Koje najsrećnije zemlje na svetu su NAJBOLJE za žene

Neke od najsrećnijih zemalja na svetu su i rodno najravnopravnije. Island, Finska, Švedska, Norveška i Novi Zeland nalaze se u prvih 10 na dve ključne rang-liste: Godišnja lista najsrećnijih zemalja na svetu u okviru Svetskog izveštaja o sreći i Globalni izveštaj o rodnoj ravnopravnosti Svetskog ekonomskog foruma (WEF), koji rangira zemlje po tom osnovu.

Iako nijedan izveštaj nije ažuriran od 2023. godine, ove zemlje već godinama vode svet ka postizanju rodne ravnopravnosti i jačanju sreće stanovnika, rangirajući se visoko na obe liste najmanje od 2018. godine.

Mreža UN za rešenja za održivi razvoj, organizacija koja stoji iza Izveštaja o svetskoj sreći, koristi šest faktora za ocenjivanje sreće u zemljama: socijalna podrška, prihod, zdravlje, sloboda, velikodušnost i odsustvo korupcije.

Svetski ekonomski forum upoređuje rodne razlike među zemljama uzimajući u obzir četiri kriterijuma: ekonomske mogućnosti, nivo obrazovanja, zdravlje i opstanak i političko osnaživanje.

Nije slučajno da najsrećnije zemlje sveta takođe zagovaraju rodnu ravnopravnost u društvenom i ekonomskom smislu. Stanovnici i stručnjaci za radna mesta u ovim zemljama kažu da pozitivni stavovi prema rodnoj ravnopravnosti doprinose opštem blagostanju njenih stanovnika, piše CNBC Make It.

Najsrećnije zemlje, žene (Pixabay)

Kako nordijske zemlje koriste socijalne politike za promovisanje rodne ravnopravnosti i sreće

U svom istraživanju, Svetski ekonomski forum uspostavlja jasnu korelaciju između socijalne politike, porodične sreće i napredovanja žena u karijeri.

Nordijske zemlje – Island, Švedska, Finska i Norveška – imaju neke od najizdašnijih politika plaćenog odsustva za roditelje na svetu.

U Norveškoj, novopečeni roditelji imaju pravo na ukupno 49 nedelja odsustva uz punu platu ili 59 nedelja uz 80 odsto plate. Od toga, 15 nedelja je rezervisano za majku, 15 nedelja za oca, a preostalih 19 nedelja mogu da dele kako žele.

Krista Aleksa, Amerikanka koja odgaja dvoje dece u Bergenu, drugom po veličini gradu u Norveškoj, trenutno je na porodiljskom odsustvu zbog  novorođenog sina.

„Ovde se osećam kao da mogu da imam sve, mogu da balansiram da imam karijeru i da budem majka. U drugim zemljama, možda ćete morati da zanemarite svoju karijeru i ostanete kod kuće sa svojom decom, ali u Norveškoj postoji jasna podrška da vaš profesionalni život bude fleksibilan zbog porodice“, objasnila je 32-godišnjakinja, koja radi kao projekt menadžer.

Briga o deci

Pristup brizi o deci u nekim od ovih zemalja je još jedan resurs koji stanovnici nordijskih zemalja pripisuju poboljšanju blagostanja žena i porodica.

„Teret zaposlenja u Švedskoj je mnogo lakši u poređenju sa SAD“, kazala je Linda Akeson MekGark, švedsko-američka spisateljica koja odgaja svoje dve ćerke na jugozapadu Švedske. MekGark je živela u SAD 15 godina pre nego što se vratila u Švedsku sa svojom decom 2018.

Kao samohrana majka, Linda je bila zabrinuta zbog pronalaska produženog boravka za svoje ćerke u Švedskoj, s obzirom na to koliko je to bilo skupo za njih u SAD.

Međutim, 45-godišnjakinja je bila „prijatno iznenađena“ koliko je lako bilo pronaći pristupačnu brigu o deci, zahvaljujući vladinim programima posle škole koje Švedska nudi za studente i njihove porodice.

