Bacamo tone hrane, a srpski startap je od toga napravio biznis
Koliko puta ste se, posmatrajući prebogate švedske stolove u all-inclusive hotelima ili besprekorno poređane, prepune police u omiljenom supermarketu pred sam kraj radnog vremena, zapitali šta se zapravo dešava sa svom tom hranom kada se ugase svetla? Da li ste ikada pomislili koliko savršeno ispravnih, ukusnih obroka završi u kontejnerima samo zato što sutradan stiže nova, sveža tura, dok je postojećoj formalno istekao rok za izlaganje?
Ovo pitanje nije samo moralna dilema modernog potrošačkog društva, već i ogroman ekonomski i ekološki problem. Upravo iz tog problema i jednog ličnog susreta sa sličnim konceptom u inostranstvu rodila se ideja koja danas ozbiljno menja domaću startap scenu i način na koji posmatramo viškove hrane u Srbiji. Nemanja Trbović, pokretač i osnivač platforme NJUPPA, krenuo je od jednostavnog, ali otrežnjujućeg pitanja:
Koliko hrane zapravo završava bačeno iako je potpuno ispravna za konzumaciju, samo zato što je istekao rok za prodaju, ali ne i stvarni rok trajanja?
Spoj ekonomske računice i društvene koristi
Ključni trenutak, onaj stvarni okidač za pokretanje platforme, bio je uvid da bacanje hrane nije izolovan slučaj jedne pekare na ćošku ili nekog velikog marketa. Reč je o dubokom, sistemskom obrascu koji se svakodnevno ponavlja kroz ceo lanac snabdevanja – od primarnog proizvođača i distributera, pa sve do maloprodajne police.
Kada je taj obrazac postao jasan, Trboviću je bilo očigledno da parcijalne, pojedinačne inicijative ne mogu doneti promenu na makronivou. Postoji samo jedan način da se stotine različitih aktera povežu u realnom vremenu i reaguju pre nego što hrana propadne – tehnologija.
Za startape u oblasti održivog razvoja često se vezuje predrasuda da su vođeni isključivo idealizmom, koji teško opstaje na surovom tržištu. Međutim, NJUPPA dokazuje da biznis i društvena odgovornost mogu da funkcionišu u savršenoj sinergiji.
Ova sinergija stvara zatvoreni krug u kom svi dobijaju. Potrošači imaju priliku da kupe kvalitetnu hranu po znatno nižim cenama i tako direktno uštede u kućnom budžetu. Istovremeno, biznisi – od malih lokalnih pekara do velikih nacionalnih distributera – smanjuju svoje direktne operativne gubitke i otpis robe, koji im inače opterećuje poslovanje. Na kraju, ali ne i najmanje važno – životna sredina trpi daleko manji pritisak, jer se smanjuje količina organskog otpada, koji na deponijama oslobađa štetne gasove.
„Retko se događa da poslovni model i društvena korist idu potpuno u istom pravcu. Kada sam to prepoznao, znao sam da je ovo prilika koju ne smem da propustim – ne samo kao preduzetnik već i kao neko ko živi u ovom društvu i želi da ostavi nešto vredno iza sebe”, ističe Nemanja za magazin BIZLife.
Nevidljivi problem iza punih polica
Iako je problem bacanja hrane ogroman, on je u Srbiji gotovo potpuno skriven od očiju potrošača. Kupci vole da vide estetski savršene, prepune police u bilo koje doba dana. Ta iluzija konstantnog obilja ima svoju visoku cenu koja se plaća iza zatvorenih vrata.
Količine hrane koje se svakodnevno otpisuju u magacinima, restoranima, pekarama i marketima poražavajuće su. I dok trgovci i proizvođači i te kako znaju ove podatke, o njima se retko javno govori. Bacanje hrane se u poslovnim krugovima i dalje posmatra isključivo kao neminovni operativni trošak, a ne kao tema o kojoj treba otvoreno diskutovati. Zbog toga je NJUPPA, pored svoje tehnološke uloge, preuzela i ulogu edukatora na našem tržištu.
