Kako je četvorodnevna radna nedelja izmenila radne dane na kakve smo navikli

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Kako je četvorodnevna radna nedelja izmenila radne dane na kakve smo navikli

    Hibridni i rad na daljinu nisu bile jedine velike promene za radnike tokom pandemije. Kraća radna nedelja, odnosno rad četiri dana tokom nedelje jedno je od rešenja koje mnogi poslodavci počinju da primenjuju.

    Pandemija je nesumnjivo dovela do toga da radnici koji su ranije imali posao od pet dana u nedelji- od devet do pet, sada imaju feksibilnije radno vreme i obaveze.

    Naravno, “ne skače” svaki poslodavac na ove trendove u nastajanju- mnogi sektori se i dalje striktno pridržavaju načina rada pre pandemije.

    Ipak, sve veći broj kompanija eksperimentiše sa promenama stvari, posebno u eri kada je gubitak radnika, odnosno masovni otkazi zabrinjavajući.

    Kraća radna nedelja kao jedno od rešenja

    Kako su se radni dani produžavali za mnoge zaposlene tokom pandemije, njihovo mentalno zdravlje i ravnoteža između poslovnog i privatnog života su stradali.

    Jedno od rešenja je četvorodnevna radna nedelja.

    Ova ideja nije nova u eri pandemije, ali je ponovo dobila “na snazi” usred Kovida-19. Neki poslodavci su bili toliko zadovoljni rezultatima vezanim za produktivnost da su novu postavku učinili trajnom, prenose mediji.

    Naročito je bilo zapaženo široko ispitivanje četvorodnevne radne nedelje u Velikoj Britaniji, a već na polovini eksperimenta, 86% anketiranih kompanija reklo je da će zadržati četvorodnevnu politiku.

    Mnoga preduzeća su takođe uspela da regrutuju i zadrže radnike na taj način.

    Istovremeno, njihovi zaposleni štede na troškovima poput putovanja na posao i čuvanja dece.

    Ipak, neke kompanije drže 40-časovne nedelje,  i sažimaju opterećenje na četiri dana, što produžava dnevno vreme zaposlenih.

    Šta su pokazala istraživanja- koje su prednosti?

    Četvorodnevna probna radna nedelja u kojoj su radnici smanjili svoje sate na 32 nedeljno dala su veru ideji da mnogi zaposleni mogu da rade 100% produktivno za manje vremena.

    Istraživanje je pokazalo da su radnici jednako produktivni i angažovani u manjem broju sati – ako ne i više. Zaista, Norveška i Danska imaju radnu nedelju kraću od 40 sati, i druge su, odnosno sedme najproduktivnije zemlje u svetu.

    „To je prednost za određivanje prioriteta“, kaže Adam Grant, profesor organizacione psihologije na Vorton školi Univerziteta u Pensilvaniji.

    „Kada imate manje vremena, počinjete da se fokusirate na stvari koje su zaista važne”, kaže on i dodaje da bi zgusnuti raspored rezultirao povećanom produktivnošću.

    Od radnika se uglavnom očekivalo da rade u blokovima od osam sati, uglavnom od devet do pet.

    Sada mogu imati više vremena za privatni život i ujedno da valjano obavljaju svoj posao.

    Kao i svaka promena izazvana pandemijom, ostaje da se vidi šta će od svega ostati.

    Ali među promenama na radnom mestu koje se svakodnevno razvijaju, došlo je do sporog ali postojanog kretanja ka više firmi koje isprobavaju ove nove opcije.

    Preduzeća su, naravno, pažljiva u vezi sa odlukama koje donose.

    Ipak, verovatno će više kompanija “uroniti prste u vodu” sa novim modelima, ma koliko oprezno, što bi moglo da počne da trajno menja radni dan kakav poznajemo.

    RADNA NEDELJA od 4 dana – ko je sve primenio i kakva su iskustva?

    Izvor: BIZLife

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE