Koliko je vaš IT spreman za ono što očekujete od AI-ja

Veštačka inteligencija je danas nezaobilazna tema poslovnih razgovora. Traže se konkretne primene, pokreću pilot-projekti, testiraju AI asistenti i agenti, automatizuje se obrada dokumenata, analiziraju velike količine podataka i traže novi načini da se poveća produktivnost.

Piše: Marija Đurović, senior manager, Egzakta

Pritisak da se krene brzo – razumljiv je. Tehnologija napreduje velikom brzinom, konkurencija eksperimentiše, a nove mogućnosti primene pojavljuju se gotovo svakodnevno. Ipak, u toj trci jedno pitanje lako ostane u drugom planu:

Da li naš IT može da podrži ono što od AI-ja očekujemo?

AI rešenje danas može da se kupi ili razvije relativno brzo. Pilot može da izgleda odlično već nakon nekoliko nedelja.

Ali ne možete istom brzinom urediti podatke koji godinama nisu bili kvalitetno strukturirani, povezati sisteme koji nikada nisu projektovani da međusobno komuniciraju ili rešiti infrastrukturne, bezbednosne i organizacione probleme koji su se dugo taložili.

Možda zato najveći rizik AI investicija danas nije da kompanija izabere pogrešan AI alat, već da izabere sasvim dobar alat za okruženje koje još nije spremno da ga koristi. U praksi, upravo ta razlika često određuje da li će AI ostati na nivou pojedinačnog pilot-projekta ili će zaista postati deo svakodnevnog poslovanja.

AI ambicija raste brže od spremnosti

Deloitteovo istraživanje State of AI in the Enterprise 2026 veoma dobro opisuje taj raskorak. Čak 42 odsto organizacija smatra da im je strategija veoma dobro pripremljena za usvajanje AI-ja. Međutim, kada se sa strategije pređe na infrastrukturu, podatke, rizike i ljude, nivo spremnosti je niži. Na papiru je, dakle, AI strategija spremna, dok je u praksi slika nešto komplikovanija.

To postaje posebno vidljivo kada AI treba da napusti pilot-fazu. Samo četvrtina ispitanih kompanija uspela je da 40 odsto ili više svojih AI eksperimenata prebaci u produkciju. Upravo tu leži važna razlika: jedno je napraviti AI pilot koji radi, ali napraviti da isti taj AI pouzdano radi svakog ponedeljka u devet ujutru, sa stvarnim podacima, stvarnim korisnicima i stvarnim pravilima kompanije – to je nešto sasvim drugo. Tada AI projekat vrlo često prestane da bude samo AI projekat.

AI ima jednu korisnu, ali neprijatnu osobinu

Veštačka inteligencija vrlo brzo otkriva probleme koje je kompanija ranije mogla da zaobiđe ili odloži. Rasuti podaci, različiti načini vođenja istih informacija, nejasna prava pristupa ili infrastruktura na granici svojih kapaciteta možda godinama postoje kao poznate slabosti sa kojima je organizacija naučila da funkcioniše.

Sa AI-jem postaju mnogo teže za ignorisanje.

Ako se podatak o istom klijentu nalazi u nekoliko sistema, AI mora da zna koji je tačan. Ako prava pristupa nisu jasno uređena, odmah se otvara pitanje šta AI sme da vidi. Ako je postojeća infrastruktura već na granici svojih kapaciteta, novi AI zahtevi mogu samo dodatno da je opterete.

IBM-ovo istraživanje objavljeno u junu 2026. pokazuje koliko je taj pritisak već postao ozbiljan. Među 2000 ispitanih tehnoloških rukovodilaca, samo 11 odsto smatra da je njihova organizacija potpuno spremna za obim primene AI agenata koji očekuje tokom naredne godine. Istovremeno, 70 odsto njih kaže da timovi širom kompanije uvode tehnologiju brže nego što IT može da je prati.

Upravo tada tehnološko pitanje prerasta u pitanje upravljanja.

Kada upravljanje pokušava da sustigne tehnologiju

Brzina uvođenja veštačke inteligencije ne stvara pritisak samo na infrastrukturu. Kako AI dobija veću ulogu u poslovnim procesima, vrlo brzo se otvaraju i pitanja odgovornosti, kontrole i upravljanja. Ko je vlasnik podataka koje AI koristi? Ko određuje kojim informacijama sistem sme da pristupi? Ko na kraju odgovara za odluku koju je AI predložio ili doneo?

