Još jedna NG noć u kojoj je nedostajalo nešto kao „Dva sata kvalitetnog TV programa“

Svedoci smo da je novogodišnji program na srpskim televizijama svake godine sve nemaštovitiji, sve više narodski i sve manje interesantan. Neki bi rekli, potpuno neinteresantan.

Iako televizija ima nikad više a tehnologija napreduje svake godine, prosečan srpski gledalac praktično nema više šta da traži ispred ekrana u najluđoj noći.

Očekivalo bi se da u godini u kojoj zbog epidemije koronavirusa natprosečno mnogo i verovatno nikad više ljudi Novu godinu dočekuje kod kuće, da će televizije uložiti dodatni napor da im to vreme pred televizorom ispune što kvalitetnije.

Nasuprot tome, dobili smo potpuno iste sadržaje kao i svih prethodnih, beskonačna raspevavanja i filmove iz osamdesetih, i to loše, uglavnom.

Ako se komercijalnim televizijama nema šta zameriti jer su na tržištu, kako to regulatori vole da kažu, šta reći za otužni RTS koji godinama unazad u novogodišnjoj večeri i noći nudi ista lica svojih zaposolenih, koji u isforsiranoj i beskonačnoj fešti nude lažne osmehe i promovišu ludu zabavu.

Dve i po decenije od emitovanja kultnog novogodišnjeg programa, slobodno možemo reći da je film „Dva sata kvalitetnog TV programa“ koji je prikazan za doček sredinom devedesetih, i dalje jedan od najboljih novogodišnjih programa.

Svi oni koji ga se ne sećaju, trebalo bi da ga odgledaju a oni koji nisu skoro, mogli bi da ponove. Možda ipak, devedesete nisu najgore što nam se desilo.

Izvor: BIZLife

Foto: YT/Screenshot