Šta je zajedničko dobrom vozaču i dobrom menadžeru?

‒ Dobrom menadžeru, kao i dobrom vozaču, zaštita životne sredine treba da bude prioritet. Treba svojim primerom da podstičemo druge da stvaraju ekološke navike i primenjuju ih u poslovanju. Kako bismo stigli do cilja, ključno je da znamo gde idemo i šta želimo da postignemo, da se prilagođavamo promenama i izazovima na tom putu i ne paničimo u kriznim situacijama.

Zanimljivo je da sam u isto vreme postala menadžer i vozač. U početku je bilo vrlo teško u oba slučaja, sve mi je bilo novo (novi grad, posao, selidba, auto itd.), a u novom gradu nije bilo nikog na koga bih mogla da se oslonim za pomoć. Korak po korak, ideš sâm i razbijaš strah. Znala sam da sedim u kolima po 15 minuta, dok se ne usudim da krenem. Četiri godine kasnije, prihvatam poziv za BMW biznis ligu kao novi izazov u kom ispitujem svoje granice.

Milica Kuzmanov, Marketing manager, Sekopak

Šta najviše cenite kod suvozača u poslovnom, a šta kod suvozača u privatnom životu?

‒ Smatram da suvozač ima važnu ulogu u procesu vožnje, pogotovo na dugim putovanjima. Suvozač treba da ima širom otvorene oči u oba slučaja, da komunicira sa vozačem i da ni na koji način ne ugrožava vožnju. Neophodno je da postoji uzajamno poverenje između vozača i suvozača. Kod kolega cenim kada misle svojom glavom i preuzimaju inicijativu, dok mi je privatno važno da zajedno uživamo u putovanju, a ne samo u cilju.

Da li vam se nekad desilo da pomislite da ste izgubili kontrolu, ali ste ipak uspeli da se „vratite na stazu”?

‒ Više puta, ali pre će biti da sam imala osećaj gubitka kontrole nego da sam je stvarno izgubila. U takvim situacijama važno mi je da „parkiram kola”, zaustavim se nakratko i revidiram na koji način mogu da vratim kontrolu i nastavim dalje ka cilju. Koliko god da planiramo, prepreka na putu će uvek biti. Prirodno je da se iznerviramo, ali vremenom sam naučila to da prihvatim kao sastavni deo posla.

Da li vam je u karijeri (ali i u privatnom životu) važnija brzina ili pouzdanost?

‒ Mislim da je važno učiti se strpljenju i da samo na taj način možemo doći do sigurnosti i pouzdanosti. Velike stvari se ne rade naprečac i brzina nam neće doneti mir u glavi. Važno je da možemo da se snađemo u situacijama kada su rokovi kratki, a da pri tome ne gubimo na kvalitetu. Nekada smo efikasniji pod pritiskom, ali moramo biti vrlo oprezni i dati sebi prostora za regeneraciju i opuštanje nakon takvih situacija.