Od pralje do milionerke: Madam Walker je od 1,25 dolara napravila imperiju i otvorila put hiljadama žena
Rođena je kao ćerka bivših robova, sa sedam godina ostala je bez roditelja, sa 20 godina bila udovica, a veći deo života provela je radeći slabo plaćene poslove. Nekoliko godina kasnije postala je jedna od najuspešnijih američkih preduzetnica svog vremena. Madam C. J. Walker nije samo napravila bogatstvo – napravila je sistem koji je i drugim crnim ženama omogućio da zarađuju, pokrenu sopstveni posao i postanu finansijski nezavisne.
Pre nego što je postala Madam C. J. Walker, zvala se Sarah Breedlove. Rođena je 1867. godine na plantaži u Luizijani, kao dete roditelja koji su prethodno bili robovi. Bila je prvo dete u porodici rođeno nakon emancipacije, ali sloboda sama po sebi nije značila da će njen život biti lak. Kada je imala samo sedam godina, ostala je bez roditelja.
Radila je na plantažama, a sa 14 godina se udala, delom i zato da bi pobegla iz doma u kojem je trpela nasilje. Dobila je ćerku, a nekoliko godina kasnije ostala je udovica. Sa detetom se preselila u Sent Luis, gde je radila kao pralja i kuvarica. Zarađivala je oko 1,50 dolara dnevno i trudila se da ćerki obezbedi školovanje. U jednom trenutku, dok je stajala nad lavorom punim veša, zapitala se šta će se dogoditi kada ostari i više ne bude mogla da radi. To pitanje promenilo je njen život.
Problem koji je postao poslovna prilika
Sarah je u to vreme imala još jedan problem – počela je da gubi kosu. Danas je teško zamisliti koliko su higijenski uslovi početkom 20. veka bili drugačiji. Većina ljudi nije imala ni tekuću vodu ni struju u kući, a žene su kosu prale mnogo ređe nego danas. Za crne žene problem je bio još izraženiji zbog kombinacije tadašnjih uslova života i proizvoda koji često nisu bili prilagođeni njihovim potrebama.
Sarah je pronašla proizvod koji joj je pomogao. Napravila ga je Annie Turnbo Malone, uspešna crna preduzetnica koja je već razvijala sopstveni biznis sa proizvodima za negu kose. Sarah je prvo postala njena prodajna agentkinja. A onda je shvatila nešto mnogo važnije: ako može da proda proizvod koji rešava konkretan problem, može da napravi sopstveni posao.
Godine 1905. preselila se u Denver i počela da razvija sopstveni biznis. Ubrzo se udala za Charlesa Josepha Walkera, prodavca i novinara, i uzela ime pod kojim će postati poznata – Madam C. J. Walker. Početno ulaganje u njen proizvod bilo je svega 1,25 dolara.
Nije prodavala samo proizvod, već priliku
Walker je razvila sopstvenu liniju proizvoda za negu kose, među kojima je bio i njen čuveni „Wonderful Hair Grower“. Ali njen pravi poslovni genij nije bio samo u proizvodu. Bio je u načinu na koji ga je prodavala.
Nije čekala da kupci dođu u prodavnicu. Njeni proizvodi su se prodavali od vrata do vrata, u crkvama, na okupljanjima i preko kataloga. Koristila je tada sve moćniji medij, štampu, i shvatila koliko je važno da njeno lice bude povezano sa brendom.
Walker je praktično od svojih kupaca napravila prodajnu mrežu. Žene koje su prodavale njene proizvode dobijale su proviziju, obuku i znanje potrebno da pokrenu sopstveni posao. Tako je nastao čitav sistem koji je nazivala Walker System.
Kompanija je vremenom obučila oko 40.000 žena, a Walker je osnivala škole za negu kose i povezivala ih sa već postojećim crnačkim institucijama. Njena poslovna ideja zato nije bila samo: „Prodaj više proizvoda“, bila je mnogo ambicioznija – „Nauči druge žene kako da zarađuju.“
U vremenu kada su crne Amerikanke imale izuzetno ograničen pristup kapitalu, obrazovanju i dobro plaćenim poslovima, to je bila revolucionarna ideja.
Od prodaje do imperije
Walker je 1910. godine osnovala Walker Manufacturing Company i uložila 10.000 dolara sopstvenog novca u kompaniju, postavši njen jedini akcionar. Kompanija je imala fabriku i školu u Indijanapolisu, a njena prodajna mreža širila se širom SAD, ali i na Karibe i u delove Centralne Amerike.
Bila je i izuzetno vešta u marketingu. Njeni oglasi nisu prodavali samo preparat za kosu. Prodavali su ideju da žena kroz brigu o sebi može da dobije više samopouzdanja, dostojanstva i kontrole nad sopstvenim životom. Walker je bila svojevrsni influencer pre influensera.
Ona je bila lice svog brenda. Koristila je fotografije „pre i posle“, pojavljivala se u reklamama i insistirala na prepoznatljivom pakovanju sa svojim likom kako bi se zaštitila od kopija. Čak je i ime „Madam“ bilo deo njene strategije. U društvu u kojem su crne žene često bile lišene poštovanja koje se podrazumevalo za bele žene, ona je insistirala na načinu na koji će joj se obraćati.
Kada se 1912. razvela od C. J. Walkera, nije odustala od njegovog prezimena. Brend je već bio previše vredan.
Bogatstvo joj nije bilo dovoljno
Najzanimljiviji deo njene priče možda počinje upravo kada je zaradila dovoljno novca da više ne mora da brine o novcu. Walker je svoje bogatstvo koristila za zapošljavanje, obrazovanje i filantropiju.
„Nisam samo zadovoljna time da zarađujem novac za sebe“, govorila je 1914. godine, objašnjavajući da želi da obezbedi posao za stotine žena iz svoje zajednice.
Organizovala je svoje agente u nacionalno udruženje, uvodila finansijske podsticaje za one koje su ostvarivale dobre rezultate i pokušavala da izgradi čitavu mrežu crnih žena koje će kroz preduzetništvo steći ekonomsku nezavisnost.
Za Walker je uspeh imao smisla samo ako može da se proširi i na druge.
Milionerka – ali i simbol
Često se navodi da je Madam C. J. Walker bila prva crna američka milionerka koja je sopstveni novac zaradila kao preduzetnica. Istoričari raspravljaju o tome da li je zaista bila prva, posebno zbog uspeha njene nekadašnje poslovne mentorke Annie Turnbo Malone.
Ali oko jedne stvari nema mnogo dileme: Walker je postala jedna od najuspešnijih crnih preduzetnica svog vremena i izgradila poslovni model koji je promenio živote desetina hiljada žena.
I tu je njena priča mnogo veća od priče o milionu dolara. Rođena je u porodici bivših robova. Ostala je siroče. Radila je kao pralja za 1,50 dolara dnevno. Nije imala veliki kapital, privilegovano poreklo ni pristup mrežama koje bi joj otvorile vrata.
Imala je problem koji je želela da reši, spremnost da uči i dovoljno hrabrosti da rizikuje ono malo što je imala. Od početnih 1,25 dolara napravila je biznis koji je zapošljavao i obučavao desetine hiljada žena.
Zato je njena priča važna i danas. Ne zato što pokazuje da svako može od jednog dolara da napravi milion.
Već zato što pokazuje nešto mnogo vrednije: preduzetništvo nije samo način da promenimo sopstveni život. Ponekad je najuspešniji biznis onaj koji napravi prostor da se promeni život još hiljadama ljudi.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