To više nisu samo tehnička pitanja.

IBM-ovo istraživanje pokazuje da 77 odsto organizacija smatra da usvajanje AI-ja već napreduje brže od njihovih postojećih kapaciteta za upravljanje i kontrolu, dok 59 odsto tehnoloških lidera bezbednost i usklađenost sa propisima navodi među glavnim preprekama za skaliranje AI agenata.

Što je AI autonomniji i što je dublje uključen u poslovne procese, ova pitanja postaju važnija.

Istovremeno, u 80 odsto slučajeva CEO već očekuje od tehnološkog rukovodstva da preuzme vodeću ulogu u AI transformaciji. Očekivanja su, dakle, već visoka, dok sistem koji treba da ih podrži često još nije u potpunosti izgrađen.

Najbolji AI projekat možda nije onaj koji prvi padne na pamet

Još jedna posledica AI trenda jeste to što kompanije danas uglavnom nemaju problem da pronađu ideje za njegovu primenu.

Prodaja želi AI za generisanje prodajnih prilika. Finansije žele automatizovanu analizu. HR želi asistenta za zaposlene. Korisnička podrška želi četbot. Operacije žele predikcije. Menadžment želi alat koji će analizirati podatke kompanije i za nekoliko sekundi odgovoriti na poslovna pitanja.

Ideja, dakle, ne nedostaje. Češće je problem suprotan – svi imaju svoju, ali nisu sve podjednako spremne za realizaciju.

Jedan slučaj primene može da se osloni na kvalitetne podatke i moderan sistem i relativno brzo donese rezultat, dok drugi može zahtevati mesece prethodnog rada samo da bi AI dobio pouzdan pristup informacijama koje su mu potrebne.

Na prezentaciji oba mogu izgledati podjednako atraktivno, ali u realnom IT okruženju, ipak, nisu. Zato procena postojećeg stanja ne služi samo da pokaže gde postoje problemi. Ona može pomoći kompaniji da odgovori na mnogo praktičnije pitanje:

Gde AI možemo da primenimo odmah, a gde najpre moramo da stvorimo potrebne preduslove?

Kada se na AI inicijative pogleda iz te perspektive, lista potencijalnih projekata dobija sasvim drugačiji smisao. Umesto dvadeset ideja koje deluju podjednako važno, kompanija može dobiti jasniju mapu: šta možemo odmah, šta zahteva prethodna ulaganja i gde trenutno nema smisla krenuti dok se ne reše važnija ograničenja.

Time procena IT spremnosti prestaje da bude samo pitanje tehnologije. Postaje način da se donese bolja odluka o tome gde i kojim redosledom ulagati u AI. Takav pristup ne usporava AI inicijative, već pomaže da se vreme i budžet usmere tamo gde postoje realni uslovi da investicija donese rezultat.

AI je dostupan, ali da li je sistem spreman?

AI tehnologija je danas dostupnija nego ikada. Kompanija više ne mora nužno da razvija modele od nule niti da poseduje ogromne interne timove da bi počela da eksperimentiše. To je dobra vest.

Ali dostupnost tehnologije lako stvara utisak da su time uklonjene i sve ostale prepreke, iako nije tako. Podaci, arhitektura, infrastruktura, bezbednost, upravljanje, procesi i način na koji je IT povezan sa poslovanjem i dalje određuju koliko će AI zaista moći da donese vrednost kada postane deo svakodnevnog poslovanja.

Zato sledeću diskusiju o AI investicijama možda ne treba započeti samo pitanjem:

U koju AI inicijativu želimo da investiramo?

Vredi postaviti i drugo:

Da li je naš IT spreman za ono što od AI-ja očekujemo?

U sledećoj fazi AI trke prednost možda neće imati kompanije koje su prve pokrenule najviše pilot-projekata, već one koje su na vreme znale gde su spremne za AI i šta treba da promene da bi od tih investicija zaista dobile očekivanu vrednost. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER 

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Stefan Dikić, DC Studio / Magnific