Kako je bikini promenio modu (i izazvao kulturnu eksploziju): Priča o kupaćem kostimu koji je šokirao svet

Današnji bikini deluje kao sasvim uobičajen komad garderobe. Teško je zamisliti da je pre osam decenija bio toliko kontroverzan da nijedna profesionalna manekenka nije želela da ga obuče, da su ga države zabranjivale na plažama, a verske institucije osuđivale kao simbol nemorala. Ipak, upravo se to dogodilo 5. jula 1946. godine, kada je francuski inženjer i dizajner Louis Réard predstavio svetu modni komad koji će zauvek promeniti istoriju mode.

Od atomske bombe do kupaćeg kostima

Samo nekoliko dana pre predstavljanja novog kupaćeg kostima, Sjedinjene Američke Države izvele su nuklearnu probu na Bikini Atol u Pacifiku. Test je bio jedna od glavnih svetskih vesti, a Réard je verovao da će i njegov dizajn imati podjednako „eksplozivan“ efekat na javnost. Zato ga je nazvao bikini.

Ime koje je trebalo da simbolizuje modnu revoluciju danas se često doživljava samo kao naziv kupaćeg kostima, ali njegovo poreklo podseća na period kada je svet istovremeno ulazio u atomsko doba i novu eru društvenih promena.

Prvi bikini bio je toliko mali da niko nije hteo da ga nosi

Réard nije bio prvi koji je osmislio dvodelni kupaći kostim. Još tridesetih godina žene u Evropi nosile su dvodelne modele, ali su oni više ličili na kratke šorceve i topove, pri čemu je stomak bio gotovo potpuno prekriven, a pupak nikada nije smeo da se vidi.

Istovremeno, drugi francuski dizajner, Jacques Heim, predstavio je svoj model koji je nazvao Atom, reklamirajući ga kao „najmanji kupaći kostim na svetu“.

Réard je rešio da ode korak dalje.

Njegov bikini sastojao se od grudnjaka i dva mala trougla tkanine povezana tankim trakama. Za izradu je bilo potrebno svega oko 75 centimetara materijala. Reklama je glasila:

„Manji od najmanjeg kupaćeg kostima na svetu.“

Kasnije je tvrdio da bikini nije pravi bikini „ako ne može da se provuče kroz burmu“.

Kada su manekenke rekle „ne“

Problem je nastao kada je trebalo pronaći nekoga ko će ga predstaviti javnosti.

Nijedna profesionalna manekenka nije želela da obuče tako oskudan kupaći kostim, smatrajući ga previše provokativnim.

Na kraju je Réard angažovao Micheline Bernardini, egzotičnu plesačicu iz pariskog kazina. Ona je 5. jula 1946. godine na bazenu Piscine Molitor u Parizu prošetala u bikiniju napravljenom od tkanine sa štampanim novinskim tekstom – simbolično aludirajući na to da će o njemu pisati ceo svet. I bio je u pravu.

Bernardini je navodno dobila više od 50.000 pisama obožavalaca, što je za ono vreme predstavljalo pravu medijsku senzaciju.

Zabranjen na plažama

Iako je izazvao ogromnu pažnju, bikini nije odmah postao prihvaćen.

Tokom četrdesetih i pedesetih godina zabranjivan je na brojnim evropskim plažama. U pojedinim delovima Italija i Španija lokalne vlasti kažnjavale su žene koje bi ga nosile, dok ga je Katolička crkva nazivala nepristojnim.

U Sjedinjenim Državama otpor je bio još veći. Holivudski filmovi iz tog perioda uglavnom nisu prikazivali bikini, a mnoge modne revije odbijale su da ga uključe u svoje kolekcije.

Pravu popularnost bikini stiče tek sredinom pedesetih godina zahvaljujući evropskim glumicama. Brigitte Bardot pojavila se u bikiniju na plažama Sen Trope i postala simbol nove generacije žena koje su odbacivale posleratni konzervativizam.

Nedugo zatim usledile su Sophia Loren i Ursula Andress, čija je scena izlaska iz mora u belom bikiniju u filmu Dr. No postala jedna od najpoznatijih u istoriji kinematografije.

Mnogi istoričari mode upravo taj trenutak smatraju trenutkom kada je bikini definitivno osvojio svet.

Godine 1960. američki pevač Brian Hyland objavio je hit Itsy Bitsy Teenie Weenie Yellow Polka Dot Bikini. Pesma je postala svetski hit i dodatno normalizovala bikini u američkoj pop kulturi, dok su surf kultura u Kaliforniji i „beach“ filmovi šezdesetih učinili da dvodelni kupaći kostim postane simbol mladosti, slobode i leta.

Zapravo, bikini je mnogo stariji nego što mislimo

Iako se 1946. smatra godinom njegovog „rođenja“, arheološki nalazi pokazuju da ideja nije nova.

Na čuvenim rimskim mozaicima u Vila Romana del Casale, nastalim u 4. veku, prikazane su žene koje nose odeću veoma sličnu današnjem bikiniju dok se bave sportom. Istoričari smatraju da se ne radi o kupaćem kostimu već o sportskoj odeći, ali sličnost je zapanjujuća.

Ono što je nekada bilo zabranjeno danas je jedna od najprodavanijih kategorija modne industrije.

Globalno tržište kupaćih kostima meri se desetinama milijardi dolara, a bikini postoji u bezbroj varijacija – od sportskih modela do luksuznih dizajnerskih kolekcija. Ono što je 1946. predstavljalo simbol provokacije danas se smatra simbolom leta, odmora i slobode izbora.

Istovremeno, kroz decenije je prerastao svoju prvobitnu ulogu modnog komada. Postao je pokazatelj promena u društvu, položaja žena, odnosa prema telu i granica između mode, kulture i slobode izražavanja.

Možda je upravo zato Réard bio u pravu kada je rekao da će njegov izum imati efekat poput eksplozije. Samo, za razliku od one po kojoj je dobio ime, njegova revolucija nije promenila svet silom, već modom.

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/marymarkevich