Kakva podrška je potrebna mladima koji stupaju na tržište rada?
Skoro petinu ukupno nezaposlenih u Republici Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina, pokazuju podaci koje navodi Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih za 2022. godinu Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS). Isti izveštaj navodi i podatak da je stopa mladih koji nisu zaposleni, niti su u procesu obrazovanja, niti su na obuci (NEET) čak 20%.
Mladi navedenog uzrasta su u velikoj meri prepoznati kao osetljiva kategorija stanovništva – naročito u pogledu tranzicije iz sveta obrazovanja na prva radna mesta. Postavlja se pitanje koliko oni, a naročito ukoliko su iz osetljivih društvenih grupa (mladi sa invaliditetom, mladi pripadnici etničkih manjina i iz izbegličke populacije, mladi koji žive u ruralnim područjima, mladi iz jednoroditeljskih porodica, mladi u riziku od siromaštva…), imaju priliku da dobiju adekvatnu podršku tokom obrazovanja i zapošljavanja i na koji način se planiraju i implementiraju programi podrške?
Imajući u idu kompleksnost i česte turbulentne promene na tržištu rada, mehanizmi podrške pojedincima u oblastima obrazovanja i rada su nikad potrebniji. Tokom direktnog rada sa mladima iz osetljivih društvenih grupa, javljaju se brojni izazovi – od mera koje predstavljaju kratkoročna rešenja, nedovoljne podrške zajednice, nedostatka finansijskih sredstava za poboljšanje uslova rada, do uticaja većih društvenih kriza koje se odražavaju na svakodnevni život i rad.
BOŠ oformila radnu grupu koja se bavi obrazovanjem i zapošljavanjem
Sa ciljem da se podstakne razmena iskustava i praksi, i iznedre zajedničke preporuke za unapređenje mehanizama podrške zapošljavanju i planiranju karijere sa fokusom na marginalizovane grupe mladih, Beogradska otvorena škola oformila je radnu grupu koja okuplja predstavnike javnog, civilnog i poslovnog sektora koje se bave pitanjima obrazovanja, zapošljivosti, trendovima i tranzicijama na tržištu rada.
„Politički, ekonomski i društveni izazovi sa kojima se suočavamo na nacionalnom i globalnom nivou u velikoj meri odražavaju se na sve nas – na civilno društvo, poslovni sektor i javne institucije. Događaji kojima smo svedočili u protekle tri godine, pokazali su koliko je zajedničko delovanje i partnerstvo sva tri sektora važno ukoliko želimo da kreiramo bolje društvo u kojem svaki pojedinac može da ostvari svoj potencijal. Stvaranje zajedničke vizije i konkretizacija saradnje civilnog, poslovnog i javnog sektora predstavlja osnovu za sistemska unapređenja, naročito kada je reč o podršci mladima u oblasti zapošljavanja“, izjavila je Marija Milosavljević, koordinatorka projekata u Beogradskoj otvorenoj školi.
Zašto su mladi nemotivisani?
Iako su određeni mehanizmi podrške zapošljavanju dostupni u formalnom sistemu obrazovanja, kao i kroz programe i aktivnosti koje pružaju organizacije civilnog društva na lokalnom nivou, poslodavci često ukazuju da nedostatak informisanosti kod mladih u pogledu veština neophodnih za određena zanimanja, neretko kasnije vodi do neusklađenosti između očekivanja i realnosti i nedostatku motivacije za dalji karijerni razvoj.
Jedan od uzroka niske motivacije kod mladih je hiperprodukcija informacija koja mlade dovodi u stanje zbunjenosti i onemogućava im da se adekvatno informišu i dobiju prave informacije.
Iz ovog razloga, članovi radne grupe saglasni su da u svim obrazovnim institucijama treba da postoje karijerni praktičari koji treba da poseduju znanja i veštine, kako bi bili u mogućnosti da sagledaju psihosocijalni kontekst mladih i budu u prilici da pruže neki vid psihosocijalnog savetovanja i osnaživanja.
Podrška mladima – dugotrajan proces
Kako bi mladi iz osetljivih grupa dobili adekvatnu podršku za obrazovanje i zapošljavanje, radna grupa ističe da podrška mladima treba da bude dugotrajan proces, ne da se fokusira samo na zapošljavanje, nego i na motivisanju mladih da ostanu na poslu. Neretko se dešava da mladi kada dobiju priliku da se susretnu sa nekim vršnjakom, koji će sa njima podeliti benefite i iskustva u slučaju dužeg zadržavanja na jednom radnom mestu (iako postoji tendencija mladih da se na jednom poslu ne zadržavaju duže od 2 godine), budu motivisani za dugoročnije planove u vezi radnog mesta.
Umrežavanje poslovnog, civilnog i javnog sektora i razmena uspešnih modela po pitanjima obrazovanja i rada je neophodna i značajna za dodatno osnaživanje, ne samo mladih, već i svih zaposlenih u ovim oblastima. Na osnovu uspešnih modela unaprediće se postojeći dobri mehanizmi, ali i razviti novi, koji su važni za lakše promene i tranzicije na tržištu rada, naročito kada su u pitanju mladi iz osetljivih kategorija.
Sastanci radne grupe se realizuju u okviru projekta „Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju”, koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a realizuje Beogradska otvorena škola (BOŠ) u saradnji sa Fondacijom BFPE za odgovorno društvo (BFPE) i Balkanskom istraživačkom mrežom Srbija (BIRN).
Izvor: BIZLife
Foto: BOŠ