Kada je reč o uvođenju ovakvih promena, najveći izazov nije promena navika potrošača, već promena unutar samog sistema. Kupci reaguju brzo i pragmatično – ako im ponudite jasan benefit u vidu niže cene i dobrog kvaliteta, oni će rešenje usvojiti odmah.
Sa druge strane, privlačenje trgovaca i distributera zahteva mnogo više napora. Za njih ulazak u ovakav sistem znači promenu internih logističkih procesa, prilagođavanje novim digitalnim alatima i dodatnu obuku zaposlenih na terenu.
Logistički test i preuzimanje odgovornosti
Put svakog uspešnog startapa podrazumeva i krizne momente u kojima se testira održivost same ideje. Za tim NJUPPA najteži ispit usledio je u trenutku kada su odlučili da prošire svoj bazični model. Prvobitni koncept „korpi iznenađenja”, gde korisnici sami preuzimaju hranu u lokalnim prodavnicama, dopunjen je potpuno novim modelom: dostavom paketa hrane na kućnu adresu direktno od distributera i domaćih proizvođača.
Spajanje dva potpuno različita poslovna modela u jedan, jedinstven i jednostavan korisnički interfejs donelo je ozbiljne logističke izazove. U tom prelaznom periodu, teorija se često sudarala sa realnošću na terenu.
„Dešavalo se da partner otkaže ponudu u poslednjem trenutku, da dostava kasni, da korisnik ostane nezadovoljan. To su bili momenti kada sam se zaista pitao da li smo pokušali da rešimo previše odjednom i da li NJUPPA može da nosi tu kompleksnost, a da ne izgubi poverenje korisnika koje smo dotad gradili.”
Izlaz iz ove krize bio je u beskompromisnoj odluci da preuzmu punu odgovornost za svaki propust u lancu, čak i kada greška nije bila njihova. Ta briga o korisničkom iskustvu sačuvala je poverenje i kupaca i partnera, a vremenom je postala i zlatni standard njihove poslovne prakse.
Iskustvo platforme, koja danas okuplja preko 80.000 korisnika, donosi i realističan uvid u potrošačku psihologiju na našim prostorima. Iako se o ekologiji i održivosti sve više govori, cena je i dalje primarni pokretač promena navika kod većine ljudi. Ekološka svest jeste prisutna i raste, naročito kod mlađe populacije, ali ona sama po sebi retko ima dovoljnu snagu da natera prosečnog kupca da promeni svoje svakodnevne rutine ukoliko to zahteva dodatni finansijski napor.
Najbolji rezultati se postižu onda kada se od korisnika ne traži da bira između sopstvenog novčanika i očuvanja planete. Kada platforma ponudi model u kom se ušteda i ekološki doprinos preklapaju, stvara se dugoročna lojalnost i istinsko zadovoljstvo korisnika.
Regionalni horizonti
Sa stabilnim biznis modelom u Srbiji, sledeći koraci ove platforme usmereni su ka širenju van granica naše zemlje. Planovi Nemanje Trbovića jasni su i ambiciozni. Bosna i Hercegovina predstavlja prvu stanicu ove regionalne ekspanzije, a u bliskoj budućnosti planirano je širenje na tržišta Crne Gore i Severne Makedonije.
„Cilj mi je da NJUPPA postane vodeća platforma za smanjenje bacanja hrane na Balkanu, a potom i regionalni igrač koji ravnopravno stoji pored evropskih rešenja u ovoj industriji.”
NJUPPA ima cilj da dokaže da lokalno razvijena tehnološka rešenja i biznis modeli mogu ravnopravno da stanu rame uz rame sa vodećim evropskim igračima u ovoj industriji, pokazujući da ekološka svest i profitabilnost mogu i te kako da idu ruku pod ruku.
Izvor: BIZLife magazin/Jovan Kragović
Foto: Vojislav Vujanić
