Luštica Bay – vizija života kakav bi trebalo da bude

„Često mi je veoma teško da ljudima dočaram svoju zamisao pre nego što projekat zaživi. Iako mnogi smatraju da je za ovaj vid biznisa potrebna hrabrost, dok bih ja rekao da je glavna osobina koja je potrebna – strpljenje. Imam dovoljno strpljenja i upornosti da započnem, a zatim i odvojim dosta vremena dok moja vizija ne postane stvarnost“.

Luštica Bay, grad u nastajanju i najveći investitorski projekat u Crnoj Gori, kreira svojevrstan način života pod sloganom „mesto kom se pripada“.

Luštica Bay predstavlja dom, ali i letnjikovac, gde kultura, nasleđe i gastronomija žive u simbiozi, kako bi kreirali autentična iskustva za sve članove porodice.

Tokom susreta sa Samihom Savirisom, liderom globalno prepoznatljive kompanije ORASCOM, koja kreira integrisane gradove u EGIPTU, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Omanu, Maroku, Svajcarkoj, Velikoj Britaniji i Egiptu, razgovarali smo o viziji poslovanja, dugoročnim ciljevima i benefitima ovog projekta koji već ima obrise autentičnog grada.

Samih Saviris, ORASCOM

• S obzirom da ste krenuli putem biznis modela kojim veoma mali broj preduzetnika ide, pretpostavljamo da je bila potrebna velika hrabrost da biste se upustili u tako nešto?

Kada sam pre mnogo godina počinjao svoje poslovanje, nisam znao u šta se upuštam, kuda ovo putovanje vodi, niti koliko će dugo trajati. Smatram da je velika prednost to što sam bio dosta mlađi kada sam krenuo da se bavim ovim poslom. Da sam tada znao ono što sada znam, verovatno se u to ne bih upuštao. Sada, kada iza sebe imam nekoliko projekata, shvatam da to uopšte nije pitanje hrabrosti, već samo strpljenja i upornosti.

• Pod pojmom hrabrosti govorimo i o načinu razmišljanja koji pojedinac mora posedovati kako bi se upustio u jedan ovakav projekat. U tom smislu, gledajući unazad, šta je ono što ste naučili na tom poslovnom putovanju?

Suočio sam se sa dosta prepreka, ali sada, posle toliko godina poslovanja, znam da su one uvek samo privremene i da će na kraju sve funkcionisati kako treba. Upravo i za prevazilaženje tih prepreka je neophodno biti uporan i strpljiv.

• Da li to znači da je na neki način u biznisu bolje pratiti svoj instikt?

Apsolutno! Na primer, još jedna stvar koju sam naučio kroz rad jeste da je zajednica ta koja daje život jednom gradu. Da dam najjednostavniji primer – možete imati najbolji restoran, ali ako imate samo dva gosta on neće raditi. Kada sam počinjao sa radom na projektu El Guna (Egipat) smatrao sam da je dovoljno da imamo 60 lepih vila, hotel i marinu, te da je projekat gotov. U stvari, bilo je potrebno 16 hotela i 16 godina da se to zaista može reći. Projekat je bio uspešno izvršen tek kada smo imali dovoljno ljudi koji su tamo stalno živeli, kao i dovoljno objekta i infrastrukture koja je bila ključna za život u gradu. Danas u El Guni imamo između 25 i 27 hiljada permanentnih stanovnika.

• Kada govorimo o zajednici, moramo pomenuti značaj integrisanja lokalne zajednice u razvojni proces. Da li smatrate da je javnost prepoznala značaj ovog projekta?

Nije nimalo lako preneti svoju viziju lokalnom stanovništvu. Ukoliko niste imali priliku da vidite i doživite tako nešto, retko ko može zamisliti da neko usred pustinje stvara novi grad. Onog trenutka kada projekat postane opipljiv, kada oživi, tada se verovanje pojačava.

Uvek imam širu sliku u glavi, jer se ovim bavim već dugo, ali ne mogu očekivati da ostali razmišljaju toliko široko i tako daleko, to ne bi bilo fer.

• Dakle, često je ljudima Vaša vizija na početku apstraktna?

Apsolutno. Zapravo, veoma sam srećan kada me ljudi na početku projekta ne ismevaju jer ne veruju da će se projekat realizovati. To je već veliki uspeh (šaljivo, kroz smeh). Znate gde, na primer, to nije bio izazov? U Crnoj Gori. To je jedino mesto gde nisam osetio da ljudi ne veruju da ovo može postati integrisana zajednica. U stvari, stanovnici Crne Gore ne mare da sude pre nego što vide sopstvenim očima progres. U drugim zemljama stanovnici su veoma skeptično dočekali projekte, smatrali su da su moje zamisli sulude i da se neće dogoditi. U Crnoj Gori su rekli – U redu, hajde da vidimo šta je ovaj čovek zamislio, šta će uraditi. Tako da je na neki način postojao moralni sistem podrške.

