Nike mu je rekao „ne“, a onda je od baštenskog creva napravio ON
Olivier Bernhard je kao profesionalni sportista tražio drugačiji osećaj pri trčanju. Njegov ručno napravljeni prototip nije impresionirao velike proizvođače, ali je postao osnova za jednu od najprepoznatljivijih inovacija u patikama
Švajcarac, svetski prvak u duatlonu i višestruki pobednik Ironmana, početkom dvehiljaditih nije planirao da napravi novu kompaniju za proizvodnju patika. Tražio je samo način da promeni osećaj pri trčanju. Kao profesionalni sportista, želeo je patiku koja bi istovremeno omogućila mekše doskoke i snažnije odraze.
Patike ružne, osećaj lep
A onda je napravio nešto što je izgledalo prilično daleko od ozbiljnog sportskog proizvoda. Uz pomoć švajcarskog inženjera eksperimentisao je sa đonovima, a na jedan par patika zalepio je isečene komade baštenskog creva. Ideja je bila jednostavna: šuplji elementi trebalo je da se pri doskoku deformišu, ublaže udar i potom pomognu pri odrazu. Patika je bila ružna. Ali osećaj pri trčanju nije bio.
Bernhard je, prema sopstvenom sećanju, posle prvog trčanja bio toliko impresioniran da je odmah zapisao oko 50 stvari koje bi promenio kako bi prototip pretvorio u ozbiljnu patiku za trčanje.
I tu dolazi Nike.
Bernhard je tada bio Nikeov sponzorisani sportista i svoju ideju je predstavio kompaniji. Ali Nike nije bio zainteresovan. Prema Bernhardovim kasnijim pričama, ni Nike ni Adidas nisu videli dovoljno razloga da se upuste u razvoj nečega što je u tom trenutku izgledalo prilično neobično.
Za Bernharda je to „ne“ postalo početak nečeg drugog.
Umesto da odustane, prototip je pokazao dvojici prijatelja, Casparu Coppettiju i Davidu Allemannu. Coppetti, koji je imao iskustvo u marketingu i poslovanju, u početku nije bio uveren da je ideja dobra. Ali kada je isprobao patike, promenio je mišljenje. Troјica su 2010. godine osnovala kompaniju On u Cirihu.
Ono što je počelo kao improvizacija sa baštenskim crevom razvijeno je u tehnologiju CloudTec – sistem šupljih elemenata na đonu koji treba da obezbedi amortizaciju pri doskoku i stabilniju, snažniju platformu pri odrazu.
Prvi ozbiljni prototipi kompanije brzo su privukli pažnju. U martu 2010. On je osvojio ISPO BrandNew Award, a kompanija je počela da gradi brend oko ideje koja je u početku izgledala gotovo suprotno od konvencionalne sportske obuće.
Danas je On globalni sportski brend, a priča o baštenskom crevu ostala je deo njegovog identiteta. Kompanija je u međuvremenu proširila poslovanje daleko izvan originalne niše trčanja, a među njenim poznatim partnerima i investitorima je i Roger Federer.
Ironija cele priče je u tome što je Nike odbio upravo onu ideju koja je kasnije pomogla da nastane brend sposoban da mu postane konkurencija.
I tu je možda najzanimljivija poslovna lekcija ove priče: inovacija često ne izgleda kao inovacija dok je još u prototipu. Ponekad izgleda kao loša ideja, improvizacija ili, u ovom slučaju, baštensko crevo zalepljeno za patiku, aponekad je dovoljno da jedan čovek ipak odluči da proveri šta bi se dogodilo ako ne odustane posle prvog „ne“.
On je upravo dodatno ušao u Nikeov teren – kompanija je ovog meseca privukla Kyliana Mbappéa, čime je njegov dugogodišnji odnos sa Nikeom završen, dok On najavljuje ulazak i u fudbalsku obuću.
A onda na scenu stupa Arno
U trenutku kada Nike pokušava da ponovo pronađe svoj zamah, u njegov odbor direktora stiže Alexandre Arnault, sin Bernarda Arnaulta, jednog od najmoćnijih ljudi svetske luksuzne industrije.
Arnault u Nike ne dolazi bez iskustva. Bio je na čelu Rimowe, a potom je radio u Tiffany & Co., gde se bavio komunikacijama i marketingom. U LVMH-u je učestvovao i u projektima koji su spajali luksuz, modu, sport i popularnu kulturu, uključujući saradnje sa brendovima i imenima poput Supremea, Off-Whitea i upravo Nikea.
Njegov ulazak u odbor zanimljiv je i zbog trenutka u kojem se događa. Nike pokušava da ubrza inovacije, osveži marketing i ponovo izgradi vezu sa potrošačima, dok konkurenti poput On-a, Hoke i New Balancea sve snažnije privlače pažnju.
Arnault tako u Nike donosi perspektivu iz sveta luksuza – industrije u kojoj su poželjnost brenda, kulturna relevantnost i osećaj ekskluzivnosti jednako važni kao i sam proizvod.
Da li će to biti dovoljno da Nike promeni momentum, pokazaće vreme. Za sada je jasno samo da se granica između sporta, mode i luksuza sve više briše – a Nike je odlučio da u tu novu utakmicu uvede čoveka koji dolazi upravo iz sveta u kojem je stvaranje poželjnosti postalo jedna od najvažnijih valuta.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: chatGPT
