Nutricionista savetuje: Ova hrana poboljšava raspoloženje i rad mozga

Hrana i raspoloženje su usko povezani, a ta činjenica iznedrila je novu oblast istraživanja ljudskog mozga. U pitanju je nutricionistička psihijatrija, koja ispituje kako ono što jedemo utiče na to kako se osećamo.

Nutricionista Patricia Banan se bavila vezom hrane i raspoloženja. Kako je istakla, fascinantno je koliko možemo da osnažimo organizam da se delimično, ali nekad i potpuno, osećamo bolje na osnovu naših navika u ishrani.

Hrana koju konzumiramo može doprineti zdravlju, a može ga i narušiti. Utiče na vaš rad, produktivnost, mentalno stanje, ali i fizičko zdravlje.

Kako biste poboljšali svoje raspoloženje i nivo energije mozga, stavite ovih 35 namirnica na svoju listu:

Jabuke, hrana (Pixabay)

Složeni ugljeni hidrati

1. Seme bundeve
2. Jabuke
3. Leblebija
4. Jagode
5. Ovsena kaša

Složeni ugljeni hidrati sadrže više hranljivih materija od jednostavnih ugljenih hidrata. Zbog većeg sadržaja vlakana potrebno im je više vremena da se razgrade.

Oni pomažu u stabilizaciji nivoa šećera u krvi, što može da popravi raspoloženje. Fluktuacije glukoze u krvi mogu da uzrokuju brzu promenu raspoloženja, ostavljajući vas razdražljivim i sa malo energije.

Jagode (Pixabay)

Proteini

6. Jaja
7. Losos
8. Sočivo
9. Piletina
10. Nemasna govedina

Proteini su neophodni za dobar nivo energije. Za varenje je potrebno više vremena u odnosu na ugljene hidrate. Oni održavaju ravnotežu šećera u krvi i pružaju trajnu energiju.

Takođe utiču na hormone koji kontrolišu sitost, tako da kada ga ih unesete dovoljno, možete odbiti „punjenu vešalicu“.

Aminokiseline, koje su gradivni blokovi proteina, pomažu u popravljanju i obnavljanju tkiva. Vašem telu su potrebne da bi proizvelo određene neurotransmitere.

Piletina (Pixabay)

Zdrave masti

11. Avokado
12. Masline
13. Tofu
14. Tamna čokolada
15. Sardine

Omega-3 masne kiseline su deo ćelijskih membrana, posebno u mozgu. Pokazalo se da konzumiranje hrane poput lososa i sardina sprečava depresiju i podiže raspoloženje.

Osim omega-3, nezasićene masti koje se nalaze u hrani kao što su avokado, masline i orašasti plodovi mogu da utiču na smanjenje krvnog pritiska, što je važno za zdravlje mozga.

Unos dovoljno zdravih masti takođe pomaže vašem imunološkom sistemu.

Crna čokolada (Pixabay)

Folat (folna kiselina)

16. Spanać
17. Špargle
18. Prokulice
19. Nar
20. Školjke

Folna kiselina igra ulogu u proizvodnji dopamina i utiče na druge neurotransmitere u vezi sa za raspoloženjem. Pomaže da ostanete mirni.

Takođe se pokazalo da pomaže u sprečavanju defekata neuralne cevi, podržava rast i popravku ćelija i reguliše obrasce spavanja, posebno kako starite.

Nedostatak folata povezan je sa brojnim problemima sa mozgom, uključujući demenciju i depresiju.

Spanać (Pixabay)

Gvožđe

21. Krompir
22. Ćuretina
23. Indijski orasi
24. Pasulj
25. Kinoa

Nizak nivo gvožđa može izazvati umor i depresiju. Proteini koji se nalaze u gvožđu pomažu u održavanju zdrave funkcije mozga i u razvoju.

Konzumiranje previše ili nedovoljno pomenutog minerala može da utiče na urođene i adaptivne imunološke funkcije. Kada imate zdrav nivo gvožđa i efikasno ga koristite, štetne bakterije ne mogu da iskoriste mineral za rast.

Određena bela krvna zrnca se bore protiv infekcije tako što pažljivo kontrolišu nivoe gvožđa.

Ćuretina (Pixabay)

Vitamin C

26. Narandže
27. Limun
28. Kivi
29. Paprike
30. Paradajz

Vitamin C je antioksidans koji potpomaže sposobnost tela da proizvodi neurotransmitere, uključujući dopamin i serotonin. Oba deluju na stabilizaciju raspoloženja.

Vašem telu je potreban vitamin C za održavanje i popravku svih tkiva, budući da pomaže zarastanje rana i posekotina. Osim toga, nadbubrežnim žlezdama je potreban vitamin za proizvodnju hormona stresa, uključujući kortizol. Što ste više pod stresom, proizvodite više kortizola – i potrebno vam je više vitamina C.

Pomorandže, hrana (Pixabay)

Melatonin

31. Trešnje
32. Grožđe
33. Ječam
34. Brokoli
35. Pistaći

Triptofan, esencijalna aminokiselina, kao i hranljive materije kao što su kalcijum i vitamin B6, pomažu proizvodnju melatonina. Međutim, „hormon spavanja“ možete dobiti i iz gore navedenih namirnica.

Melatonin nema uspavljujući efekat. Umesto toga, dovodi vas u stanje koje vam pomaže da zaspete. Konzumacija hrane bogate melatoninom pre spavanja može vam pomoći da u potpunosti iskoristite prirodni rast hormona koji se dešava uveče.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay