UPS ulaže više od 2 milijarde dolara u globalnu logistiku: Novi centri od Azije do Kanade

Američka kompanija za dostavu i logistiku UPS ulaže više od dve milijarde dolara u svoje međunarodno poslovanje, zdravstvenu logistiku i rešenja za lance snabdevanja, dok se globalna trgovina suočava sa promenama transportnih ruta, novim propisima i sve složenijim lancima snabdevanja.

Program ulaganja počeo je 2024. godine i trajaće do 2028, a obuhvata Evropu, Azijsko-pacifički region i Ameriku. Cilj je da se roba kreće brže i pouzdanije, uz manje međupredaja i veću kontrolu nad čitavim procesom.

Tri nova centra u naredne dve godine

Među najvažnijim projektima nalazi se novi logistički centar na aerodromu Klark na Filipinima, čije se otvaranje očekuje u četvrtom kvartalu 2026. godine.

UPS je još 2024. najavio da će u razvoj poslovanja u azijsko-pacifičkom regionu uložiti više od 250 miliona dolara, računajući ulaganja započeta od 2023. godine. Kompanija je tada navela da je cilj da se skrati vreme transporta i poveća fleksibilnost mreže u regionu koji beleži snažan rast trgovine.

Nakon Filipina, UPS planira novi objekat u Bariju, u kanadskoj provinciji Ontario, tokom 2027. godine, dok je za 2028. predviđeno otvaranje novog avio-centra na međunarodnom aerodromu u Hongkongu.

Hongkong je posebno važan deo širenja mreže u Aziji. UPS je ove godine započeo izgradnju novog avio-centra na tamošnjem aerodromu, dok je u martu otvorio svoj najveći logistički centar u Azijsko-pacifičkom regionu, na Tajvanu. Istovremeno je proširen i avio-centar u Inčonu u Južnoj Koreji.

Zašto je zdravstvena logistika sve važnija?

Jedan od glavnih pravaca ulaganja je zdravstvena logistika, posebno transport lekova, bioloških terapija i drugih proizvoda koji zahtevaju strogo kontrolisane uslove.

UPS je u junu ove godine saopštio da ulaže dodatnih 48 miliona dolara u 27 temperaturno kontrolisanih cross-dock objekata širom Evrope, Azije i Amerike. Ovi objekti omogućavaju kratkotrajno skladištenje i pretovar pošiljaka između avio i drumskog transporta, uz održavanje propisane temperature.

Reč je o različitim temperaturnim režimima, uključujući raspon od 15 do 25 stepeni Celzijusa, od 2 do 8 stepeni, kao i uslove za zamrznute proizvode. UPS navodi da se mreža nadzire 24 sata dnevno, 365 dana u godini, kako bi se potencijalni problemi u transportu što ranije uočili.

Ovakva infrastruktura postaje sve značajnija kako raste međunarodna trgovina kompleksnim terapijama i lekovima koji zahtevaju kontrolisanu temperaturu tokom čitavog puta od proizvođača do pacijenta.

UPS je poslednjih godina dodatno širio ovaj segment kroz akvizicije kompanija specijalizovanih za zdravstvenu logistiku, uključujući Bomi Group, Frigo-Trans i BPL u Evropi, kao i Andlauer Healthcare Group u Severnoj Americi.

U Srbiji se, posle Francuske, najviše kradu pošiljke u transportu

Od Tajvana do Amsterdama

Nova ulaganja ne odnose se samo na izgradnju objekata.

UPS je otvorio tehnološki opremljen logistički centar na Tajvanu, dok prošireni avio-centar u Inčonu koristi automatizaciju za ubrzavanje obrade pošiljaka. U Južnoj Koreji ova infrastruktura ima poseban značaj zbog rastuće trgovine farmaceutskim proizvodima – zemlja je tokom 2025. uvezla lekove u vrednosti od gotovo 9,7 milijardi dolara, prema podacima Observatory of Economic Complexity koje navodi UPS.

U Amsterdamu je UPS objedinio transport robe, carinsko posredovanje i rešenja za hladni lanac u jednom objektu. Ideja je da se smanji broj koraka kroz koje pošiljka prolazi i da se veći deo logističkog procesa kontroliše unutar jedne mreže.

Kompanija je istovremeno povećala kapacitete vazdušnog saobraćaja između ključnih tržišta. Letovi između Pariza i Hongkonga, kao i između Šendžena i Sidneja, trenutno se obavljaju pet puta nedeljno.

Cilj je manje međupredaja i veća kontrola

UPS objašnjava da ulaganja nisu samo pitanje povećanja kapaciteta, već pokušaj da se odgovori na promene u načinu na koji danas funkcioniše međunarodna trgovina.

Promene trgovinskih ruta, novi propisi i geopolitička neizvesnost mogu da učine postojeće lance snabdevanja složenijim i skupljim. Zbog toga kompanije sve više traže logistička rešenja koja mogu da kombinuju različite vrste transporta, carinske procedure, skladištenje i distribuciju.

„Ove investicije omogućavaju nam da vazdušni i kopneni transport, carinsko posredovanje i distribuciju objedinimo u jedno rešenje, uz manje međupredaja, veću kontrolu i manju složenost“, rekla je Kejt Gutman, izvršna potpredsednica UPS-a i predsednica za međunarodno poslovanje, zdravstvenu logistiku i rešenja za lance snabdevanja.

Iz UPS-a poručuju da je upravo mogućnost da kompanijama ponude kompletno rešenje – od transporta do carinjenja i distribucije – jedan od ključnih pravaca njihove međunarodne strategije.

Fokus se pomera na složenije i vrednije pošiljke

UPS istovremeno sve više usmerava ulaganja na sektore poput zdravstva, visokih tehnologija, automobilske i industrijske proizvodnje. To su industrije u kojima kašnjenje ili problem sa transportom može imati znatno veće posledice nego kod standardnih pošiljaka.

Kompanija je tokom 2025. ostvarila prihod od 88,7 milijardi dolara i zapošljava oko 460.000 ljudi. Njena mreža obuhvata više od 200 zemalja i teritorija.

Nova ulaganja zato nisu samo proširenje broja objekata. Ona pokazuju gde UPS vidi budući rast – u međunarodnom transportu, zdravstvenoj logistici i uslugama koje kompanijama omogućavaju da što veći deo složenog lanca snabdevanja kontrolišu kroz jednog logističkog partnera.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/Getty Images