GM hotela Hilton: Zašto Beograd? Zato što je pravo vreme

Beograd je dobio novi hotel i to iz jednog od najvećih hotelskih lanaca na svetu – Hilton. Hotel se nalazi na uglu ulica Kralja Milana i Kralja Milutina, ima pet zvezdica i 250 soba i apartmana, osam spratova, a na krovu hotela je restoran sa otvorenom terasom. U njega je investirano 70 miliona evra, a u razgovoru sa generalnim menadžerom Nikolasom Hojvertom (Nicolaas Houwert) logično se nameće jedno pitanje: Zašto Beograd?

„Veoma smo uzbuđeni što otvaramo hotel u ovom delu Evrope, jer  Hilton želi da bude prisutan u svim glavnim gradovima Evrope.  Ovde u Srbiji je nedostajao Hilton hotel, a Beograd je jedan jako interesantan grad, između ostalog i u istorijskom smislu. Ponosan sam što smo napokon ovde. Veličina grada nam je omogućila da ovo bude jedan od „flagship“ projekata kompanije i stvarno smo ponosni što smo uspeli da otvorimo jako lep hotel, na prelepoj lokaciji.“

Koliko ste upoznati sa hotelijerstvom u Srbiji i stanjem u tom segmentu biznisa?

„Mislim da  biznis atmosfera u Srbiji postaje sve bolja. Ako pogledamo tržište, postoji 90 hotela koji su trenutno u funkciji u Beogradu, i mislim da ima prostora da ih bude još više. Gradovi u okruženju kao što su Budimpešta ili Bukurešt, imaju i po 200 hotela, što je mnogo više nego u Beogradu. Zato mislim da su šanse za proširenje tržišta velike; iako je država i dalje u tranziciji, vidim da se ekonomija napokon popravlja i mislim da smo otvorili hotel u pravo vreme. Mislim da dolazi nova faza kada će još više hotelskih lanaca dolaziti u Beograd.

Pominjete Budimpeštu i Bukurešt, ali građani i poslovni svet kada pominju region ne misle na „taj region“ već gradove kao što su Zagreb, Ljubljana ili Sarajevo.

Beograd je centar Balkana, tako da, sa Aerodromom Nikola Tesla koji sve to povezuje, mislim da smo na pravom mestu kada je ovaj region u pitanju. Mislim da Beograd ima prostora za napredak, naročito kada su u pitanju infrastruktura i turizam od kojih se može profitirati. Vidim krupne korake da se Beograd što bolje pozicionira, i ako građani budu strpljivi, kao što su bili prethodne dve godine, taj proces će biti mnogo brži u narednom periodu.

Ko će raditi u beogradskom hotelu?

Sada imamo 160 zaposlenih, ali u narednom periodu biće ih do 200. Imamo određeni broj zaposlenih koji dolaze iz programa „Hilton Experience“ i koji nisu iz Srbije, kao što sam, u krajnjoj liniji, i ja – kao Holanđanin. Ali ja sam izabrao da to bude u suštini „lokalni tim“ koji govori srpski jezik i poznaje ovdašnje običaje.

Ono što je interesnatno za vaš hotel je i činjenica da će se u beogradskom Hiltonu služiti srpska hrana i srpsko piće.

Naravno. Ja sam izabran da u okviru tima prenesem globalne standarde Hiltona u Srbiji, ali mi želimo da budemo prepoznati i od strane lokalnog stanovništva. Hilton standardi će naravno privući našu međunarodnu klijentelu, koji znaju šta da očekuju od nas, ali kako bismo privukli klijentelu iz Srbije, koja nije imala privilegiju da boravi u našim hotelima širom sveta, i navikli je na naš brend, ostvarili smo i lokalna partnerstva sa snabdevačima hrane i pića. Tako, uz naš internacionalni standard, predstavljamo i lokalne „ukuse“.

Koji je to srpski proizvod na kome ste lično vi insistirali?

Probao sam mnogo stvari, ljudi su mi predstavili mnogo kuhinja i mnogo srpske hrane, a ćevapi su nešto što mi se najviše svidelo. A ovde ćemo imati najbolje ćevape u gradu. Takođe, znam da je rakija važna stvar za svako domaćinstvo u Srbiji, pa ćete i to moći da nađete u našem hotelu.

Kakvu klijentelu očekujete u hotelu?

Očekujemo pretežno biznis klijentelu, jer imamo sve uslove koji su njima potrebni. Njih očekujemo i iz razloga što se mnogo stvari dešava u Srbiji na polju biznisa, što povećava i broj onih koji u Srbiju dolaze baš iz tog razloga. Očekujemo i veliki broj turista, jer se sada o Beogradu priča na isti način kao što se priča o Pragu i Berlinu, kao o novom „hip“ gradu. I ja to mogu da osetim, pošto sam u Beogradu od avgusta prošle godine. Primetio sam da što više pričam ljudima o Beogradu, oni sve više žele da ga posete. Beograd praktično čeka da bude ponovo otkriven.

Ko je Hiltonu konkurencija u Srbiji?

