Zašto odlažemo stvari koje zapravo želimo da uradimo?

Postoji posebna vrsta prokrastinacije koju je teško objasniti. Znamo da nešto želimo da uradimo, važno nam je, možda smo o tome dugo razmišljali, a ipak iz dana u dan pronalazimo razlog da odložimo početak.

Sledećeg ponedeljka. Sutra. Za pet minuta.

Prema Itamaru Shatzu, predavaču na Univerzitetu Kembridž i autoru knjige „Solving Procrastination“, problem nije nužno u tome što nam nije stalo. Naprotiv, ponekad odlažemo upravo ono što nam je važno. Shatz se bavi prokrastinacijom i razvio je praktičan pristup zasnovan na više od 500 naučnih studija.

Ne odlažemo zato što nam nije stalo

Prokrastinacija se često posmatra kao problem discipline ili lošeg upravljanja vremenom. Međutim, iza nje može da stoji mnogo složeniji psihološki proces – sukob između onoga što želimo da uradimo i onoga što nam je u datom trenutku lakše ili prijatnije. Jedan od razloga može biti perfekcionizam.

Kada nam je nešto posebno važno, možemo sebi postaviti previsoke standarde. Umesto da napravimo prvi korak, razmišljamo o tome kako rezultat mora da bude savršen. Na kraju je lakše ne početi nego suočiti se sa mogućnošću da nećemo ispuniti sopstvena očekivanja.

Zato prokrastinacija nije rezervisana samo za neprijatne obaveze. Možemo odlagati i projekte kojima se radujemo, važne poslovne ciljeve ili aktivnosti koje smo dugo želeli da započnemo.

Jedan od načina da se taj obrazac prekine jeste da perfekcionizam zamenimo idejom da je dovoljno dobro – zaista dovoljno dobro. Umesto da pokušavamo da eliminišemo svaku mogućnost greške, korisnije je postaviti realne standarde i usmeriti pažnju na ono što želimo da postignemo.

Problem nije uvek u organizaciji vremena

Ako stalno odlažemo neku obavezu, prirodno je da prvo pokušamo da bolje organizujemo vreme. Pravljenje rasporeda, lista zadataka i korišćenje aplikacija za produktivnost mogu da budu korisni, ali neće rešiti problem ako ne znamo zbog čega uopšte izbegavamo određeni zadatak.

Prokrastinacija je često povezana sa željom da odmah osetimo zadovoljstvo ili izbegnemo neprijatnost. Zato možemo znati da nas određeni posao čeka, imati dovoljno vremena za njega i čak imati dobro napravljen plan, a ipak završiti skrolujući društvene mreže ili radeći nešto potpuno nevažno.

Umesto da se oslanjamo isključivo na volju, korisnije je smanjiti zadatak na manje i ostvarive korake, napraviti pauzu kada nam je ona zaista potrebna i pokušati da radimo u skladu sa periodima dana kada smo najproduktivniji.

Poslovne tradicije koje generaciju Z ne zanimaju, a stariji ih smatraju važnim

„Sledeći put ću biti disciplinovaniji“

Još jedna zamka krije se u uverenju da ćemo sledeći put jednostavno imati više samokontrole.

Ako smo već nekoliko puta odložili isti zadatak, lako je da pomislimo: „Sledeći put ću se samo naterati da ga završim.“ Problem je u tome što se na ovaj način oslanjamo na istu strategiju koja prethodno nije funkcionisala.

Umesto toga, korisnije je pogledati sopstveno ponašanje bez ulepšavanja. Ako smo u sličnim situacijama prethodno birali telefon, društvene mreže ili neki drugi oblik odvlačenja pažnje, postoji velika šansa da ćemo to ponoviti.

To ne znači da smo osuđeni na isti obrazac. Naprotiv, kada realno sagledamo šta nas obično zaustavlja, možemo promeniti pristup i pronaći strategiju koja će zaista funkcionisati.

Ne postoji jedno rešenje za sve

Važno je i to da prokrastinacija nema isti uzrok kod svih ljudi.

Neko odlaže zbog perfekcionizma, neko zato što ga lako ometaju druge stvari, dok kod nekoga problem može biti povezan sa preopterećenošću ili sagorevanjem. Zbog toga ni jedno univerzalno pravilo, aplikacija ili tehnika produktivnosti neće nužno pomoći svima.

Prvi korak je da prepoznamo sopstveni obrazac.

Možemo se zapitati kada najčešće odlažemo, gde se to dešava i šta radimo umesto zadatka koji izbegavamo. Korisno je razmisliti i o situacijama u kojima ipak uspevamo da budemo produktivni. Razlika između te dve situacije može pokazati šta nas zapravo koči.

Ponekad se iza naizgled jednostavne distrakcije krije mnogo dublji razlog. Društvene mreže, na primer, mogu izgledati kao problem, dok je pravi uzrok strah da nećemo biti dovoljno dobri.

Problem star hiljadama godina

Iako današnje okruženje prokrastinaciju čini posebno lakom – od stalnih digitalnih distrakcija do sve većeg broja poslova koji zahtevaju samostalnu organizaciju – ona nije moderna pojava.

Ljudi se sa odlaganjem bore hiljadama godina. Ono je duboko povezano sa načinom na koji reagujemo na neprijatnost i kratkoročne nagrade.

Zato rešenje nije nužno u tome da postanemo savršeno disciplinovani. Važnije je da razumemo šta pokušavamo da izbegnemo i zbog čega nam je trenutna distrakcija privlačnija od cilja koji smo sebi postavili.

Kada sledeći put uhvatimo sebe kako odlažemo nešto što nam je zapravo važno, možda pitanje ne bi trebalo da bude: „Zašto sam toliko nedisciplinovan?“ Bolje pitanje je: „Šta mi je u vezi sa ovim zadatkom trenutno toliko neprijatno da biram da ga odložim?“

Odgovor na to pitanje može biti prvi korak ka promeni obrasca.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/Paulina Herpel