Od igrališta do upravnog odbora: Kako generacija Alfa redefiniše (porodičnu) ekonomiju

Da nije prerano da pričamo o generaciji Alfa? Pa oni još ni vozačku dozvolu nemaju. Najstariji tek pune 16 godina, dok najmlađi uče da kake na noši, ali čine četvrtinu svetske populacije i ubrzano postaje dominantna ekonomska snaga u svetu. Možda još uvek nemaju formalno pravo glasa na političkim izborima, međutim itekako utiču na potrošačke izbore. Istini na volju, većina „raspolaže“ novcem svojih roditelja i rođaka, ali je njihov glas itekako bitan mnogo šire od prodavnice igračaka. 

Piše: Aleksandra Petrovski, generation Alfa decoder

Alekandra Petrovski, Foto: Miloš Nikodijević

Koliko god da su kritikovani kako nemaju samodisciplinu ni socijalne veštine, da ne znaju ni valjano da čitaju i pišu, prema njima su usidreni odlasci u restoran, izbor novog porodičnog automobila i mesta za letovanje.

Marketinška agencija Razorfish izveštava da više od dve trećine Alfi poseduje luksuzni proizvod do 10. godine starosti. Dečačići širom sveta troše stotine dolara na skupe kolonjske vode, a milioni Alfa devojčica zainteresovane su za šminku i negu kože iz prodavnica namenjenih odraslima. Provode sate gledajući sadržaj o nezi kože i GRWM (engl. spremi se sa mnom) na TikToku i Youtubeu, a potom na osnovu preporuka influensera kupuju retinol, kolagen serume i kremice oko očiju. Predtinejdžerke začuđeno gledaju svoje mame kada im na pitanje kakav su one “skincare routine” praktikovale u njihovim godinama, objasne da su bile srećnice ako imaju sopstvenu kremu za lice – ali je slučaj najćešće bio da jednu koristi cela porodica. Onu u plavoj metalnoj kutiji.

Čekajte, a da li treba da otvaramo temu digitalnih uređaja? Oko 80% njih, čak i u Srbiji, ima SOPSTVENI tablet, gejming konzolu ili smartić satić pre nego što pođe u osnovnu školu. Nešto kasnije dobijaju i prve digitalne poklone.

Alfe itekako znaju šta hoće i kako da do toga dođu. Ponekad to izgleda kao iz animirane komedije “Mali šef” i nije baš tako smešno u stvarnom životu, ali ostavićemo ovog puta po strane teme vaspitanja i izmenjenog društvenog konteksta.

Prema istraživanju GWI, deca rođena nakon 2010. godine deluju kao „mini-konsultanti“ u kući. Kako razmišljaju, odlučuju i kome veruju tema je radionice Gen Z + Alpha Leap, koja će 26. maja biti održana u beogradskom ICT Hubu. Više informacija saznajte klikom na link.

Čak ni Alfe nisu mlađa verzija generacije Z i profesionalci koji grade proizvode, kampanje ili timove za novu generaciju treba da razumeju te tanane razlike.

Pa hajde da vidimo u čemu su to drugačiji…

Brže odrastanje

Up-aging je sociološki i marketinški fenomen koji opisuje pojavu gde deca odrastaju brže nego ranije generacije – ili barem pokazuju ponašanja, ukuse i potrošačke navike koje su se nekada vezivale za starije uzraste. To se ogleda i u načinu oblačenja (tzv. „mini-me“ trend gde deca nose identičnu odeću kao odrasli) i u jeziku koji koriste. Nekada su se deca igrala igračkama do 12. godine, a danas taj interes često opada već oko 8. ili 9. godine.

Zahvaljujući društvenim mrežama, deca usvajaju sleng, poze za fotografisanje i komunikacione obrasce odraslih influensera.

Pristupačniji duplikati

„Dupes“ predstavljaju proizvode koji su pristupačna alternativa skupom, brendiranom originalu, ali koji zadržavaju sličnu estetiku, kvalitet ili funkciju. Više nije nužno pitanje budžeta, već trenda i veštine pronalaženja najboljeg „dila“. Zato ih generacija Alfa ističe kao dokaz svoje pragmatičnosti i digitalne pismenosti. Sada je mnogo “jači flex” pronaći duplikat po povoljnijoj ceni i tu se Alfe ne daju zavarati.

Gejming kao „katalog“ proizvoda

Roblox, Minecraft i Fortnite su više od video igara, to su mesta gde se donose odluke o kupovini. Alfa detetu je podjednako važno, ako ne i važnije, kako izgleda njegov avatar u Robloxu nego šta nosi u školi. Brendovi kao što su Balenciaga ili Nike koji kreiraju „skinove“ u igrama direktno utiču na to koji će par patika roditelji kupiti detetu u stvarnom svetu. IKEA je otišla korak dalje i otvorila zvaničnu prodavnicu u Robloxu, gde igrači mogu da se oprobaju i kako je to raditi za ovaj švedski brend.Povratak analogiji i fizičkim prodavnicama

Iako su digitalni integratori, generacija Alfa želi offline iskustva da bi se distancirala od stalnog pritiska algoritama, a roditelji ih rado kupuju jer žele da smanje zavisnost dece od ekrana i negativnih strana društvenih mreža, što se podiglo na političko pitanje.

Za Alfe odlazak u fizičku prodavnicu ili tržni centar predstavlja privlačno iskustvo i porodični ritual. Dobro se snalaze i u radnjama koje nisu tematski striktno podeljene, jer su ipak nalik na TikTok. Drugim rečima nude robu koju bi odrasli okarakterisali kao neozbiljnu i glupu, a nisu ni znali da im treba.

Novac je digitalni signal

Novac se pojavljuje na ekranu, nema težinu, nema miris i nema vizuelno upozorenje da „nestaje“ iz novčanika.

Kako i da očekujem drugačiju definiciju, ako Alfe posmatraju svoje roditelje i druge odrasle koji mahom plaćaju prislanjanjem parčeta šarene plastke, pametnog telefona / sata ili obavljaju novčane transakcije putem aplikacija, a deo njih već od svoje 11-12 godine ima sopstvenu platnu karticu. Nešto mlađi uveliko dobijaju digitalne poklone i samostalno naručuju užinu na servisima za dostavu, pa onda cela ekipica drugara jede nagetse i pomfrit na velikom odmoru.

Dok smo mi kao deca osećali kako nam se novčanik prazni (fizički nedostatak papira) i morali pažljivo da računamo kusur, za njih novac nestaje uz kratak zvučni signal na terminalu ili telefonu. Zato je logično da se potpuno menja njihovo razumevanje vrednosti i potrošnje.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: Miloš Nikodijević, Freepik