Kako stres oblikuje naša sećanja: Naučnici otkrili šta se događa u mozgu
Ponekad se jasno sećamo detalja događaja koji se desio pre nekoliko godina, dok nam svakodnevne situacije brzo izblede iz sećanja. Razlog za to možda se krije u načinu na koji mozak reaguje na stres i emocionalno intenzivna iskustva.
Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Jejl pokazalo je da kortizol, hormon koji se oslobađa tokom stresnih situacija, može da utiče na to kako mozak obrađuje i čuva emocionalno značajne informacije. Rezultati ukazuju na to da ovaj hormon menja komunikaciju između moždanih mreža zaduženih za emocije i pamćenje, što bi moglo da objasni zašto neka iskustva pamtimo bolje od drugih.
Kratkotrajni stres može da utiče na pamćenje
Stres se najčešće povezuje sa negativnim posledicama po zdravlje, ali njegov uticaj na organizam nije uvek isti. Kratkotrajna stresna reakcija može da pomogne telu da odgovori na potencijalnu opasnost, dok dugotrajan, odnosno hronični stres, može da ima štetne posledice.
Kada mozak prepozna pretnju, pokreće reakciju poznatu kao „bori se ili beži“. U tom procesu oslobađa se i kortizol, koji, prema novom istraživanju, može da pomogne mozgu da izdvoji i bolje zapamti emocionalno značajne događaje.
Istraživači objašnjavaju da mozak tokom stresa daje prednost informacijama koje imaju snažan emocionalni značaj, dok neutralne sadržaje može da obrađuje manje intenzivno.
Kako mozak odlučuje šta će zapamtiti?
Formiranje emocionalnih sećanja odvija se kroz dva povezana procesa. Najpre mozak prepoznaje da je određeni događaj emocionalno važan, a zatim informacije o njemu obrađuje i priprema za dugoročno pamćenje.
Kortizol može da utiče na oba procesa. Kada se dogodi nešto što izazove snažnu emocionalnu reakciju, mozak usmerava više resursa na obradu tog iskustva. Na taj način menja se aktivnost neuronskih mreža koje učestvuju u emocijama, opažanju i pamćenju.
Ranija istraživanja već su ukazivala na vezu između kortizola i pamćenja, ali je tim sa Jejla želeo detaljnije da ispita kako ovaj hormon utiče na komunikaciju između različitih moždanih mreža.
Šta je pokazao eksperiment?
U istraživanju su učestvovali ispitanici koji su dobili ili hidrokortizon, farmaceutski oblik kortizola, ili placebo. Nakon toga gledali su niz slika različitog emocionalnog sadržaja, dok su naučnici pomoću funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) pratili njihovu moždanu aktivnost.
Učesnici su ocenjivali emocionalne reakcije koje su slike izazivale, a narednog dana testirano je koliko su ih dobro zapamtili.
Analiza snimaka pokazala je da je kortizol menjao aktivnost moždanih mreža povezanih sa emocionalnim uzbuđenjem, uključujući frontoparijetalnu i vizuelnu mrežu. Takođe je uticao na njihovu međusobnu povezanost i komunikaciju sa mrežama koje učestvuju u pamćenju.
Ispostavilo se da su učesnici koji su dobili kortizol bolje pamtili slike koje su izazivale snažnije emocionalne reakcije. Drugim rečima, mozak je u takvim okolnostima davao prednost emocionalno intenzivnim sadržajima.
Zašto su nam neka sećanja toliko upečatljiva?
Rezultati pomažu da se bolje razume zašto se pojedini događaji zadržavaju u našem pamćenju mnogo duže od svakodnevnih iskustava. Kada su emocije snažne, kortizol može da utiče na način na koji mozak obrađuje informacije i povezuje emocionalne reakcije sa procesima pamćenja.
Ipak, istraživači naglašavaju da su potrebna dodatna ispitivanja kako bi se ovi nalazi potvrdili i bolje razumele sve okolnosti u kojima kortizol utiče na stvaranje sećanja.
Ovo istraživanje ne znači da je stres uopšteno koristan za pamćenje, niti da će svako stresno iskustvo ostati trajno zabeleženo. Ono ukazuje na složeniju vezu između hormona stresa, emocija i načina na koji mozak bira šta će sačuvati u dugoročnom pamćenju.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZlife
Foto: Magnific
