Nobelovac Erik Maskin za BIZLife: „Znanje privlači investicije bolje od niskih troškova rada“

Kada ekonomisti govore o pravilima igre, malo je onih čije se mišljenje sluša sa više pažnje od Erika Maskina. Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor na Univerzitetu Harvard svoju karijeru posvetio je proučavanju načina na koji institucije, tržišta i društveni sistemi mogu biti osmišljeni tako da donose bolje rezultate za sve.

Uoči dolaska na Svetski ekonomski samit u Beogradu, Maskin za BIZLife govori o tome zašto političari sve češće ignorišu stručnjake, kako veštačka inteligencija može promeniti konkurenciju na tržištu, zbog čega je obrazovanje važnije od jeftine radne snage i zašto je nezavisno pravosuđe jedno od najvažnijih pravila koje svako društvo mora da sačuva.

• Beograd će okupiti neke od vodećih svetskih ekonomskih mislilaca. Koliko su danas važni kongresi poput ovog, u vremenu kada političke odluke često imaju veću težinu od argumenata stručnjaka?

Mislim da je kongres u Beogradu izuzetno važan upravo iz razloga koji ste pomenuli – danas političari previše često ignorišu mišljenje stručnjaka. Tu pre svega mislim na apsurdnu carinsku politiku predsednika Trampa, kojoj se protive praktično svi ugledni ekonomisti. Skupovi poput ovog podsećaju da ekonomisti poseduju ogromno znanje koje bi trebalo da ima snažan uticaj na donošenje ekonomskih odluka.

• Vaš rad fokusiran je na osmišljavanje sistema i institucija koje društvima omogućavaju bolje ishode. Da li vam se čini da moderne demokratije danas više vremena troše na saniranje posledica nego na kreiranje dobrih pravila unapred?

Da, prečesto reagujemo tek kada se katastrofa već dogodi, umesto da pokušamo da je sprečimo. Dobar primer je finansijska kriza iz 2008. i 2009. godine. Da su postojala snažnija pravila i efikasnija kontrola prekomernog zaduživanja, do te krize verovatno ne bi ni došlo. Reakcije američkih Federalnih rezervi i Evropske centralne banke bile su dobre, ali su stigle prekasno da bi sprečile da kriza preraste u duboku globalnu recesiju.

• Veštačka inteligencija otvara pitanja o tome ko zaista kontroliše tržišta, informacije i ljudsko ponašanje. Da li AI postaje najveći izazov za fer ekonomsku konkurenciju?

Još je prerano da bismo sa sigurnošću mogli da procenimo kakav će izazov veštačka inteligencija predstavljati za ekonomsku konkurenciju. Ako mogućnost punog korišćenja AI tehnologija ostane u rukama malog broja kompanija, konkurencija bi zaista mogla biti ugrožena. Međutim, moguće je i da AI ima demokratizujući efekat, pružajući velikom broju firmi priliku da posluju na veoma visokom nivou. Ukoliko se dogodi ovaj drugi scenario, konkurencija bi mogla da ostane snažna.

• Male zemlje poput Srbije često pokušavaju da privuku investicije kroz jeftinu radnu snagu i državne subvencije. Da li je to održiv model razvoja ili zamka iz koje je teško izaći?

Verujem da je na duge staze mnogo efikasnije privlačiti investicije kroz visokokvalifikovanu radnu snagu nego kroz niske troškove rada. Zato smatram da su obrazovanje i razvoj veština među najboljim investicijama koje Vlada Srbije može da napravi za svoju ekonomiju.

• Balkan često deluje kao region sa mnogo talenta, ali premalo poverenja u institucije. Može li ekonomija zdravo da funkcioniše ako ljudi ne veruju sistemu?

Ne verujem da moderna ekonomija može uspešno da funkcioniše bez poverenja u institucije, jer postoji previše situacija u kojima je institucionalna podrška ključna za snažne ekonomske rezultate. Dobra vest je da se poverenje može zaslužiti. Ako, na primer, Vlada Srbije bude donosila mere koje unapređuju položaj građana koji rade, zauzvrat će dobiti veće poverenje javnosti. A upravo to poverenje omogućiće joj da uradi još više

• Kada biste danas morali da osmislite „pravila igre“ za novu generaciju mladih ljudi, koji bi bio prvi princip koji biste želeli da društvo zaštiti?

Jedno od najvažnijih pravila jeste očuvanje nezavisnosti sudskog sistema od ostatka vlasti. Kao što trenutno možemo da vidimo u Sjedinjenim Američkim Državama, nezavisni sudovi predstavljaju jednu od najsnažnijih zaštita od autoritarizma.

Aleksandar Vlahović: „Ako ekonomija ne vrati poverenje ljudi, ni najbolje brojke više neće biti dovoljne“

Izvor: BIZLife/Gorica Mitrović

Foto: IAE