• U kojoj meri je u lokalna poslovna zajednica prepoznala važnost ovog projekta i u kojoj meri se angažovala na ovoj, veoma uspešnoj, novoj lokaciji?

Da su stanovnici Crne Gore prepoznali značaj Luštice Bay govore i brojne zainteresovane strane kao što su poslovna zajednica i potencijalni investitori. Bogatu ponudu butika, restorana, prodavnica i malih i velikih lokala rentiraju isključivo lokalni preduzetnici, koji donose duh Crne Gore u Luštica Bay.

Lustica Bay

Imamo sve veći broj privrednika u našem gradu i upravo su oni ti koji dovode novo stanovništvo. Kada uspete da privučete lokalne biznismene da posluju sa vama, to je siguran znak da ste na dobrom putu.

• Luštica Bay uspešno je privukla čak 46 različitih nacionalnosti pod sloganom matične kompanije Orascom – „Život kakav bi trebalo da bude“. Ako pogledamo slogan u celini, koje je obećanje u njemu sadržano?

Zamisao Luštice Bay jeste stvaranje integrisane zajednice novih rezidenata i lokalnog stanovništva koji će osećati povezanost sa ovim mestom. Želja mi je da Lušticu Bay osete kao njihov dom. Za ovakve projekte mnogo su važniji ljudi nego cifre. To je najveći i najbitniji aspekt! Prostor na kom je nastala Luštica Bay veoma je zanimljivo područje netaknute prirode i neistraženih voda koje je iščekivalo da postane deo naše svakodnevice. Smatram da idemo u dobrom pravcu da izgradimo jedan sveobuhvatni grad, a upravo slogan „Život kakav bi trebalo da bude“ dočarava ono što stvaramo u Luštici Bay.

• Šta biste rekli da je tajna ovog projekta?

Morate sagledati šta je potrebno ljudima i to im omogućiti. To je najvažnije! Lokalno stanovništvo i njihove potrebe su prvi korak u građenju integrisane zajednice. Meni nije bitno koliko će ljudi kupiti kuće i držati ih zatvorenim tokom gotovo cele godine, koliko mi je stalo do pojedinca koji žive u okolini i sa uživanjem dolaze u Lušticu Bay kako bi uz spektakularan pogled popili šoljicu svoje omiljene kafe. Želim i da ljudi koji žive u blizini Luštice Bay osete da je ovo njihov grad, a ne mesto ljudi kupuju nekretnine i dolaze ponekad. To je mnogo vrednije za građenje zajednice nego prodaja vila čija vrednost iznosi nekoliko miliona, ali vlasnik te vile dolazi samo nekoliko puta godišnje. Zaista mi je bitno da budu srećni i da osećaju Lušticu Bay kao nešto svoje, jer upravo oni grade osećaj zajedništva i stvaraju grad.

Lustica Bay

Ako stvorite zajednicu koja oseća vibracije ovog mesta i živi svoj život u skladu sa njim, mnogo je sigurniji život grada nego ukoliko imate novac u banci.

• Pretpostavljam da često menjate lokaciju i zemlju u kojoj boravite. Da li planirate češće posete Crnoj Gori u periodu koji je pred nama?

Crna Gora je predivna. Ljudi su jako ljubazni i ovde se osećam kao kod kuće, tako da uvek u meni tinja osećanje da želim da se vratim na ovo mesto. Sada imam malo više vremena, jer sam veći deo posla prepustio svom sinu. Zadržaću interesovanje za napredak malih i zanimljivih projekata kao što je Mamula. Ovo ostrvo se uskoro otvara za javnosti i kada počne da živi biće to veoma interesantno mesto koje će ljudi želeti da posete. Takođe, u Maroku imam jedan projekat za koji sam posebno vezan i koji me drži zaposlenim. Pored toga, uglavnom sam aktivan u poslovanju u Švajcarskoj jer posedujem 51% kompanije kojom upravlja kompanija Andermatt Swiss Alps, dok moj sin poseduje samo 49%, tako da sam ja i dalje tako direktor (šaljivo). Na drugim projektima on je postao vlasnik kompanija i direktor, ali ovi projekti su i dalje moji. Smatram da je za moje godine to sasvim dovoljno, tako da mi ovi projekti pričinjavaju veliko zadovoljstvo.

Izvor: BIZLife

Foto: Luštica Bay