Arsićeva inflacija daleko veća od Vučićeve
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić izjavio je da bi, prema procenama stručnjaka tog fakulteta, inflacija u Srbiji u ovoj godini mogla da dostigne 13 odsto, dok bi rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) bio oko dva odsto.
Arsić je na predstavljanju Kvartalnog monitora, čiji je glavni i odgovorni urednik, podsetio da je inflacija u avgustu bila 6,4 odsto, dok će do kraja godine nekoliko faktora uticati na njen rast.
„Prvo, to je povećanje akciza od 1. oktobra, zatim povećanje cene energenata i fiskalni sitimulansi koji su odobreni kroz rebalans budžeta, a potom i nakon njega, uticaće na određeno ubrzanje inflacije do kraja ove godine“, rekao je on.
Inače, ove prognoze su daleko iznad najava predstavnika vlasti, a podsećanja radi, dan ranije je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio da ćemo završiti godinu sa inflacijom od 8 odsto.
Arsić očekuje da će inflacija u toku naredne godine da opada. „Iako je inflacija u toku ove godine relativno visoka, ona od marta ima opadajuću putanju, očekujem da se to nastavi i tokom naredne godine, ukoliko ne bude velikih izneneđenja. Tako da bi inflacija u toku naredne godine mogla da postane duboko jednocifrena“, kazao je on.
Profesor Ekonomskog fakulteta je podsetio i da je rast BDP u prvoj polovini godine bio 1,5 odsto, ali su očekivanja da će imati znatno veći rast do kraja godine.
„U drugoj polovini godine rezultati se upoređuju sa relativno lošim rezultatima iz istog perioda prethodne godine. Takođe, ovi fiskalni stimulansi, koji će uticati na ubrzanje inflacije, odnosno usporavanje njenog pada, imaće privremeni pozitivni uticaj na BDP. Taj uticaj će iščeznuti nakon nekoliko meseci, pa bi rezultat mogao da bude rast od oko dva odsto“, naveo je Arsić.
Građevina i privreda „pogurali“ BDP
Prema njegovim rečima, u narednoj godini bi moglo da dođe do ubrzanja rasta između 2,5 i tri odsto, iako je to još neizvesno, jer je nepoznanica šta će se dešavati na svetskom tržištu po pitanju cene energenata.
On je naveo da je rast BDP u Srbiji ove godine pre svega posledica velikog rasta građevinarstva i poljoprivrede.
„Oporavak poljoprivrede je jednokratan, jer se poredi sa prethodnom sušnom godinom, dok je rast građevinarstva pomalo iznenađujući i teško da će se nastaviti u sledećoj godini“, rekao je Arsić dodajući da će neke druge delatnosti morati više da doprinesu tom rastu.
Smatra i da će rast kočiti relativno visoke kamatne stope koje očekuje u najvećem delu sledeće godine.
U novom izdanju Kvartalnog monitora su procenili i da je rebalansom budžeta propuštena prilika da se deficit u ovoj godini zadrži na nivu od dva odsto BDP i da se na taj način doprinese bržem obaranju inflacije.
Podseća se da su rebalansom budžeta povećani rashodi države, „što će u nekoliko narednih meseci povećati standard građana i rast BDP, ali će uticaj na satandard i rast BDP-a u srednjem roku biti negativan ili neutralan“.
Izvor: Beta, BIZLife
Foto: screenshot, pixabay, Unsplash
