Radoje Marić, CEO @ Crypto 12: Dobra ideja nije biznis. Pravi posao počinje tek kada krenu „dosadne“ stvari 

Radoje Marić, CEO Crypto12, u svet digitalne imovine donosi iskustvo iz sveta tradicionalnih finansija, gde je radio u kompanijama poput Addiko Bank, PwC i Merrill Lynch, na poslovima koji su povezivali finansije, operacije, tehnologiju i optimizaciju procesa. Upravo taj spoj iskustva iz tradicionalnog bankarskog sistema i rada u industriji digitalne imovine daje mu specifičnu perspektivu na razvoj Crypto12,  ali i na pitanje kako od dobre tehnološke ideje napraviti ozbiljan i održiv finansijski biznis. 

Crypto12 je na tržište ušao u trenutku kada je u Srbiji uspostavljen jasan regulatorni okvir za digitalnu imovinu. Za kompaniju to nije bila prepreka, već upravo suprotno — signal da tržište može da se gradi na jasnim pravilima, uz nadzor institucija i standarde koji postoje i u drugim delovima finansijskog sektora.  Iako je Crypto12 relativno mlad učesnik na tržištu, danas je najveća kripto menjačnica u Srbiji merena ukupnim prihodom. 

Od bankarstva do digitalne imovine: Kako izgleda graditi regulisanu kripto kompaniju u trenutku kada industrija prelazi iz faze entuzijazma u fazu ozbiljnog poslovanja? 

Kada ste iz sveta tradicionalnih finansija prešli u kripto, šta vam je prvo bilo zanimljivo, a šta vas je najviše iznenadilo? 

Najzanimljivija mi je bila brzina. Finansijski sistem se tradicionalno menja sporo. Postoje procedure, hijerarhija, regulatorni okviri i infrastruktura koja se gradila decenijama. Kripto industrija je potpuno drugačija. Ideje se pojavljuju brzo, proizvodi se razvijaju brzo i korisnici vrlo brzo prihvataju nove stvari. 

Ali upravo tu postoji i jedna velika razlika između dobre ideje i ozbiljnog biznisa. 

U kriptu je mnogo lakše napraviti proizvod nego napraviti kompaniju koja može dugoročno da stoji iza tog proizvoda. 

To je možda i ono što bih nazvao „boring stuff“, stvaranje sistema kroz operacije, procedure, kontrole, upravljanje rizicima, compliance, finansije, dokumentacija, odgovornosti. Nisu stvari zbog kojih će neko napraviti viralni video, ali su upravo one razlog zbog kog kompanija može da postoji i za pet ili deset godina. 

Zašto je taj „boring stuff“ toliko važan baš u kriptu?srbi 

u industriju. 

Možete imati sjajan proizvod, odličan tim programera i veliki broj korisnika, ali ako nemate organizaciju iza toga, dovoljno je da se pojavi jedan ozbiljan problem i cela priča može da bude ugrožena. 

Kod finansijskih usluga ne možete da razmišljate samo o tome kako da napravite proizvod. Morate da razmišljate šta se dešava ako nešto pođe po zlu. Kako se upravlja rizikom? Kako se čuvaju sredstva korisnika? Ko kontroliše procese? Kako se proverava klijent? Kako se reaguje na incident? 

To možda nije najatraktivniji deo industrije, ali je jedan od najvažnijih. 

Da li je upravo to bio razlog zbog kog je Crypto12 od početka građen drugačije? 

Jeste. Osnivači Crypto12 su razumeli da za ozbiljan ulazak u finansijsku industriju nije dovoljno dovesti samo tehnološki tim. Potrebno je okupiti ljude koji razumeju finansije, operacije, regulativu, tehnologiju i upravljanje rizicima. 

Tu mislim da je naš veliki benefit bio upravo u tome što su osnivači znali koga treba dovesti. 

Ja sam u Crypto12 doneo iskustvo iz finansijskih institucija, uključujući Addiko Bank, ali i prethodno iskustvo u Merrill Lynch i PwC. Moj fokus je kroz karijeru bio upravo na operacijama, optimizaciji procesa i razvoju digitalnih rešenja. 

S druge strane, imamo ljude sa veoma ozbiljnim iskustvom u bankarstvu, finansijama i tehnologiji. To je kombinacija koja nam je bila potrebna da bismo napravili kompaniju, a ne samo proizvod. 

Često svoj tim opisujete kao jazz bend. Zašto baš jazz? 

Zato što jazz nije muzika u kojoj svi sviraju isto. Svako ima svoj instrument, svoju ekspertizu i svoj način izražavanja, ali slušaju jedni druge i u pravom trenutku reaguju jedni na druge. Mislim da je to najbolji opis načina na koji treba da funkcioniše dobar tim. 

U Crypto12 imamo ljude koji dolaze iz različitih svetova – bankarstva, tehnologije, finansija, compliance-a, operacija. Ne očekujem od njih da razmišljaju isto. Naprotiv, različitost je ono što nam omogućava da problem sagledamo iz više uglova. 

Ali kao u jazzu, mora da postoji zajednički ritam. Svi znaju šta pokušavamo da postignemo i svako ima slobodu da svoj deo odsvira na najbolji mogući način. Kada se to poklopi, ne dobijate grupu ljudi koji samo rade zajedno, već tim koji funkcioniše kao celina. 

Koliko je za vas bilo važno da Crypto12 posluje kao licencirani pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom? 

Od samog početka veoma važno. 

Digitalna imovina je nova tehnologija, ali kada njome pružate finansijske usluge, morate da imate veoma ozbiljan odnos prema poverenju korisnika. 

