AI euforija pod lupom: Da li se ponavlja scenario dot-com balona?

Veštačka inteligencija poslednjih godinu dana pokreće rast svetskih berzi, podiže vrednost tehnoloških kompanija i privlači milijarde dolara investicija. Međutim, iza euforije koja prati AI revoluciju kriju se i ozbiljni rizici.

Banka za međunarodna poravnanja (BIS), institucija poznata kao „centralna banka centralnih banaka“, upozorila je da bi ogromna ulaganja u veštačku inteligenciju mogla da stvore finansijske neravnoteže koje bi, u slučaju preokreta, mogle da izazovu novu krizu.

Više od bilion dolara za AI

Prema procenama BIS-a, pet najvećih tehnoloških kompanija koje predvode razvoj AI infrastrukture uložiće više od bilion dolara u projekte povezane sa veštačkom inteligencijom tokom 2025. i 2026. godine.

Problem je, međutim, što tempo ulaganja u pojedinim slučajevima prevazilazi rast prihoda i slobodnog novčanog toka, zbog čega se kompanije sve više zadužuju kako bi ostale u trci.

U osnovi svega nalazi se uverenje da će na kraju samo nekoliko igrača dominirati tržištem, zbog čega kompanije ulažu ogromne sume u projekte čiji su budući prinosi i dalje neizvesni.

Veštačka inteligencija ne postaje Nikola Jokić preko noći

Podseća li ovo na dot-com balon?

U svom izveštaju BIS povlači paralelu sa nekim od najvećih investicionih euforija u istoriji – od železničke manije u 19. veku do dot-com balona krajem devedesetih.

Zajednički imenitelj svih tih perioda bio je isti: tehnološki proboj koji je privukao mnogo više kapitala nego što su realni poslovni rezultati mogli da opravdaju.

Kada se očekivanja nisu ispunila, usledio je pad investicija, a potom i šire ekonomske posledice.

Skriveni troškovi AI revolucije

Dodatnu zabrinutost izaziva način na koji tehnološke kompanije prikazuju troškove izgradnje data centara.

Pojedini ekonomisti upozoravaju da kompanije produžavaju procenjeni životni vek skupe opreme, čime troškove raspoređuju na duži period i u finansijskim izveštajima prikazuju veću profitabilnost nego što ona zapravo jeste.

Istovremeno, specijalizovani čipovi koji pokreću AI sisteme zastarevaju mnogo brže nego što se ranije pretpostavljalo, što bi u budućnosti moglo da dovede do novih i velikih troškova.

Ekonomista Univerziteta Kolumbija Stijn Van Nieuwerburgh procenjuje da bi globalna izgradnja AI infrastrukture u narednih šest godina mogla da košta čak osam biliona dolara.

Da li nam veštačka inteligencija olakšava posao ili nas vodi pravo u burnout?

AI bi mogao da pogura i inflaciju

Uticaj veštačke inteligencije više se ne oseća samo na berzama.

Sve veća potražnja za čipovima i memorijskim komponentama već utiče na cene potrošačke elektronike. Kompanije poput Applea, Microsofta, Sonija i Nintenda već su upozorile na rast troškova komponenti, a neke su deo tih troškova prebacile i na krajnje kupce.

Analitičari upozoravaju da bi AI mogao da izazove i svojevrsni „treći talas inflacije“, posle pandemije i trgovinskih tenzija.

Glad za strujom

Još jedan izazov predstavlja ogromna potrošnja električne energije.

Prema procenama Goldman Sachsa, data centri će do 2030. godine biti odgovorni za gotovo polovinu rasta potražnje za električnom energijom u SAD.

To bi moglo dodatno da utiče na cene energije i troškove poslovanja širom ekonomije.

Ipak, u BIS-u naglašavaju da scenario nije nužno pesimističan. Ukoliko veštačka inteligencija ispuni očekivanja i zaista donese veliki rast produktivnosti, dugoročno bi mogla čak i da ublaži inflatorne pritiske.

Za sada, međutim, centralne banke šalju jasnu poruku: AI jeste tehnološka revolucija, ali istorija pokazuje da svaka velika inovacija nosi i rizik od preteranih očekivanja i investicione euforije.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/Hartono Creative Studio