AI troši sve više struje: Evropski startapi traže način da rasterete energetsku mrežu
Razvoj veštačke inteligencije povećava potrebu za data centrima, a time i potrošnju električne energije. Evropski startapi razvijaju rešenja za efikasnije hlađenje servera, upravljanje baterijama i iskorišćavanje otpadne toplote.
Evropa želi da izgradi sopstvenu infrastrukturu za veštačku inteligenciju, ali taj plan otvara jedno sve važnije pitanje: da li elektroenergetska mreža može da prati rast AI industrije?
Potrošnja električne energije evropskih data centara mogla bi da poraste sa 96 teravat-sati (TWh) u 2024. na 236 TWh do 2035. godine, prema podacima britanskog energetskog think tanka Ember. To znači da bi se potrošnja za nešto više od jedne decenije povećala gotovo dva i po puta.
Novi data centri potrebni su za razvoj AI infrastrukture, ali istovremeno dodatno opterećuju mreže koje su već pod pritiskom. Zbog nedostatka kapaciteta, priključivanje i izgradnja novih objekata postaju složeniji.
U tom prostoru pojavljuju se evropski startapi koji pokušavaju da izvuku više iz postojeće infrastrukture – od optimizacije sistema za hlađenje do pametnijeg korišćenja baterija i ponovne upotrebe toplote koju proizvode serveri.
Manja potrošnja za hlađenje data centara
Serveri tokom rada proizvode velike količine toplote, pa je njihovo hlađenje jedan od važnih izvora potrošnje energije u data centrima.
Britanski startap EkkoSense pokušava da taj proces učini efikasnijim. Kompanija postavlja bežične senzore u prostorije data centara, gde prate temperaturu, protok vazduha, potrošnju energije i kapacitet hlađenja. Podaci se zatim pretvaraju u trodimenzionalni prikaz koji operaterima omogućava da vide gde se oprema previše ili nedovoljno hladi.
EkkoSense je 2024. godine svoj sistem postavio na 20 lokacija data centara kojima upravlja Virgin Media O2. Prema podacima britanske telekomunikacione kompanije, potrošnja energije za hlađenje smanjena je u proseku za 15 odsto, što je donelo više od milion funti godišnje uštede i smanjenje emisija ekvivalentno oko 760 tona ugljen-dioksida.
Nemački startap etalytics koristi drugačiji pristup. Njegov softver simulira rad sistema za hlađenje i proverava kako rashladni uređaji, pumpe i izmenjivači toplote mogu da rade uz manju potrošnju električne energije, a da temperatura ostane u bezbednim granicama.
Japanska tehnološka kompanija NTT testirala je ovo rešenje u svom data centru u Bonu. Tokom prvih meseci testiranja potrošnja električne energije rashladnih uređaja smanjena je za 19,1 odsto, dok NTT očekuje da bi ušteda za celu godinu mogla da dostigne 25 odsto.
Španski startap Submer pokušava da promeni sam sistem hlađenja. Njegova tehnologija potapa servere u neprovodnu tečnost koja direktno odvodi toplotu, čime se smanjuje potreba za ventilatorima i klima-uređajima.
Prema kompaniji Telefónica, koja koristi ovo rešenje, tehnologija bi mogla da poveća energetsku efikasnost do 50 odsto, uz smanjenje emisija povezanih sa korišćenjem rashladnih gasova.
Baterije više nisu samo rezervno napajanje
Data centri koriste baterije kako bi serveri nastavili da rade u slučaju nestanka struje. Međutim, pojedini startapi pokušavaju da iste baterije koriste i za upravljanje potrošnjom.
Irska energetsko-tehnološka kompanija GridBeyond razvila je softver koji kontroliše kada se baterije pune i prazne, u zavisnosti od situacije na elektroenergetskoj mreži.
Kada je električne energije dovoljno, baterije mogu da se pune. Kada potražnja poraste, deo energije može da se povuče iz baterija umesto iz mreže.
Prema podacima kompanije, njen softver je instaliran u dva data centra u Dablinu u vlasništvu kompanije Keppel DC REIT, gde obezbeđuje ukupno 8 MW fleksibilnog kapaciteta.
Toplota servera može da zagreva bazene
Još jedan problem data centara mogao bi da postane resurs. Britanski startap Deep Green postavlja manje računarske objekte u blizini objekata kojima je potrebna toplota, poput bazena ili sistema daljinskog grejanja.
Tečnost zagrejana radom servera prenosi toplotu do susednog objekta, gde se koristi za grejanje.
U jednom projektu na jugozapadu Engleske, kompanija je navela da bi korišćenje otpadne toplote za zagrevanje bazena moglo da smanji njegovu potrošnju gasa za 62 odsto, uz godišnju uštedu veću od 20.000 funti i smanjenje emisija ugljen-dioksida za 25,8 tona.
„Bazen je tek početak“, rekao je Mark Bjornsgaard, izvršni direktor kompanije Deep Green, navodeći da bi ova tehnologija mogla da zadovolji oko 30 odsto potreba za toplotom u industrijskom i komercijalnom sektoru.
Startapi mogu da pomognu, ali ne mogu da zamene novu infrastrukturu
Efikasnije hlađenje, pametnije korišćenje baterija i iskorišćavanje otpadne toplote mogu da smanje pritisak na elektroenergetsku mrežu, ali ne rešavaju njen osnovni problem.
Kako potražnja za AI infrastrukturom raste, Evropi će biti potrebno više proizvodnih kapaciteta i jača mreža.
Prema Međunarodnoj agenciji za energetiku (IEA), planiranje, odobravanje i izgradnja nove mrežne infrastrukture može trajati između pet i 15 godina.
Upravo zato rešenja koja razvijaju startapi mogu imati ulogu u prelaznom periodu, ne tako što će zameniti ulaganja u energetsku infrastrukturu, već tako što bi postojeći kapaciteti mogli da se koriste efikasnije dok se nova infrastruktura gradi.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash
