Aleksandar Vlahović: „Ako ekonomija ne vrati poverenje ljudi, ni najbolje brojke više neće biti dovoljne“
U trenutku kada svet prolazi kroz jednu od najvećih ekonomskih transformacija u poslednjih nekoliko decenija, Beograd će ovog juna biti domaćin Svetskog kongresa ekonomista, događaja koji okuplja vodeće stručnjake, akademike i kreatore ekonomskih politika iz celog sveta. Uoči kongresa razgovarali smo sa predsednikom Saveza ekonomista Srbije, Aleksandrom Vlahovićem, o krizi poverenja u ekonomiju, novim pravilima globalne igre, ulozi veštačke inteligencije, promenama koje donose mlade generacije i najvećim neiskorišćenim potencijalima Srbije. Kako kaže, naredna decenija neće biti obeležena samo pitanjem ekonomskog rasta, već i sposobnošću društava da upravljaju velikim promenama, očuvaju institucije i vrate poverenje ljudi da brojke zaista znače bolji život.
- Svet danas govori o krizi poverenja – u ekonomiju, institucije, tržište. Da li ekonomisti danas imaju veći problem sa brojkama ili sa ljudima koji tim brojkama više ne veruju?
Kriza poverenja danas je možda najveći izazov savremene ekonomije. Brojke same po sebi nikada nisu bile problem – problem je što ljudi često više ne osećaju da se makroekonomski pokazatelji poklapaju sa njihovim svakodnevnim životom. Možete imati rast BDP-a, rekordne investicije i nisku nezaposlenost, ali ako građani imaju osećaj nesigurnosti, inflacije ili nejednakosti, poverenje slabi. Ekonomija zato mora ponovo da nauči da govori jezikom ljudi, a ne samo statistike.
Dugo je postojalo uverenje da će ekonomski rast automatski doneti boljitak svima. Danas vidimo da to nije uvek slučaj. Ljudi mnogo više osećaju troškove svakodnevnog življenja nego reklamiranu stopu dostignutog privrednog rasta. Zbog toga ekonomisti moraju da budu spremni da otvorenije razgovaraju o kvalitetu života, socijalnoj sigurnosti i nejednakosti, a ne samo o agregatnim pokazateljima.
Mislim da će upravo vraćanje poverenja biti ključni zadatak ekonomista u narednoj deceniji. Ljudi danas traže ne samo rast, već osećaj sigurnosti, predvidivosti i pravednosti. Ukoliko ekonomija ne uspe da odgovori na ta očekivanja, ni najbolje brojke više neće biti dovoljne.
- Beograd je domaćin Svetskog kongresa ekonomista u trenutku kada se globalna ekonomija praktično redefiniše – od AI revolucije do novih trgovinskih blokova. Šta je tema o kojoj se danas iza zatvorenih vrata najviše govori, a da javnost toga možda još nije svesna?
Svet danas prolazi kroz jednu od najvećih ekonomskih transformacija od završetka Hladnog rata. Počev od COVID vremena, pa čak I pre, ušli smo u eru fragmentacije globalne ekonomije. Dugo smo živeli u uverenju da će globalizacija neumitno povezivati svet, ali danas vidimo suprotan proces – stvaranje novih trgovinskih blokova, geopolitički uticaj na ekonomiju, borbu za tehnološku dominaciju i redefinisanje lanaca snabdevanja.
Veštačka inteligencija jeste velika tema, ali nije jedina. Suštinsko pitanje je ko će kontrolisati tehnologiju, energiju, podatke i kritične resurse u narednim decenijama. Menja se sama arhitektura svetske ekonomije. Sve više ekonomskih odluka danas ima geopolitičku dimenziju. Države ponovo aktivno učestvuju u industrijskoj politici, subvencionišu strateške sektore i štite svoje tržište, što je pre deset ili petnaest godina bilo gotovo nezamislivo.
Mislim da javnost još uvek ne vidi dovoljno jasno koliko će te promene značajno uticati na tržište rada, finansijske tokove i odnose između država. U narednih deset godina pitanje ekonomske bezbednosti biće podjednako važno kao i pitanje ekonomskog rasta. Upravo zbog toga je važno što će se na Kongresu u Beogradu razgovarati ne samo o ekonomiji u užem smislu, već i o budućnosti globalnog poretka.