U Srbiji postoji Zakon o digitalnoj imovini i tržište je pod regulatornim nadzorom Narodne banke Srbije i Komisije za hartije od vrednosti.  Crypto12 je brend kompanije Vescon DOO, licenciranog pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom, uz dozvole Narodne banke Srbije i Komisije za hartije od vrednosti. 

To možda nekome zvuči kao ograničenje, ali ja regulaciju vidim drugačije. Ona je infrastruktura poverenja. 

Korisniku je važno da zna sa kim posluje, kako se proverava njegov identitet, kako se upravlja rizicima i šta se dešava sa njegovim sredstvima. 

Ali kripto je nastao upravo na ideji decentralizacije i slobode. Da li regulacija onda ne ubija deo te filozofije? 

Ne bih rekao. 

Treba razlikovati tehnologiju od načina na koji pružate uslugu. 

Blockchain može biti decentralizovan. Ali kompanija koja posluje sa korisnicima, njihovim novcem i digitalnom imovinom mora da bude odgovorna za ono što radi. 

Mi ne pokušavamo da „ukrotimo“ kripto. Pokušavamo da napravimo most između nove tehnologije i načina na koji ljudi očekuju da ozbiljna finansijska usluga funkcioniše. 

To znači da korisnik dobija prednosti nove tehnologije, ali ne mora zbog toga da prihvati haos koji je pratio prve faze razvoja industrije. 

Da li mislite da je upravo taj prelazak iz „crypto“ u „financial services“ sledeća velika faza industrije? 

Apsolutno. 

Mislim da smo završili fazu u kojoj je bilo dovoljno reći „imamo blockchain“ ili „imamo token“. 

Sada dolazi mnogo interesantnija faza, kako tu tehnologiju koristiti da napravimo bolje finansijske proizvode i usluge. 

Za mene je pitanje budućnosti mnogo manje „da li će kripto opstati“, a mnogo više „kako će se digitalna imovina integrisati u postojeći finansijski sistem“. 

Tu vidim ogromnu priliku. 

Gde u toj priči vidite Srbiju? 

Srbija ima jednu veoma zanimljivu poziciju. 

Srbija danas ima regulatorni okvir za digitalnu imovinu, razvijen tehnološki ekosistem i ljude sa iskustvom u finansijama, što stvara osnovu za razvoj regulisanog tržišta digitalne imovine. Imamo relativno mali, ali tehnološki veoma sposoban ekosistem. Imamo ljude koji razumeju tehnologiju, imamo iskustvo u finansijama, a dobili smo i regulatorni okvir za digitalnu imovinu. 

To znači da ne moramo samo da budemo korisnici tehnologije koja se razvija negde drugde. Možemo da gradimo kompanije i infrastrukturu koje će imati regionalni značaj. 

Ali za to moramo da prestanemo da razmišljamo o kriptu isključivo kao o investiciji ili špekulaciji. Digitalna imovina može biti mnogo više od toga.  

Širenje na region 

Sledeća faza razvoja Crypto12 je regionalno širenje. Kompanija kreće sa prisustvom u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, sa ambicijom da iskustvo i infrastrukturu izgrađenu na srpskom tržištu prenese i na druga tržišta regiona. 

„Srbija nam je bila prirodno prvo tržište. Ovde smo izgradili infrastrukturu, tim, procese i korisničko iskustvo i sada želimo da taj model razvijamo regionalno. Crna Gora i Bosna i Hercegovina su prvi korak. Naš cilj nije samo da budemo prisutni na više tržišta, već da napravimo regionalnu infrastrukturu za digitalnu imovinu koja će biti jednako ozbiljna po pitanju tehnologije, regulative i korisničkog iskustva.“ 

Kada gradite proizvod u industriji koja se toliko brzo menja, kako odlučujete šta korisniku zaista treba? 

Tu se često vraćam na koncept Jobs to Be Done. Clayton Christensen je to veoma dobro objasnio – korisnik ne „kupuje“ proizvod zbog samog proizvoda, već ga angažuje da bi obavio određeni posao. Mislim da je to posebno važno u finansijama. Korisnik ne dolazi u Crypto12 zato što želi da koristi još jednu aplikaciju. On ima konkretan cilj – želi da kupi, proda ili čuva digitalnu imovinu, prebaci sredstva ili upravlja svojim portfoliom. Na nama je da mu taj posao omogućimo što jednostavnije, sigurnije i pouzdanije. 

Da li je upravo zato jednostavnost postala jedan od fokusa Crypto12 aplikacije? 

Da. Crypto12 aplikacija je napravljena tako da kupovina, prodaja i upravljanje digitalnom imovinom budu što jednostavniji za korisnika. Ako korisniku treba objašnjenje od deset minuta da bi uradio nešto što bi trebalo da traje trideset sekundi, onda nismo rešili njegov problem. 

Šta će, po vašem mišljenju, odlučivati ko će biti uspešan u narednoj fazi kripto industrije? 

Poverenje. 

Neće pobediti nužno kompanija koja napravi najglasniji marketing ili najkomplikovaniji proizvod. 

Pobediće kompanija kojoj korisnik veruje da će njegov novac, njegova imovina i njegovi podaci biti bezbedni i sutra, a ne samo danas. 

A poverenje se ne gradi kampanjom. Gradi se godinama, kroz procese, ljude, tehnologiju, regulatornu usklađenost i način na koji rešavate probleme kada se pojave. Naš fokus je da korisnicima u Srbiji omogućimo jednostavan i regulisan način kupovine i prodaje digitalne imovine i povezivanja kripta sa tradicionalnim finansijskim sistemom. 

Zato se stalno vraćam na taj „boring stuff“. 

U početku je možda dosadan. Ali kada gradite finansijsku kompaniju, upravo taj dosadni deo postaje ono što pravi razliku između startapa koji je imao dobru ideju i kompanije koja je izgradila održiv biznis. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: crypto12