„Dolar-evro je poznat kao spekulativni valutni par i on je interesantan posebno za profesionalne učesnike na berzama koji na tim razlikama mogu dosta da zarade ili da izgube. Tako da su te oscilacije za vrednost evra karakteristične. Ovo što je sada zanimljivo, i iz medijskog aspekta je što se dolar prvi put vratio na veću vrednost u odnosu na evro. Znači, on nije na istorijskom maksimumu, ali je nakon 20 godina prvi put prešao vrednost evra“, dodao je Grubišić.

Podseća da kada se formirao evro, dolar je tada bio vredniji, čak i više nego što je sada, kao i da je mnogo faktora uticalo na ovakav ishod vrednosti ove dve valute.

Jedan od razloga za to što je vrednost dolara prešla vrednost evra su rast kamatnih stopa Američke centralne banke (FEDA), kao i da su „makroekonomske perfomanse i očekivanja više na strani dolara nego na strani evra“.

Šta savetuje Grubišić?

Na pitanje šta da rade građani koji imaju ušteđevinu u evrima, i da li treba da je prebace u dolare, on odgovara:

„Ja to ne bih savetovao. Nikada nije nešto preporučljivo da se radi kada je u zoni naglog jačanja, jer dolar raste već šest meseci, čak malo duže. Mi pogotovo nemamo nekakve posebne veze sa dolarom, ni država, ni privreda, ni građani. Mi smo evroizovano tržište. Ako pored dinara hoćete da realizujete neke krupne transakcije, recimo kupovinu stanova, nepokretnosti automobila, to je izraženo u evrima“.

Zbog toga, Grubišić savetuje, menjanje iz evra u dolar u sadašnjoj situaciji, pa onda novo menjanje iz dolara u evro prilikom kupovine samo može da donese gubitak.

„Mislim da što se tiče naših prosečnih građana, premeštanja iz dolar u evro nemaju posebnog smisla. To je mnogo interesantnije za velike igrače, to pričamo o milionima evra, da malo premeste iz evra u dolar i tako izbegnu potencijalne rizike daljeg jačanja dolara. Za nas male štediše i investitore, mislim da na ovo možemo da gledamo kao na zabavnu utakmicu“, ocenio je Grubišić.