- Koliko je ovaj skup važan za Srbiju?
Održavanje Svetskog kongresa ekonomista u Beogradu izuzetno je važno za Srbiju, ne samo zbog prestiža, već i zbog poruke koju šaljemo svetu. Na jednom mestu okupiće se vodeći svetski ekonomisti, predstavnici međunarodnih institucija, centralnih banaka, univerziteta i kreatori ekonomskih politika. To je potvrda da je Savez ekonomista Srbije institucija od velikog međunarodnog kredibiliteta, a da je Srbija danas relevantna tačka međunarodnog ekonomskog dijaloga.
Beograd tokom peta dana u junu postaje mesto gde se razgovara o budućnosti svetske ekonomije. To nije samo akademski događaj, već prostor gde se razmenjuju ideje koje će oblikovati buduće politike i razvojne strategije. Za našu akademsku zajednicu, mlade ekonomiste i institucije to je jedinstvena prilika za razmenu znanja i povezivanje sa globalnim centrima ekonomske misli.
Posebno mi je važno što će studenti i mladi istraživači iz Srbije imati priliku da razgovaraju sa ljudima čije knjige čitaju tokom studija i čije ideje oblikuju savremenu ekonomsku teoriju. Takvi susreti često imaju dugoročni uticaj na motivaciju čitavih novih generacija.
Mislim da je važno i to što Srbija pokazuje kapacitet da organizuje događaje ovog nivoa i da bude domaćin ozbiljnog međunarodnog dijaloga. U vremenu globalnih podela, činjenica da Beograd okuplja ekonomiste iz različitih delova sveta ima dodatnu simboliku.
- Dugo smo uspeh ekonomije merili rastom BDP-a, investicijama i profitom. Da li mislite da će naredna decenija naterati ekonomiste da redefinišu i samu ideju uspeha?
Mislim da smo već ušli u period redefinisanja ideje ekonomskog uspeha. Decenijama smo uspeh merili gotovo isključivo kroz rast BDP-a, profit i produktivnost. Danas postaje jasno da to više nije dovoljno. Sve više se govori o kvalitetu života, održivosti, zdravstvenoj sigurnosti, obrazovanju, mentalnom zdravlju i socijalnoj koheziji.
Pandemija Covid 19 je dodatno pokazala koliko su društvena otpornost i kvalitet institucija važni za ekonomsku stabilnost. Zemlje koje imaju visok rast, a duboku društvenu polarizaciju, teško mogu dugoročno da budu stabilne. Zato verujem da će naredna decenija naterati ekonomiste da mnogo ozbiljnije uključe društvene i ekološke pokazatelje u samu definiciju razvoja.
Ne mislim da će BDP prestati da bude važan, ali više neće biti dovoljan sam po sebi. Ekonomija budućnosti moraće da bude više usmerena na čoveka, a manje isključivo na statistiku rasta. Biće važno ne samo koliko ekonomija raste, već i kako raste i ko od tog rasta ima korist.
- Mlade generacije danas drugačije gledaju na karijeru, novac i rad nego pre 20 godina. Da li ekonomija uspeva da razume tu promenu ili je još pokušava da je „popravi“ starim pravilima?
Mlade generacije danas imaju drugačiji odnos prema radu nego što su imale prethodne generacije. Njima plata više nije jedini kriterijum. Važni su fleksibilnost, smisao posla, balans između privatnog i poslovnog života i mogućnost ličnog razvoja. To nije znak slabosti generacija, već promena društva i vrednosti.
Mislim da ekonomija još uvek pokušava da razume tu promenu. Mnoga tržišta rada i dalje funkcionišu po pravilima iz prošlog veka, dok mladi ljudi žive u potpuno drugačijem tehnološkom i društvenom okruženju. Digitalna ekonomija, rad na daljinu i globalno tržište talenata promenili su očekivanja zaposlenih.
Kompanije i države koje budu razumele tu promenu biće konkurentnije u privlačenju talenata. Oni koji budu pokušavali da vrate stare modele rada suočiće se sa ozbiljnim problemima. Mislim da će borba za talentovane ljude postati jedno od ključnih ekonomskih pitanja u narednim godinama.
Takođe, mlade generacije mnogo više insistiraju na vrednostima kompanija za koje rade. Njima nije važna samo zarada, već i kultura rada, društvena odgovornost i osećaj da njihov posao ima smisao. To menja i samu ekonomiju i način upravljanja kompanijama.
- Iz Vaše perspektive, šta je danas naš najveći neiskorišćen ekonomski potencijal Srbije i zašto ga još ne koristimo dovoljno?
Najveći neiskorišćen potencijal Srbije i dalje su ljudi – posebno znanje, inovacije i domaća pamet. Srbija ima izuzetno talentovane mlade ljude, dobre inženjere, IT stručnjake, naučnike i preduzetnike. Međutim, još uvek nedovoljno povezujemo obrazovanje, nauku i privredu. Pored toga, još uvek nedovoljno koristimo potencijal dijaspore. Ogroman broj uspešnih ljudi iz Srbije danas radi na vodećim svetskim univerzitetima i u najvećim kompanijama. To znanje i iskustvo moramo mnogo sistematičnije povezivati sa domaćom ekonomijom.
Mnogo više moramo ulagati u inovacioni ekosistem, tehnološki razvoj i domaće kompanije sa visokom dodatom vrednošću. Dugoročno, nijedna zemlja ne može zasnivati razvoj samo na jeftinoj radnoj snazi ili stranim investicijama. Ključ razvoja biće sposobnost da stvaramo znanje, tehnologiju i sopstvene globalno konkurentne proizvode.
Srbija ima potencijal da bude mnogo snažniji regionalni centar za inovacije, digitalnu ekonomiju i napredne tehnologije. Ali za to je potrebno više strateške povezanosti između univerziteta, države i privatnog sektora.
Istovremeno, ne smemo zanemariti ni činjenicu da održiv ekonomski razvoj nije moguć bez snažnih i kredibilnih institucija. Jedan od ključnih izazova Srbije danas jeste nedovoljno razvijen institucionalni okvir, odnosno slabost nezavisnih institucija, problem vladavine prava i nedovoljno efikasno pravosuđe. Investicije, inovacije i preduzetništvo dugoročno mogu da se razvijaju samo u sistemu u kome postoje pravna sigurnost, jednaka pravila za sve učesnike na tržištu i poverenje u institucije.
Takođe, važno je reći da između nivoa demokratskog razvoja jednog društva i njegovog ekonomskog napretka postoji snažna povezanost. Nedovoljno razvijena demokratija i rast autokratskih tendencija dugoročno deluju ograničavajuće na razvoj ekonomije, jer smanjuju institucionalnu odgovornost, slabe konkurenciju ideja i obeshrabruju privatnu inicijativu. Najuspešnije ekonomije sveta danas nisu samo tehnološki napredne, već i društva sa snažnim institucijama, visokim stepenom vladavine prava i razvijenom demokratskom kulturom.
- Kada biste morali da izdvojite jednu ekonomsku odluku koja će oblikovati narednih deset godina, globalno ili lokalno, šta bi to bilo? Šta je današnji „trenutak odluke“ za ekonomiju?
Ako bih morao da izdvojim jednu odluku koja će oblikovati narednu deceniju, onda je to način na koji će države odgovoriti na tehnološku revoluciju i veštačku inteligenciju. Nalazimo se u trenutku sličnom industrijskoj revoluciji, samo što se sada promene dešavaju mnogo brže.
Pitanje nije da li će AI promeniti ekonomiju, već kako ćemo upravljati tom promenom. Države koje budu ulagale u obrazovanje, inovacije i prilagođavanje radne snage biće pobednici nove ekonomije. One koje zakasne suočiće se sa rastom nejednakosti i gubitkom konkurentnosti.
Današnji „trenutak odluke“ upravo je u tome da li ćemo tehnološki napredak koristiti za širi društveni razvoj ili ćemo dozvoliti da produbi postojeće razlike u svetu. Tehnologija sama po sebi nije ni dobra ni loša – ključno je kako društva organizuju njenu primenu.
Zato mislim da ekonomija u narednoj deceniji neće biti samo pitanje rasta i profita, već pitanje upravljanja velikim promenama. Svet ulazi u period u kojem će znanje, institucije i sposobnost prilagođavanja biti važniji nego ikada ranije.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: SES
