Koliko dugo štite vakcine – počinje velika nacionalna studija u Srbiji
Koliko dugo štite vakcine protiv kovida pitanje je na koje bi trebalo da odgovori velika nacionalna studija praćenja efekata imunizacije protiv kovida, koja uskoro počinje u Srbiji.
Profesorka Medicinskog fakulteta Ljiljana Marković Denić kaže da je slučajnim izborom odabrano 1.000 ispitanika iz 14 gradova Srbije, a ispitivaće se i celularni imunitet.
“Više puta smo postavljali pitanje koliko nas dugo vakcine štite. Do sada smo se oslanjali na podatke iz drugih zemalja. Uskoro ćemo imati i naše, jer počinje velika nacionalna studija praćenja efekata imunizacije protiv kovida”, rekla je ona za RTS.
Epidemiolog je navela da je u pitanju velika nacionalna studija i ispitanici će biti iz različitih delova Srbije, izabrani su slučajnim izborom gradovi gde će se u domovima zdravlja uzimati prvi uzorci.
Objašnjava da se počinje time što se uzima krv kao za običnu analizu, za ispitivanje nivoa antitela, kod 1.000 ispitanika, i radiće se ispitivanje celularnog imuniteta.
Prema njenim rečima, uzorak je slučajan, ovo je nacionalna studija, ispitanici ulaze u studiju po principu dobrovoljnosti, potpisaće saglasnost da žele da učestvuju, kod njih će se pratiti dinamika antitela čitavu godinu u četiri navrata uzimaće se nivo antitela.
Gde i kako će se sprovoditi studija
Marković Denić kaže da je slučajnim izborom odabrano 14 gradova, domova zdravlja u zapadnoj Srbiji (Kraljevo, Kruševac, Šabac) u istočnoj Srbiji (Zaječar, Vranje, Leskovac), nekoliko domova zdravlja u Beogradu i Vojvodini.
Objasnila je i kako će to izgledati: kada osoba dođe da primi vakcinu, prvu dozu, pitaće se da li želi da učestvuje u studiji, a prvi uzorci uzimaće se u domovima zdravlja, 15 dana posle druge doze u nadležnom zavodu za javno zdravlje, pratiće se posle šest meseci i godinu dana.
„Moći ćemo da sagledamo dinamiku imuniteta posle vakcinacije“, kaže profesorka.
Dodaje da je studiju odobrila Vlada Srbije, nosilac studije je Medicinski fakultet u Beogradu, učestvuje Institut za primenu nuklearne energije, Inep, Batut i domovi zdravlja.
Ističe da je veliki broj istraživača na nivou doma zdravlja, na nivou Zavoda za javno zdravlje.
Kakva je procedura
Krv će se centrifugirati i odneti do Inepa, ispitivaće se nivo antitela, tim ispitanicima će izabrani lekari pregledati kartone da vide ima li dodatnih oboljenja. „Ne znamo kakav je imunološki odgovor kod onih koji imaju neka oboljenja i onih koji nemaju“, kaže profesorka.
Veliki je iskorak, što se ne radi rutinski, prati se celularni imunitet, a posao je poveren Institutu za imunologiju zajedno sa Inepom, rekla je Marković Denić.
Pratiće se u četiri termina godinu dana, ispitanici će dobiti kartončić kada da dođu, biće podsećani telefonom, moći će da prate lični imunitet godinu dana, naglasila je Marković Denić.
Prvi podaci
„Prve rezultate objavićemo svakako 15 dana posle druge doze vakcine, videćemo kakav je imunološki odgovor, to će biti ključno za dalje donošenje odluka, kada primeniti buster, da li će biti četvrte doze, da li će biti sezonski aplikovana vakcina“, kaže Marković Denić.
Omikron i koliko štite vakcine?
Marković Denićeva je rekla da su podaci o omikron soju oskudni, na osnovu podataka iz Južne Afrike gde se pojavio, zna se da se brže prenosi nego delta.
Pre dva-tri dana objavljena studija iz Londona, gde se navodi da dve doze štite od hospitalizacije, a treća štiti u velikom procentu od obolevanja.
„Oni koji su primili prve dve doze, treba da prime i buster dozu“, zaključila je Ljiljana Marković Denić.
Izvor: RTS
Foto: Prinscreen
