znanja i iskustva donosi Velimir Bešlagić iz kompanije KPMG, koji je svoj profesionalni put gradio između ekonomije, elektrotehnike i revizije, radeći sa nekim od najvećih energetskih sistema u Srbiji.

Od Beograda do Praga, od inženjerske logike do strateškog savetovanja, njegov karijerni put pokazuje kako se preciznost tehničkih nauka može uspešno primeniti u svetu finansija i poslovne transformacije. U razgovoru za BIZLife govori o izazovima domaće energetike, digitalnoj transformaciji, ali i o tome šta se iza brojeva zaista krije u poslovanju velikih kompanija.

Velimir Bešlagić

• Kako je vaše obrazovanje na Elektrotehničkom fakultetu u Pragu uticalo na to da karijeru ipak usmerite ka finansijama, a ne isključivo ka inženjerstvu?

Studije na Češkom tehničkom univerzitetu u Pragu (ČVUT) naučile su me da sistemski razmišljam. Inženjerstvo je, u suštini, rešavanje problema (problem-solving) u okviru zadatih parametara. U jednom trenutku sam shvatio da su biznis i finansije, veoma slični kompleksnim tehničkim sistemima – potrebni su jasni inputi, optimizacija procesa i predvidivi rezultati. Opredeljenje za finansije ne posmatram kao odustajanje od inženjerstva, već kao dobru priliku za primenu te inženjerske logike na poslovne procese i novčane tokove. To je za mene, zapravo, spoj dve ljubavi sa istim ciljem.

• Proveli ste osam godina u reviziji finansijskih izveštaja. Šta vas je to iskustvo naučilo o realnom stanju poslovanja kompanija u Srbiji, što se „na papiru” često ne vidi?

Osam godina u reviziji nauči vas da sagledate kompaniju kroz brojeve, ali ne samo kroz cifre već i da upoznate njen nervni sistem, pa čak i granu privrede u kojoj kompanija posluje. Na papiru bilansi mogu biti savršeno usklađeni, ali realno stanje firme krije se u onome što zovemo „poslovna kultura i procesi”. Naučio sam da je najveći rizik često tamo gde podaci nisu integrisani – kada proizvodnja, prodaja i finansije govore različitim jezicima. Brojevi su samo posledica, a uzrok uspeha ili neuspeha uvek leži u operativnoj disciplini, koju papir retko može u potpunosti da dočara. Kada bih dobio priliku da opet biram svoj karijerni put kroz finansije, opet bih odabrao isto, jer je revizija posebna oblast koja vam pruža osnov i uvid u sve druge oblasti.

• Koliko su vam titula licenciranog revizora i članstvo u Komori ovlašćenih revizora Srbije promenili profesionalni pristup i otvorili nove mogućnosti?

Titula licenciranog revizora za mene je više od formalnog priznanja – to je neka vrsta potvrde onoga čime ste ovladavali tokom provedenih godina u reviziji. Ona mi je dala podstrek i metodologiju da pristupim najosetljivijim delovima poslovanja. U Deals & Strategy odeljenju u KPMG-u to znači da saveti koje dajem – kako svojim kolegama tako i klijentima – nisu samo teorijski, već su utemeljeni na strogim standardima i poznavanju regulatornog okvira. To uliva dodatno poverenje našim klijentima svaki put kada donose strateške odluke.

• Radili ste sa najvećim energetskim kompanijama u Srbiji. Koji su njihovi najčešći izazovi danas, a koji su možda potcenjeni?

Najčešći izazovi su, naravno, energetska tranzicija i dekarbonizacija. To je nešto sa čime se bore sve kompanije u ovoj industriji. Međutim, ono što se često potcenjuje jeste unutrašnja agilnost. Veliki energetski sistemi često imaju dugačke lance odlučivanja, a tržište i regulatorni okviri danas nameću brzinu u donošenju odluka i upravljanju promenama. Potcenjen je značaj upravljanja podacima (data management), kao i automatizacija većeg dela procesa. Imati podatke je jedno, ali donositi odluke na osnovu njih u realnom vremenu je ono što razdvaja uspešne sisteme od onih koji se bore za opstanak. Činjenica je da su najveće energetske kompanije krenule u proces tranzicije i transformacije. Verujem da će uspeti u njoj.

• U kom pravcu bi energetski sektor u Srbiji morao da se menja da bi bio spreman za buduće tržišne i regulatorne izazove?

Pravac mora biti ka potpunoj digitalnoj transformaciji i otvaranju ka novim modelima poslovanja. Energetika više nije samo proizvodnja i distribucija „sirove” struje, to postaje sektor usluga i pametnih rešenja. Moramo preći sa modela velikih, centralizovanih i tromih sistema na model koji je fleksibilan i spreman za integraciju obnovljivih izvora, a to je nemoguće bez promene iz korena u načinu na koji se tim sistemima upravlja. Uz to, sistem mora da realizuje brzo sve zahteve koji se pred njega postavljaju kroz nove regulative. Veoma je važno da učesnici u njemu svaku promenu posmatraju kao podsticaj i šansu za novi uspeh, a ne kao dodatnu prepreku. Samo takav pristup može da doprinese jačanju našeg energetskog sektora.

• Koliko su domaće kompanije danas zaista spremne za stratešku transformaciju i koliko su otvorene za promene koje dolaze iz finansijskih analiza i savetovanja?

Spremnost na analizu postoji, ali se kočnica često javlja u fazi implementacije. Kompanije su danas mnogo otvorenije za savetovanje nego pre desetak godina, jer vide da stari modeli više ne donose rast. Ipak, prava transformacija nosi određene izazove – ona zahteva promenu navika i struktura koje su prisutne decenijama. Stoga, naša uloga nije da klijentu ponudimo samo recept za promene, već da budemo tu dok se taj „lek” ne primeni, a najčešće i dok ne vidimo da on pokazuje svoje dejstvo. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Zoran Miodrag