Najsrećnije zemlje, žene (Pixabay)

Pozitivan uticaj takvih politika na žene i porodice ne može da se potceni. U Norveškoj je povećano federalno finansiranje dnevnih boravaka podstaklo sve veći broj majki da se vrate na posao, dok Švedska ima jedan od najviših procenata zaposlenih majki od 38 zemalja koje računa Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

„Sve ove različite komponente socijalne zaštite pomažu da se olakša roditeljstvo i smanji jaz između polova. To vam omogućava da se posvetite i karijeri i životi sa kojim ste zadovoljni“, zaključila je MekGark.

Napredak u pogledu jednakih plata mogao bi da znači srećnije žene

Neke od najsrećnijih zemalja na svetu uvele su mere za smanjenje rodnog jaza u platama. Stručnjaci za radna mesta kažu da bi takvi napori mogli da pomognu tamošnjim radnicima da se osećaju sigurnije i zadovoljnije po pitanju karijere.

Vlada Novog Zelanda je u avgustu uvela zakon kojim se od velikih preduzeća zahteva da prijave rodne razlike u platama u pokušaju da radno okruženje bude pravednije, prenosi Blumberg. Iako je nejasno kada ili da li bi takav zakon mogao da bude usvojen, Novi Zeland je već jedna od zemalja koja ima najmanju razliku u platama na osnovu pola na svetu, koja iznosi oko 14 odsto, prema WEF-u.

Pre šest godina, Island je uveo politiku koja zahteva od organizacija sa više od 25 zaposlenih da dokažu da podjednako plaćaju muškarce i žene na istim pozicijama.

Žene, novac, posao (Pexels)

Dok WEF navodi da je jaz u platama između muškaraca i žena na Islandu 21 odsto, drugi izvori, uključujući OECD, navode da je bliže 10 odsto.

Ako kompanije pokažu da plaćaju svoje zaposlene podjednako bez obzira na pol, dobijaju sertifikat. Počev od 2020. godine, sertifikacija je postala uslov za poslodavce sa 25 ili više radnika, a kompanije bez sertifikata dobijaju svakodnevnu kaznu, kazala je Ines Vagner, istraživač sa Instituta za društvena istraživanja u Oslu.

Strategije i politike za unapređenje pravičnosti

Ines Vagner je proučavala uticaj islandske politike transparentnosti plata na dobrobit radnika i otkrio da su i zaposleni i menadžeri prijavili veće zadovoljstvo poslom i poverenje na radnom mestu nakon njene primene.

„Ljudi su generalno srećniji na poslu ako osećaju da su pošteno plaćeni. Ove politike takođe predstavljaju presedan ohrabrivanja zaposlenih da se zalažu za sebe i sarađuju na stvaranju zdravijeg, pravednijeg radnog okruženja“, istakla je ona.

Postoje i druge strategije koje ove zemlje koriste za unapređenje pravičnosti na radnim mestima. Finska, Island i Švedska nude svojim građanima besplatnu školarinu na fakultetu, što omogućava ravnopravniji pristup, navela je Klaudija Bernhard-Otel, profesorka organizacione psihologije na švedskom Univerzitetu u Stokholmu.

„Istraživanje je pokazalo da su najsrećnije zemlje često one u kojima je jaz između najbogatijih i najsiromašnijih najmanji. Zemlje koje su visoko rangirane i po pitanju sreće i rodne ravnopravnosti uspele su da izgrade državu u kojoj ljudi osećaju da mogu da uspeju i da imaju podršku u svojim obrazovnim ili profesionalnim aktivnostima“, objasnila je ona.

Najsrećnije zemlje, čak i najbolje zemlje za žene, daleko su od savršenih. Na Islandu, na primer, desetine hiljada žena učestvovale su u jednodnevnom štrajku u oktobru u znak protesta zbog postojećeg rodnog jaza u platama i rodno zasnovanog nasilja sa kojim se islandske žene suočavaju.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay, Pexels