Da li bundeva ruši berzu? Šta se krije iza „pumpkin spice efekta“ i zašto je septembar najgori mesec za berzu

Ako vam se čini da se kraj leta prepoznaje po prvom pumpkin-spice latteu, a ne po kalendaru, niste jedini. Ispostavlja se da povratak cimeta, bundeve i jesenskih menija prati još jedan sezonski fenomen – promena raspoloženja investitora.

Septembar je istorijski najgori mesec za američke akcije. A jedno od mogućih objašnjenja ne krije se ni u kamatnim stopama, ni u profitu kompanija, već – u ljudskom raspoloženju.

Tako nastaje pomalo neobična berzanska priča poznata kao „pumpkin spice effect“.

Naravno, bundeva ne obara berzu. Izraz je više duhovit način da se opiše ono što se događa kada se leto završi: ljudi menjaju raspoloženje, postaju manje skloni riziku, vraćaju se sa odmora, počinje nova školska i poslovna godina, a pred njima je period sa manje dnevne svetlosti. Ta promena ponašanja može da se prelije i na finansijska tržišta.

Septembar zaista ima lošu reputaciju

Podaci o američkom tržištu prilično su neumoljivi. Od osnivanja Dow Jones Industrial Average krajem 19. veka, indeks je septembar završavao u plusu svega oko 43 odsto vremena. U ostalih 11 meseci godine bio je pozitivan oko 60 odsto vremena.

Prosečan septembarski rezultat Dow Jonesa iznosi oko minus 1,1 odsto, dok je prosečan rezultat u ostalih 11 meseci oko plus 0,8 odsto.

Ni šira slika nije mnogo prijatnija. S&P 500 je od 1928. u septembru u proseku gubio oko 1,1 odsto, što ga takođe čini najgorim mesecom u godini po prosečnom prinosu.

To, naravno, ne znači da će svaka berza svakog septembra pasti. Naprotiv – Dow je, na primer, rastao u oba prethodna septembra. Istorijska statistika govori o verovatnoćama, ne o sudbini. A upravo je pitanje zašto septembar tako uporno ima lošiju statistiku mnogo zanimljivije od samog podatka.

Svakog dana više od 1.200 novih milionera: Evo šta stoji iza rekordnog rasta bogatstva u SAD

Možda problem počinje u našoj glavi

Jedno od objašnjenja vezuje se za sezonsku depresiju, odnosno seasonal affective disorder (SAD).

Iako se SAD najčešće povezuje sa zimskim mesecima, istraživači koji su proučavali vezu između raspoloženja i finansijskih tržišta ukazuju na nešto drugo: nije presudan samo nivo lošeg raspoloženja, već njegova promena.

A jedna od najvećih promena događa se upravo između avgusta i septembra – kada se leto završava, ljudi se vraćaju na posao i u školu, dani postaju kraći, a bezbrižniji period godine naglo ustupa mesto obavezama.

Drugim rečima, nije potrebno da ljudi budu „depresivni“ da bi promenili ponašanje. Dovoljno je da postanu malo manje optimistični i malo oprezniji. A na finansijskom tržištu i mala promena u odnosu prema riziku može biti važna.

Kada raspoloženje postane novac

Istraživanje objavljeno u Journal of Financial and Quantitative Analysis pronašlo je snažne dokaze o sezonalnosti u ponašanju investitora.

Istraživači Mark Kamstra, Lisa Kramer, Maurice Levi i Russ Wermers analizirali su tokove novca između različitih vrsta investicionih fondova i pronašli obrazac: u proleće investitori su skloniji rizičnijim ulaganjima, dok se u jesen pomeraju ka sigurnijim opcijama.

Posebno je zanimljiv septembar. Prema njihovoj analizi, prosečan odliv iz akcijskih fondova tokom tog meseca iznosio je oko 13 milijardi dolara, nakon kontrole drugih faktora koji utiču na tokove novca.

Istraživači su sličan obrazac pronašli i na tržištima Kanade i Australije, pri čemu se tamo sezonski obrazac pomera u skladu sa njihovim godišnjim dobima. To je jedan od razloga zbog kojih autori smatraju da raspoloženje i sezonske promene averzije prema riziku mogu imati stvarnu ulogu u ponašanju investitora.

A gde je tu pumpkin spice?

Tu u priču ulazi kafa.

Prvi pumpkin-spice latteovi pojavljuju se na menijima krajem avgusta i početkom septembra. Dunkin’, Starbucks i drugi lanci tada praktično pretvaraju dolazak jeseni u marketinški događaj.

I nije slučajno što se taj period poklapa sa promenom raspoloženja koju istraživači posmatraju

Pumpkin spice latte je zato postao svojevrsni marker kraja leta. Ne zato što njegova prodaja ruši berzu, već zato što simbolizuje trenutak u godini kada se menja naše ponašanje.

Od odmora prelazimo na posao. Od dugih dana na kraće. Od putovanja na planiranje budžeta. Od „videćemo u septembru“ na „moramo da završimo do kraja godine“. A sa promenom životnog ritma može da se promeni i odnos prema novcu.

Berza ima i mnogo prizemnijih razloga za septembarski pad

Naravno, bilo bi pogrešno sve pripisati raspoloženju. Postoje i sasvim racionalna objašnjenja za takozvani September effect.

Tokom leta deo investitora i portfolio menadžera je na odmoru, pa se obim trgovanja menja. Po povratku u kancelarije investitori počinju da preispituju portfolije, rebalansiraju ih i oslobađaju se pozicija koje više ne žele.

Tu su i investicioni fondovi čija se fiskalna godina završava u septembru. To može da podstakne prodaju pojedinih pozicija, naročito onih koje su loše poslovale. A onda dolazi i ono što je za berzu najvažnije – očekivanja.

Septembar je mesec u kojem se investitori vraćaju punom snagom na tržište, pristižu novi ekonomski podaci, kompanije ulaze u završnicu godine, a centralne banke donose važne odluke. Zato se povećavaju i trgovanje i nervoza.

I šta nam kaže septembar 2026?

Ovaj septembar je počeo baš onako kako istorijska statistika sugeriše – nervozno.

Prvih dana meseca američke akcije bile su pod pritiskom zbog rasta prinosa na obveznice, inflacionih očekivanja i geopolitičkih rizika. S&P 500, Dow Jones i Nasdaq zabeležili su padove početkom septembra, dok tržište pažljivo prati poteze Federalnih rezervi. Ali ni ovde istorija nije presuda.

S&P 500 je u 2026. ušao u septembar sa snažnim momentumom, nakon rasta od oko 2,6 odsto u avgustu, a neki tržišni analitičari smatraju da bi snažna tehnička slika mogla da nadjača tradicionalni septembarski obrazac.

Drugim rečima, pumpkin spice latte nije signal za prodaju akcija. Ali jeste zanimljiv podsetnik na nešto što finansijska teorija dugo pokušava da prihvati: berzom ne upravljaju samo kamatne stope, zarade i ekonomski podaci. Njome upravljaju i ljudi.

A ljudi imaju raspoloženja, navike, strahove i, očigledno, godišnja doba. Zato, kada se krajem avgusta na menijima pojavi kafa sa ukusom bundeve, možda nije loše pogledati i svoj portfolio. Ne zato što je pumpkin spice latte predskazanje kraha berze, već zato što je možda znak da se i raspoloženje investitora upravo menja.

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/Vetre