Niko! Šalim se, naravno. Mnogo je hotela i mi praktično radimo istu stvar i nudimo slične opcije kao i ostali, ali ono što je drugačije kod nas je to što mi pazimo na naše goste. Svaki put kada kod nas odsedaju, naši gosti se osećaju kao kod kuće. Mi gosta ne gledamo kao broj, već kao osobu. Zbog toga, mi u Hiltonu imamo dobre „alate“ da saznamo kakav doručak naš gost voli ili kakvu kafu želi da mu serviramo, i to nas čini mnogo drugačijim u odnosu na ostale hotelske lance. Jer mi i pre nego što gost dođe u naš hotel, znamo šta on očekuje od nas.

Dolazite sa visokih pozicija u Hilton hijerahiji. Vaša dva prethodna angažmana bila su u takozvanim aerodromskim hotelima u Amsterdamu i Parizu, u kojima se nešto drugačije radi u odnosu na „standardne“ hotele. Kakvo ćete iskustvo sa tih radnih mesta preneti u Beograd?

Hoteli na aerodromima su različiti od standardnih. Veći su, imaju više soba, ali ono što ih najviše razlikuje je to što su dolasci i odlasci na dnevnom nivou. U lobiju su konstanto ljudi koji „ulaze“ ili „izlaze“. U Beogradu će naravno da bude malo drugačije. Ono što sam naučio na aerodromskim hotelima je da uvek moraš da budeš spreman i da u jednom momentu zbog otkazanog leta možeš da imaš 350 ljudi na recepciji koji traže sobu. Ta hitnost i snalaženje u tim kriznim situacijama je iskustvo koje donosim u Beograd.

Vi ste praktično „produkt Hiltona“. Krenuli ste kao recepcionar, menadžer nabavke, prošli ste sve škole ovog hotelskog lanca, i sada ste kao generalni menadžer otvorili „novu bebu“ u Hilton hotelskom lancu.

Svom timu u Beogradu sam rekao da sam pre 15 godina bio u istoj poziciji kao i oni. Pre 15 godina radio sam u Hilton hotelu u Amsterdamu, koji je jedan od najslavnijih u lancu, a evo danas otvaram ovaj fantastični hotel u Beogradu. Ono što sam im rekao i što sam ja iskusio, je da Hilton daje mogućnost da „rastete“, da učite i da se obrazujete. Ako to prihvatite, naučićete mnogo toga, između ostalog da budete dobar lider, dobar menadžer, ali i da pomognete drugima da postanu uspešni.

„Leadership“ programi koji se nude u Hiltonu su pripreme nekoga ko možda želi da bude menadžer, a nije još spreman na to. Ja sam imao mogućnost da se pokažem i preuzmem više odgovornosti i to me je pripremilo da postanem generalni menadžer za Hilton Beograd. Zato sam tim mladim ljudima rekao: „Ako ste spremni da učite i želite da zapnete, dođite da radite za nas, jer vas čeka blistava budućnost.“

________________________________________________________

Univerzitet Hilton

„U okviru Hiltona imamo poseban segment koji se zove „Univerzitet Hilton“. Jedan deo toga su online treninzi, za sve one koji rade sa nama u Hiltonu, i koji se odnose na specifične stvari vezane za naš lanac, ali i treninzi koji se odnose na to kako da postanete dobar menadžer. „Leadership“ programi su oni treninzi koji se odvijaju u učionicama i koji imaju različite nivoe, u zavisnosti od toga na koju poziciju „pucate“. „Shine“ program, koji sam i ja prošao, je program gde se praktično pripremaju direktori hotela. Svi ti naši programi su odlični, pošto vi, na primer, preko online kursa naučite teoriju, a na licu mesta, pošto radite u hotelu, tu teoriju možete da primenite i u praksi“, kaže Hojvert.

________________________________________________________

Koliko ste puta dobili pitanje da li ste upoznali sestre Hilton? I da li ste ih upoznali?

Mnogo, mnogo puta. Porodica Hilton je sjajan reprezent toga šta Hilton kao brend radi. Deda Paris Hilton, Konrad, je taj koji je imao viziju internacionalnog hotelskog lanca. Kada je počeo bio je mlad i veoma uspešan kod stvaranja prvog lanca od Njujorka do Los Anđelesa i tu viziju je nastavio na svetskom nivou.  Ono što je sjajno u vezi te porodice je što na primer, neko ko možda ne zna za lanac hotela, zna za Paris Hilton. Ali to je nešto više od samog imena, imamo sjajno nasleđe i sa ponosom radimo za ovu kompaniju. Ali da odgovorim na pitanje, ne, nisam upoznao sestre Hilton (smeh).

________________________________________________________

Saveti za uspeh u biznisu

„Ono što je definitivno je da nikada ne treba da odustanete, samo idite napred. Ako su izazovi visoki, vi idite na više, nikad se ne zadovoljavajte manjim. Ako niste srećni, tražite više, ne čekajte da vas neko „posluži“ već istupite i tražite ono što želite u životu“, savetuje Hojvert.

_______________________________________________________

U blizini hotela nalazi se i čuvena muzička fontana na Slaviji. Zamislite situaciju da vam se gost požali da mu smeta muzika. Šta ćete uraditi?

Nisam čuo muziku u poslednje vreme. Mnogo je tiho sada. Meni ne smeta muzika. Veliki sam fan Majkla Džeksona, tako da mene nećete čuti da se žalim, a ako promene na Bruno Marsa, to će takođe biti sjajno.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: BIZLife/Zoran Petrović

Piše: Milovan Miličković