Prekvalifikovanost – skrivena poruka za ejdžizam
Verujem da ste bili u prilici da vam vaše kolege ili prijatelji u “zlatnim” pedesetim godinama života saopšte kako su bili primorani (ili sporazumno pristali) da napuste posao koji su do tada savesno i posvećeno obavljali. Verujem takođe da i uz najbolju nameru da ih razumete ne možete da pojmite opseg tog traumatičnog mentalnog, fizičkog i finansijskog iskustva kroz koje su prolazili. Razumeće ih samo oni koji su jednim delom svog poslovnog puta bili u istoj situaciji i “hodali u njihovim cipelama”.
Piše: Sandra Rapo, MSc: Predavač na fakultetu BBA, akreditovani realizator programa stručnog usavršavanja u javnoj upravi Republike Srbije i poslovni trener za obuku zaposlenih u kompanijama
Sprovodeći edukacije sa zaposlenima u velikom broju kompanija i razgovarajući sa njihovim menadžmentom, zaključila sam da se izdvajaju najmanje dve vrste razloga za donošenje nepopularnih mera kakva je – zahvaljivanje zaposlenima na saradnji.
Sa jedne strane, prepoznajemo već dugo etabliran termin “tehnološki višak” kao izgovor za socijalnu neprilagođenost, netoleratnost prema kolegama u timu, prevaziđeni stil rukovođenja, nepoznavanje novih tehnoloških trendova i urgentno “gašenje” određenog radnog mesta.
Sa druge strane, nameće se stereotip da su stariji kandidati (45-55 god.) prekvalifikovani (čitajte zahtevaju veći iznos zarade i beneficija) pa se naredni oglas za tu poziciju kreira na način da se na istu mogu prijaviti samo pripadnici GEN Z (18-29 god.). Iako svesni da je izuzetno izazovno pronaći iskusne, motivisane i kvalifikovane menadžere, sa izgrađenim liderskim stilom, za niska mesečna primanja, poslodavci se često opredeljuju za rizik, zapošljavjući predstavnike GEN Z. Istini za volju, shodno zakonu velikih brojeva na godišnjem nivou, ovi mladi ljudi im umanjuju troškove zarada, ali im i donose skrivene troškove oko učestalih fluktuacija, ponovnog raspisivanja konkursa, intervjuisanja, onbordinga i mentoringa.
Starosna diskriminacija sa sobom nosi i tri velika ograničenja sa kojima se susreću ljudi koji su ostali bez posla. Prvi se odnosi na psihološki problem, naročito kod žena, koje imaju vidljiv radni, intelektualni i društveni potencijal. One neretko nose u sebi i uverenje da su “na teretu” porodice i da je njihovo vreme prošlo što ih nesvesno uvodi i u drugi problem, stanje smanjenog samopouzdanja, samoizolacije i razvijanja raznih vrsta mentalnih i fizičkih bolesti. I treći, rekli bismo podjednako važan, finansijski problem. Ove osobe nisu u mogućnosti da dobiju kredit od banke, niti da aktiviraju svoje polise životnog osiguranja, bez ispunjenja nekih preduslova.
Prema navodima stručnjaka za upravljanje ljudskim resursima i karijerni razvoj zaposlenih, svaki put kada regruteri napišu „tražimo mlad i dinamičan tim“, kao i kada neformalno uskraćuju obuke o novim tehnološkim procesima “starijim” osobama, čine upravo prikrivenu starosnu diskriminaciju (ejdžizam).
Ejdžizam je prvi put sedamdesetih godna prošlog veka u terminologiju uveo američki psihijatar i gerontolog Dr Robert Nil Batler. Zalagao se za osvešćivanje starosne diskriminacije u društvu Amerike i prepoznao ga kao proces sistematske diskriminacije ljudi na osnovu njihove životne dobi poredeći težinu ovog fenomena sa rasizmom i seksizmom.
Jangdžizam je sa druge strane termin koji je poslednjih deset godina izuzetno korišćen u Evropi i označava diskriminaciju poslodavaca prema mladim ljudima starosne dobi (15 do 24 god.). Upravo iz razloga česte prakse regrutera da se za ulazne, juniorske pozicije, kreiraju oglasi za posao sa zahtevanim višegodišnjim iskustvom, jedne do tri godine, potcenjuju njihova trenutna znanja I nude za početnu zaradu iznose ispod proseka najniže cene rada u državi.
Najstariji nacionalni dnevni list u Francuskoj, “Le Figaro” navodi da osobe starosne dobi oko i preko 50 godina sve češće nailaze na nesvesne (i svesne) prepreke koje kroz opis poslovnih pozicija definiše poslodavac.. Jednostavno, našli su se u svojevrsnom poslovnom “vakumu” i postali “nevidljivi za tržište rada” na kome dominira trend: “Previse stari za novi posao, a previse mladi za penziju”, uprkos uspešnoj poslovnoj karijeri, izuzetnim radnim učinicima, radnoj energiji, iskustu i znanju.
Svetska istraživanja govore u prilog činjenice da zaposleni koji u ovim “kritičnim” godinama ostanu bez posla izuzetno teško pronalaze novo zaposlenje. Ankete u Srbiji pokazuju da preko 60% građana starijih od 50 godina veruje da su im godine glavna prepreka pri zapošljavanju kao i da su prisustvovali ili lično doživeli neki vid starosne diskriminaciju na poslu.
U Srbiji je edžizam izuzetno izražen i prisutan u gotovo svim sferama društva, iako je Srbija jedna od najstarijih populacija u Evropi i svetu. Zakonom o zabrani diskriminacije obezbedjuje se jednakost tretmana i jednakih mogućnosti za sve građane u svim sverama društvenog života. Pa ipak, podaci institucija i organizacija civilnog društva ukazuju na ozbiljne sistemske i svakodnevne izazove. Izveštaji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji redovno svrstavaju starost među prva tri najčešća osnova za podnošenje pritužbi zbog diskriminacije, odmah pored invaliditeta i rodne pripadnosti.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/dienfauh, M. B.
