Obrazovanije, a češće na Birou: Gde su žene na tržištu rada u Srbiji?
U kući, na poslu, u javnom okruženju, građanke Srbije nalaze se u nepovoljnoj poziciji. Manje su plaćene od muškaraca, na lošijim pozicijama u kompanijama, iako su obrazovanije, i najčešće preuzimaju brigu o celokupnoj porodici.
Među registrovanim aktivnim preduzetnicima svaka treća je žena, pokazuju podaci Agencije za privredne registre, a oni iz Republičkog statističkog zavoda kažu da ih je na rukovodećim pozicijama, među funkcionerima i zakonodavcima, 33 odsto. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, u februaru 2023. godine registrovano je 239.928 žena, odnosno 55,9 odsto od ukupnog broja nezaposlenih lica.
A što je udaljenija od urbane sredine, tako se i smanjuju šanse da će se žena izboriti za osnovna prava, saopšteno je iz Nemačke organizacije za međunardnu saradnju (GIZ).
Žene na tržištu rada u Srbiji (Unsplash)
„Žene iz ruralnih sredina imaju velike prepreke obrazovanju za željena zanimanja. Morale bi da žive u mestu u kome postoji takva škola, što je teško izvodljivo s obzirom na mala porodična primanja ali i na još postojeće stereotipe u unutrašnjosti, da se ženska deca ne školuju dalje nego da se pripremaju za udaju i tradicionalnu ulogu žena koje rađaju i rade neplaćene fizičke poslove”, kaže Dragana Dobrosavljević iz Udruženja poslovnih žena Srbije.
Romkinje u najnepovoljnijem položaju
Udruženje, uz podršku GIZ radi na jačanju kapaciteta Romkinja, a Dobrosavljević ističe da one iz gradskih sredina roditelji upisuju u osnovne škole ali ih najčešće stimulišu da prekinu obrazovanje kako bi se udale ili uključile u potpunosti u posao kojim se porodica bavi. Međutim, upozorava ona, ukoliko su iz nerazvijenih sredina a bez aktivnog romskog udruženja, velika je verovatnoća da se neće integrisati u zajednicu i da neće naučiti srpski jezik.
„U sredinama u kojima su Romi radili u nekada uspešnim industrijama ili u retkim sada uspešnim, postoje udruženja i obrazovana starija romska populacija koja daje podršku obrazovanju i uključivanju Romkinja na tržište rada”.
Posao, žene (Pexels)
Kada je u pitanju privatna svojina, tek oko četvrtine vlasnika nekretnina su žene, a i to zahvaljujući ženama u gradovima, jer je na selu tek svaka šesta vlasnica nekretnine, objašnjava Dobrosavljević. „Kada je reč o Romkinjama, na čijem osnaživanju Udruženje radi uz podršku globalnog programa ‘Migracije za razvoj’, situacija je još gora, kod njih su vlasnice imovine na nivou statističke greške”.
Prekvalifikacija i dodatno obrazovanje
Razlog za nepovoljniji položaj žena svakako nije nedostatak interesovanja za prekvalifikaciju ili dodatno obrazovanje. To pokazuje i statistika Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) koja, između ostalog, građanima na birou, nudi i besplatne kurseve preko digitalne platforme za učenje na daljinu.
„Prema podacima Sektora za podršku u zapošljavanju NSZ, obuke ‘Aktivno traženje posla’ i ‘Put do uspešnog preduzetnika’, koju je obezbedio globalni program Nemačke razvojne saradnje ‘Migracije za razvoj’, prošle godine završilo je preko 5.000 građana, od čega su čak 3.093 žene. A u prva dva meseca 2023. od 728 osobe koje su uspešno završile kurseve, 560 je žena”, kaže Marija Branković, portparolka na programima „Migracije za razvoj“ i „Migracije i dijaspora“ koje u Srbiji sprovodi GIZ, a koji se, između ostalog, kroz brojne projekte bave osnaživanjem povratnica iz inostranstva.
„Kroz saradnju sa Udruženjem poslovnih žena, Nacionalnom službom za zapošljavanje, ali i kroz niz drugih aktivnosti u okviru Nemačkog informativnog centra za migraciju, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK) radimo na osnaživanju žena. One mogu da nam se obrate i za psiho-socijalnu pomoć, kao i pomoć pri prekvalifikaciji ili pokretanju sopstvenog biznisa”, dodaje Branković.
Posao, kancelarija (Unsplash)
Globalni program „Migracije za razvoj“ (PME) deo je šire inicijative nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), koja promoviše održivu reintegraciju povratnika i ostanak u matičnoj zemlji stvaranjem mogućnosti za dostojanstven rad i život u njoj. Program u Srbiji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije.
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash/Pexels
