U kojoj zemlji EU se najviše radi, a gde vole da "uhvate krivinu"?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    broj radnih sati

    U kojoj zemlji EU se najviše radi, a gde vole da “uhvate krivinu”?

    U zemljama Evropske unije broj radnih sati nedeljno veći je kod zaposlenih muškaraca, dok žene u većoj meri izostaju s posla.

    To je zaključak do kojeg su došli analitičari Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ) češljajući podatke Evrostata.

    Međutim, razlike po oba kriterijuma, i broju radnih sati i udelu onih koji izostaju s posla, znatno variraju od zemlje do zemlje.

    Tako je, na primer, među zaposlenima koji imaju od 20 do 64 godine, prema podacima za prošlu godinu, najveća razlika u broju radnih sati između muškaraca i žena zabeležena u Holandiji, gde muškarci nedeljno imaju u proseku 38,2, a žene 35 radnih sati.

    Izostanci s posla

    Neznatno je manja razlika između zaposlenih muškaraca i žena u Irskoj, u kojoj radna nedelja muškaraca traje 39,6 radnih sati, a žena 36,8 sati.

    Najmanja je, pak, razlika između broja radnih sati u Rumuniji, Letoniji, Litvaniji i Mađarskoj, u kojima radna nedelja traje gotovo identičan broj sati kod zaposlenih oba pola, prenosi Poslovni dnevnik.

    Rekorderi EU po broju radnih sati, s više od 40 sati, inače su muški radnici u Rumuniji, Grčkoj, Poljskoj, Kipru i Sloveniji, dok više od 40 sati ne rade žene ni u jednoj EU članici.

    broj radnih sati

    žena na poslu, unsplash

    Najveći broj radnih sati žene iz Rumunije

    Najveći broj radnih sati imaju žene koje su zaposlene u Rumuniji (39,8), zatim u Bugarskoj, Litvaniji, Letoniji i Sloveniji.

    Najkraću radnu nedelju imaju muškarci u Belgiji (37,4 sata), a kod žena su to Holanđanke sa pomenutih 35 sati. Što se podataka za Hrvatsku tiče – prosečna radna nedelja Hrvata ima 39,1 sata, a Hrvatica 38,3 sata.

    Za razliku od radnih sati u nedelji, žene generalno gledajući s posla izostaju više. Naravno, to se povezuje i s činjenicom da žene rađaju i više su angažovane na brizi o deci, a analitičari HZZ-a ukazuju i na to da razlikama u obimu izostajanja s posla između pojedinih zemalja doprinose upravo i razlike koje su prisutne u pogledu regulacije bolovanja i roditeljskog odsustva radnika i njihove primene u svakodnevnom životu.

    Najveće razlike u postotku muškaraca i žena koji izostaju s posla prema podacima za prvo tromesečje ove godine uočene su, pak, u nekadašnjim socijalističkim zemljama, a rekorderi su Češka i Slovačka.

    U Češkoj je ta razlika čak 10 postotnih bodova (muškaraca je izostalo 5,1, a žena 15,1 odsto), dok je razlika u Slovačkoj još izraženija (izostalo je 4,8 muškaraca i 15,1 odsto žena), piše Poslovni.hr

    broj radnih sati

    žena za kompjuterom i telefonom, unsplash

    Na Malti žene više rade

    Ta je razlika u EU, inače, najmanje vidljiva u Španiji, a zanimljivo je i da u samo jednoj zemlji muškarci izostaju s posla više nego žene, a taj slučaj je Malta. Ukupno gledajući, najmanje izostaju s posla i muškarci i žene u Bugarskoj, Rumuniji i Malti.

    U sedam zemalja, naime, veći je udeo muškaraca koji izostaju s posla (Španija, Francuska, Kipar, Holandija, Austrija, Finska i Švedska), dok više žena izostaje s posla u osam država (Češka, Estonija, Francuska, Kipar, Austrija, Slovačka, Finska i Švedska).

    Izvor: Poslovni dnevnik

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE