Ekonomske prognoze za Srbiju u 2024. godini
Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije ove godine iznosiće 2,3 do 2,4 odsto, što je približno prošlogodišnjoj stopi od 2,5 odsto, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
On je na predstavljanju novog broja „Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politika“ kazao da su opadanje inflacije, umereni oporavak privrede i smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita najvažniji trendovi u privredi Srbije u toku 2023. godine.
„Osnovni trendovi su slični ostvarenim u evropskim zemljama, s time što je inflacija u Srbiji viša, a rast BDP brži“, rekao je Arsić.
Arsić je rekao da je prognoza da 2024. godine rast privredne aktivnosti iznosi oko tri odsto, a na ubrzanje rasta BDP uticaće rast realnih dohodaka usled obaranja inflacije i očekivani blagi oporavak evropskih privreda, dok će visoke kamatne stope uticati na usporavanje privrednog rasta.
Inflacija iznad proseka
Od marta ove godine inflacija u Srbiji, kako je rekao, kontinuirano opada, kao rezultat kombinovanog uticaja domaćih i međunarodnih faktora.
„Očekuje se da će prosečna inflacija u Srbiji u ovoj godini biti oko 12,4 odsto, što predstavlja treću najvišu inflaciju u Evropi, posle Mađarske i Turske“, rekao je Arsić.
Natprosečna inflacija u Srbiji, ocenio je, posledica je preterano ekspanzivne fiskalne politike tokom prethodne dve-tri godine, kašnjenja sa početkom primene restriktivne monetarne politike, kao i povećanje cena energenata u ovoj godini.
U narednoj godini očekuje se, kako je naveo, da će inflacija biti više nego prepolovljena i da će iznositi manje od pet odsto, uz opadajući trend, pa bi u drugoj polovini naredne godine ušla u ciljni interval Narodne banke Srbije (NBS).
Blago poboljšanje na tržištu rada
Arsić je naveo da na tržištu rada u ovoj godini nije bilo značajnijih promena, stopa nezaposlenosti u prva tri kvartala iznosila je u proseku 9,6 odsto, što je identično kao u istom periodu prethodne godine.
„U prva tri kvartala realne zarade su povećane za jedan odsto, pri čemu se međugodišnji rast realnih zarada povećava iz kvartala u kvartal, kao posledica relativno stabilnih nominalnih zarada i opadajuće inflacije“, rekao je Arsić.
Dodao je da se u narednoj godini očekuje blago poboljšanje stanja na tržištu rada, koje će se realizovati kroz smanjenje stope nezaposlenosti i rast realnih zarada.
Naveo je da bi stopa nezaposlenosti u narednoj godini mogla biti ispod devet odsto, a da će osnovni pokretači smanjenja stope biti povećanje broja zaposlenih i smanjenja radne snage, usled negativnog prirodnog priraštaja.
Rast plata i manjak radnika u Nemačkoj
Veliki nedostatak radne snage u Nemačkoj, uprkos neizvesnom oporavaku nemačke privrede, predstavlja, kako je ocenio, jedan od faktora koji će uticati na smanjenje nezaposlenosti i rast zarada u Srbiji u narednoj godini.
„Prognoziramo da će realni rast zarada u narednoj godini iznositi između tri i četiri odsto, što je iznad očekivanog rasta privredne aktivnosti i produktivnosti“, rekao je Arsić.
Na rast zarada u narednoj godini uticaće, kako je rekao, visoko povećanje minimalne zarade kao i relativno visoko povećanje zarada u javnom sektoru.
Najmanji deficit u poslednjih 15 godina
Prema njegovim rečima, procenjuje da će deficit tekućeg bilansa u 2023. godini iznositi između dva i 2,5 odsto BDP-a, što će, kako je rekao, biti najmanji deficit u poslednjih 15-tak godina.
U narednoj godini se, kako je rekao, očekuje povećanje deficita tekućeg bilansa na oko tri odsto BDP-a, usled realnog jačanja dinara kao i rasta jediničnih troškova rada.
Arsić je kazao da je opšti bilansni okvir za fiskalnu politiku u narednoj godini solidno postavljen, planirani fiskalni deficit od 2,2 odsto BDP-a je „primeren relativno visokom javnom dugu Srbije, koji je rezultat izrazito ekspanzivne fiskalne politike koja je vođena od 2020. godine“.
„Glavni fokus fiskalne politike u narednim godinama, uz nastavak daljeg smanjenja fiskalnog deficita, trebao bi da bude unapređenje njene pravičnosti i efikasnosti. Za unapređenje pravičnosti ključno je da se dodatno poveća progresivnost oporezivanja dohotka građana, povećaju rashodi za socijalnu pomoć i uvedu socijalne penzije za stara lica bez prihoda“, rekao je Arsić.
Efikasnost države na niskom nivou
Srbija je tokom poslednje nekoliko godina značajno povećala javne investicije, ali je, kako je rekao, za sustizanje razvijenih zemalja neophodno povećanje ulaganja u obrazovanje i naučna i tehnološke istraživanja.
Brojna istraživanja pokazuju da je, rekao je Arsić, efikasnost države u Srbiji na niskom nivou.
„Javne investicije po pravilu kasne, cene njihove realizacije su veće od sličnih projekata u drugim zemljama, rezultati učenika u osnovnim školama na PISA testovima su znatno slabiji nego u zemljama Centralne Evrope, a već duže od decenije nema znakova njihovog poboljšanja“, rekao je Arsić.
Uprkos povećanim ulaganjima u zdravstvo ukupni rezultati zdravstvenog sistema su, kako je naveo, slabi jer, prema povećanju broja umrlih tokom pandemije COVID -19 u odnosu na broj stanovnika, Srbija je bila u svetskom vrhu.
Istakao je da je niska efikasnost i kod drugih funkcija države, kao što su pravosuđe, opšte usluge države i druge.
„Za postizanje visokog nivoa razvijenosti, osim fiskalne održivosti, koja se obezbeđuje niskim fiskalnim deficitom, neophodna je znatno veća efikasnost države“, ukazao je Arsić.
Kvalitet institucija se godinama pogoršava
Dodao je da institucije presudno određuju tempo ekonomskog rasta zemalja u dužem vremenskom periodu. Prema kvalitetu institucija Srbija se, kako je rekao, zajedno sa zemljama zapadnog Balkana, nalazi na začelju evropskih zemalja.
Dodatna nepovoljna okolnost je, prema njegovim rečima, što se kvalitet institucija u Srbiji prema većini pokazatelja, vladavini prava, korupciji, tokom prethodnih godina pogoršava.
Uz postojeći kvalitet institucija Srbija ne može da se nada, kako je naglasio, sustizanju zemalja srednje Evrope i zapadnih zemalja po nivou razvijenosti.
Izvor: Beta
Foto: screenshot, Pixabay, Unsplash, Beta
